ANATOMIJA GOVEÐEG STOPALA

Osnovno poznavanje anatomije donjeg dela udova je neophodno za razumevanje razlièitih oboljenja i problema koja se javljaju u stopalima i udovima stoke. Deo izazova je upoznavanje odgovarajuæe terminologije za anatomske strukture, bolesti, itd. Iako je lakše koristiti uobièajene ili laièke termine, oni mogu dovesti do zabune i nerazumevanja. Zato je jedan od ciljeva dalje rasprave upoznavanje èitalaca sa standardnom nomenklaturom, ukljuèujuæi tehnièke termine kao i uobièajene nazive za anatomsku strukturu. STO

STOPALO
Stopalo se sastoji od celog uda koji se nalazi ispod gležnja. Sastavljeno je od dva prsta, od kojih svaki ima papak pokriven rožnatim tkivom. Treba napomenuti da se termin „papak“ kod stoke koristi više nego kopito. Èak se može reæi – „konji imaju kopita, a krave papke“. Prednja strana stopala se naziva leðna strana. Zadnja strana prednjeg stopala se gleda kao repna, dok se kod zadnjeg stopala to posmatra kao žbica. Kada se govori o oblasti najbližoj longitudinalnoj osi (tj. prema centru), oznaèeno je kao aksalno, dok su delovi udaljeniji (udaljeni od centra) oznaèeni kao abaksijalni.
Za èitaoce može biti korisno da s’vremena na vreme pogledaju ove izraze èitajuæi ovaj tekst. Svaki prst stopala ima èetiri koske: falanga 1 (P1), falanga 2 (P2), falanga 3 (P3) i navikularnu kost; i dva zgloba: proximal interphalangeal (PIP) i distal interphalangeal (DIP). Proksimalni (bliži centru tela) kraj od P1, prva falanga, se spaja sa metakarpom (na prednjoj nozi) ili metatarzom (na zadnjoj nozi) u gležnju, pošto se periferni (dalje od centra tela) kraj od P1 spaja sa centralnim krajem od P2. Ova sinhronizacija izmeðu P1 i P2 se naziva zglob proximal interphalangeal (ili skraæeno PIP zglob). Periferni kraj od P2 spaja sa centralnim krajem od P3. Ovaj zglob se naziva distal interphalangeal zglob (ili skraæeno DIP zglob).

Metakarp Gležanj
Proximal sesamoideum
PIP - proximal interphalangeal zglob
Proximal falanga
DIP - distal interphalangeal zglob
Srednja falanga
Navikularna kost
Periferna falanga

P3 se naziva treæa falanga, periferna falanga, kopitna kost i pedalna kost. U ovom priruèniku mi æemo treæu falangu nazivati P3. P3 je potpuno okružena kapsulom rožnatog tkiva. Njena solarna površina je konkavnog ili luènog oblika i obeležena je na zadnjoj ivici èvoriæem poznatijim kao izraštaj mišiæa pregibaèa. Izraštaj mišiæa pregibaèa je prièvršæenje duboke tetive mišiæa pregibaèa. Ova izboèina ima važnu ulogu u razvijanju èira na žbici.

Navikularna kost (takoðe se naziva i periferna sesamoideum kost) je prièvršæena za P3 pomoæu tri mala ligamenta i takoðe za P2 pomoæu sporednih ligamenata. Izmeðu navikularne kosti i duboke tetive mišiæa pregibaèa je navikularna èaura. Navikularna èaura sadrži zglobni fluid koji omoguæava kretanje duboke tetive mišiæa pregibaèa preko površine navikularne kosti tokom ispružanja i savijanja papka. P3, DIP zglob, navikularna kost i navikularna èaura se nalaze u kapsuli papka.

