Email:
*
Lozinka:
*
Zapamtite prijavu na ovom računaru !

DIVLJA SVINJA NE POZNAJE PREPREKE -
KAO MAČKA

Oliver Bucheron ovekovečio je scenu koju retko kada možemo videti, ali viđamo njene tragove. Kada se divlja svinja pretvori u mačku...

"Već sam primetio dva - tri ulegnuća veoma izražena, u šumi koja se prostire na stotine hektara i čije je drveće izraslo na nekadašnjem pašnjaku. Ovo zasigurno objašnjava brojne ograde koje dele ovu šumovitu i delimično otvorenu teritoriju. Ovi prolazi su bili očigledno dokazi čestih odlaženja i vraćanja divljih svinja. Naime, nešto ranije imao sam priliku da posmatram životinje kako prevazilaze prepreke. Jednog zimskog jutra 2005. godine, odlučio šam se da sednem na čeku, na oko 30 metara od jednog od ovih ulegnuća. Odluka je bila ispravna, jer već nekoliko trenutaka kasnije, jedan usamljeni mužjak, po mojoj proceni od oko 120 kg, polako je stigao sa moje leve strane, sa druge strane žičane ograde. Kratko se zadržao kraj ograde, zatim je skliznuo pod žičanu ogradu. Spiralnim pokretom tela, životinja je skliznula pod žicu okretnošću mačke. Odavala je utisak da ovo radi bez ikakve nelagodnosti. Sem zvuka njenih papaka, sve se odigralo veoma tiho i diskretno. Izgledalo je da divlja svinja klizi pod ogradom bez imalo buke. Ovaj događaj mi je omogućio da napravim seriju od sedam fotografija. Ovoj ogromnoj životinji nije bilo potrebno ni 10 sekundi da bi prešla žičanu ogradu. Na šest metara od ovog prolaza, nalazio se još jedan vepar. Ipak, ograda je bila nagnuta na suprotnu stranu. Postoji li smer prolaza za krdo svinja? Pitanje će ostati bez odgovora", reče nam autor ovih fotografija.

Slika:
Pre nego što je probila žičanu ogradu, divlja svinja je za trenutak zastala kako bi videla koja je najbolja tehnika koju će primeniti.

STRAH,GLAD I TERANJE

Ako bismo i mogli da zamislimo šta je to što bi moglo da natera zatvorenu divlju svinju u lovištu da probije žičanu ogradu, teško nam je da razumemo zašto bi slobodna divlja svinja želela da uđe unutra. Pa ipak, ovaj slučaj se dešava češće nego što mislimo. Bili smo svedoci jedne scene gde je mužjak divlje svinje imao samo jednu misao u glavi - da probije ogradu.Ovaj usamljeni mužjak je išao tamo-vamo u cik-cak, već nekoliko mihuta.. Mi smo ga mirno posmatrali. Zadovoljno je groktao, a sa brnjice su mu curele bale. Nema sumnje što se tiče ovakvog"ponašanja. Usred zime, ovaj usamljeni mužjak, očigledno u punoj fazi parenja, osetio je prisustvo ženke unutar ograđenog prostora,i zbog toga je jedino želeo da probije žičanu ogradu. Ova činjenica pokazuje nam da ima više razloga zbog kojih divlje svinje probijaju ograde: strah, glad, ali takođe i parenje.

Slika:
„Divlja svinja koja je po mojoj proceni bila teška 120 kilograma, samo je proklizala ispod žičane ograde, bez ijednog šuma."

Slika:
„Ovoj ogromnoj životinji nije trebalo ni desetak sekundi da pređe prepreku spretnošću mačke."

Slika:
Strah, ali takođe i glad, kao i parenje, nagone divlju svinju da uđe u ograđene prostore.

OGRAĐENI PROSTOR ILI ZAMKA

Zakon o okolini daje pravnu definiciju ograđenog prostora:
„Radi se o terenu koji je naseljen određenim vrstama i okružen žičanom ogradom bezprekidnom i kostantnom koja odvaja ovaj prostor od svih susednih terena i sprečava prolaz dlakave divljači i čoveka." Zakonska definicija ograda često je predmet prepirki i negodovanja.
Generalno je usvojeno da treba da bude visoka minimum 2 metra, da bude ukopana u zemlju 30 do 50 centimetara, bez obzira od kog je materijala; materijal mora da bude otporan na guranje velikih životinja i da onemogući prolaz malim, sisarima koji mogu biti ulovljeni, jer zakon kaže da ograda mora biti neprobojna kada "je'u pitanju čovek i dlakava divljač.,Sve,u svemu, svi izlazi moraju stalno biti zatvoreni.
Evo primera jednog vlasnika poseda koji je ogradio svoje privatno vlasništvo kako bi mogao da lovi preko cele godine. Konstatovano je da je ograda bila napravljena od krute i čvrste žice koja je pri tlu bila labavija. Što je, naravno, omugućavalo mužjaku, privučenom mirisom ženke ili hranom, da uđe u ograđen prostor, a da pritom ne može iz njega da izađe.
Lovočuvari su tužili vlasnika ograđenog poseda za lov u zabranjeno vreme (u vreme prestanka lova) i za lov nedozvoljenim sredstvima, s obzirom da je u ovom slučaju ograda postala ustvari zamka, klopka za životinje.
Kako bi se osigurala teritorija sa divljim svinjama čija žičana ograda nije ukopana, donet je novi član po kome se nalaže instalacija električne ograde unutar celog poseda.

Tekst: Thibaut Mace

Fotografije: Olivier Bucheron