PAPCI
Uloga kapsule rožnatog tkiva papka je da zaštiti osetljivo tkivo koriuma koje leži ispod i ublaži sile potresa koje se javljaju kada prsti udare površinu. Kapsula rožnatog tkiva papka se sastoji od zida koji može da se podeli na abaksijalni (ili spoljašnji) i aksalni (ili unutrašnji). Abaksijalni zid se dalje deli na leðnu (ili prednju) i boènu (abaksijalnu) stranu. Zid je razgranièen od pete na abaksijalnoj strani papka abaksijalnim žlebom. Zid se sastoji od dva tipa rožnatog tkiva: perioplik i koronarno. Perioplik rožnato tkivo je mekše rožnato tkivo koje se nalazi odmah ispod krunice na mestu spajanja kože i rožnatog tkiva (odgovara ljudskoj kutikuli). Na zadnjem delu stopala perioplik se postepeno širi i postaje konaèno rožnato tkivo pete.
Koronarno rožnato tkivo, najèvršæi deo u kapsuli rožnatog tkiva stvara veliku kolièinu rožnatog tkiva zida. Zid ima slabe neravnine koje paralelno i horizontalno idu jedna prema drugoj. Prema peti, ove neravnine se razilaze pokazujuæi brzu stopu rasta u predelu pete usled brže stope habanja. Kod zrele holštajnske krave dužina leðnog zida treba da bude minimum 3 inèa (7,6 cm), u dužini od upravo ispod vrha nedlakavog dela zida do nosive površine. Idealna visina pete, merena na abaksijalnoj strani je 1,5 inèa (3,8 cm).

Kapsula papka (trbušni izgled)
1. zadebljanje pete
2. žbica
3. abaksijalni i aksalni zid
4. bela linija

Tri regiona koriuma
1. perioplik korium
2. koronarni korium
3. laminarni korium
4. Solarni korium je èetvrti region koriuma
koji je smešten stomaèno.

Žbicu proizvodi solarni korium i ona se neprimetno spaja sa rožnatim tkivom pete na mestu spajanja pete i žbice. Žbica je povezana sa zidom pomoæu bele linije. Rožnato tkivo bele linije stvara laminarni korium. Ono polazi napred iz predela pete ka abaksijalnoj strani papka, oko vrha prsta i oko jedne treæine unazad ka aksalnoj strani nosive površine papka. Tamo gde bela linija napušta nosivu površinu ona vodi nagore ka aksalnoj strani papka.
Bela linija je jedinstvena i važna struktura. To je najmekše rožnato tkivo u kapsuli papka. Ono joj omoguæava da obezbedi fleksibilno spajanje grubljeg rožnatog tkiva zida i mekšeg rožnatog tkiva žbice. S druge strane, zbog njene meke prirode, ona takoðe predstavlja slabost na nosivoj površini koja je podložna ošteæenju, kao što æe biti obraðeno pod bolestima bele linije.

APARAT ZA UÈVRŠCENJE I STRUKTURE ZA OSLONAC Do skoro smo veoma malo znali o aparatu za uèvršæenje i stukturama za oslonac papka. Nove informacije navode da ove složene strukture imaju mnogo da ponude za bolje razumevanje patogenih bakterija oboljenja papka. Stoka (i životinje sa papcima i kopitama) se nalaze u svojim stopalima, tj. oni stoje u svojim stopalima, ne na njima. Drugim reèima, P3 je uèvršæen u kapsuli rožnatog tkiva papka laminarnim koriumom i nizom snopova kolagenih vlakana koji se istežu od zone njihovog postavljanja na površinu od P3 do membrane za utemeljenje epidermisa (demarkaciona linija kože i epiderma). Meðusklop izmeðu sastavnih delova kože i epiderma je koža izmeðu prstiju i epidermalna ploèica. Rezultat je da P3 visi u kapsuli papka i težina se prenosi kao napon na zid kapsule papka.

Ova ilustracija pokazuje jastuèe prsta, koje služi kao apsorbent šoka u kravljem papku.

dijagram spoljašnjeg dela stopala
Gležanj, rosno rožnato tkivo,
Perioplik putište
Prst rožnati zid
Abaksijalni žleb peta

Površinska tetiva mišiæa pregibaèa
Ekstenzorna tetiva
Koronarni region
Leðni zid kopita
Korium
P3
Bela linija
Žbica
Jastuèe prsta
Mišiæ pregibaè od P3
Peta
Navikularna kost
Jastuèe prsta
Duboka tetiva mišiæa pregibaèa

Konjsko kopito se stvara u gornjoj polovini kopita koronarnog regiona na stopi od 5 mm ili 0,2 inèa meseèno. Pošto je zid kopita tipiène holštajnske krave oko 3 inèa dug, potrebno je 12-15 meseci za proizvodnju rožnatog tkiva u ovoj oblasti da bi se postigla nosiva površina stopala.

Kod konja, oslanjanje tereta je primarno na zidu. Nošenje težine kod stoke zahteva premeštanje tereta na zid, i stukture za oslonac u žbicu i petu.

Primarne strukture u aparatima za uèvršæenje goveðeg papka su solarni korium, vezivno tkivo i jastuèe prsta koje se sastoji od slobodnog vezivnog tkiva i varirajuæe kolièine masnog tkiva. Jastuèe prsta je ureðeno u seriji od 3 paralelna cilindra slièna dizajnu koji se koristi u jastuèetu patika. U kravinom stopalu ovi jastuèiæi su nešto poput apsorbenata šoka u papku, štiteæi korium i omoguæavajuæi ogranièen pokret P3 u predelu pete. Nedavna studija švajcarskih istraživaèa je pokazala da kolièina masti (i time i kapacitet jastuèeta) se poveæavaju starenjem. Veruje se da je ovo znaèajno kod životinja i da je povezano sa njihovom osetljivošæu na oboljenja papka.

STVARANJE NORMALNOG ROŽNATOG TKIVA
Zaèetni pokrivaè epidermisa koji stvara rožnato tkivo i njegova dermalna struktura za oslonac, korium, se sastoji od èetiri razlièita regiona, a svaki proizvodi strukturalno razlièiti tip rožnatog tkiva: perioplik rožnato tkivo, rožnato tkivo zida, laminarno rožnato tkivo (bela linija) i solarno rožnato tkivo.
Perioplik rožnato tkivo koje prekriva perioplik korium se nalazi skoro ispod spajanja kože i rožnatog tkiva i širi se do zadnjeg dela papka da bi obuhvatilo rožnato tkivo pete. Rožnato tkivo zida nastaje u oblasti koronarnog koriuma i nalazi se izmeðu perioplik koriuma i senzitivne ploèice. Solarno rožnato tkivo prekriva solarni korium i stvara rožnato tkivo žbice. Na strani 13 su pokazana èetiri razlièita regiona koriuma.

Takozvana bela linija u kopitima služi kao spoj koji povezuje kruti zid sa fleksibilnijom žbicom.
Zid * laminarna ploèica rožnatog tkiva
Bela linija * Meðuprstno rožnato tkivo
Žbica
Unutrašnji prst
Spoljašnji prst
Bela linija

Celije za stvaranje rožnatog tkiva postaju rožaste i kao nokti prsta, polako se pomerajuæi prema spoljnoj površini. Dermalni pokrivaè (korium)
1. Membrana za utemeljenje
2. Zaèetni ili bazni æelijski pokrivaè
3. Stratum spinosium
4. Epidermis – živi pokrivaè – keratinociti
5. Rožast epidermis - konjsko kopito

Korium se sastoji od bogate vaskularne mreže koja se završava u dermalnim bradavicama ili vaskularnim završecima. Vaskularni završeci se sastoje od glavne arterije i vene, koje se nadovezuju na vrh kroz kapilarnu osnovu. Takoðe, postoji nekoliko vaskularnih skretnica izmeðu arterije i vene. Ove skretnice mogu da se otvore tokom laminitisa, dakle da smanje snabdevanje krvlju do vrha vaskularnog završetka. Ovo ima nepovoljan efekat na stvaranje æelija rožnatog tkiva. Novija istraživanja pokazuju da su ove skretnice neuobièajene u koriumu stoke pre nego doðe do ošteæenja vaskularnog sistema.

Korium se sastoji od bogate vaskularne mreže koja se završava u dermalnim bradavicama ili vaskularnim završecima. Vaskularni završeci se sastoje od glavne arterije i vene, koje se nadovezuju na vrh kroz kapilarnu osnovu. Takoðe postoji nekoliko vaskularnih skretnica izmeðu arterije i vene. Ove skretnice mogu da se otvore tokom laminitisa-zapaljenja tkiva, dakle da smanje snabdevanje krvlju do vrha vaskularnog završetka. Ovo ima nepovoljan efekat na stvaranje æelija rožnatog tkiva. Novija istraživanja pokazuju da su ove skretnice neuobièajene u koriumu stoke pre nego doðe do ošteæenja vaskularnog sistema.

Epidermalni sloj koji prekriva vaskularne završetke proizvodi rožnate æelije u cevastoj formi i stoga se naziva cevasto rožnato tkivo. Rožnato tkivo izmeðu cevèica se proizvodi meðu krvnim završecima koje povezuje rožnato tkivo cevèica. Postoji oko 80 krvnih završetaka (koji se takoðe nazivaju i dermalne bradavice) po kvadratnom milimetru površine koronarnog koriuma. To znaèi da se zid sastoji od gusto zbijenih cevèica rožnatog tkiva koje su meðusebno povezane sa rožnatim tkivom izmeðu cevèica. Perioplik ili solarni korium sadrži oko 20 krvnih završetaka po milimetru kvadratnom. Pošto cevasto rožnato tkivo uèestvuje u strukturnoj èvrstini rožnate kapsule, sledi da je rožnato tkivo zida po èvrstini ispred rožnatog tkiva žbice i pete.

Kvalitet i èvrstina rožnatog tkiva se dalje uveæavaju procesom keratizacije i kornifikacije. Tokom procesa keratizacije, keratinska vlakna se formiraju unutar æelija, koje služe da ojaèaju æelijsku strukturu, dajuæi im krutost i èvrstinu protiv mehanièkih sila. Keratinska vlakna unutar ovih æelija, takoðe trpe i proces poznat kao uzajamno povezivanje, pri èemu se keratinska vlakna dalje povezuju hemijskim vezama. Proces uzajamnog povezivanja dalje ojaèava èvrstinu i snagu rožnatih æelija, kako one napreduju u rastu.

Rožnato tkivo bele linije (laminarno rožnato tkivo) je saèinjeno od poèetnog epitela koji prekriva dermalne bradavice (takoðe poznate kao dermalne kapsule ili kapsulne bradavice) koje strèe iz dermalnih nabora na laminarnom koriumu.

Laminarno rožnato tkivo je necevasto i samim tim i mekano, elastièno i teži ka brzoj stopi preokreta. Zbog visoke stope preokreta, generalno je manje zrelo, mekše i manje otporno na habanje i druge uticaje okoline.

Kvalitet rožnatog tkiva zavisi od brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji faktori ukljuèuju snabdevanje krvlju i hranljivim materijama, dok su spoljni faktori povezani sa uticajem okoline. Nastajanje rožnatog tkiva zahteva dobru prokrvljenost, tj. snabdevanje krvlju. Svaki nedostatak u snabdevanju krvlju ima negativan uticaj na nastajanje rožnatog tkiva.

Nastajanje rožnatog tkiva, takoðe, zavisi od odgovarajuæeg snabdevanja proteinom, energijom, kalcijumom i fosforom. Mikrohranjljivi sastojci kao što je sumpor, sadrže aminokiseline kao što su cistein i metionin, a koji su neophodni za popreèno povezivanje kreatinskih vlakana. Minerali u tragovima kao što su cink i bakar kao i biotin igraju veoma važnu ulogu u keratinizaciji æelija rožnatog tkiva i integraciji supstance za vezivanje opne rožnatog tkiva papka.

Na kvalitet rožnatog tkiva, takoðe utièu uslovi sredine, i to tako da oni oèvrsnu i osuše se u ekstremno suvim uslovima, a u uslovima velike vlažnosti postaju meki sa poveæanom elastiènošæu. Kako na æelije rožnatog tkiva tako i na supstancu za vezivanje opne mogu da utièu izvesna jedinjenja. Na primer, izloženost bakar sulfatu može da uništi supstancu za vezivanje opne èineæi rožnato tkivo papka lomljivim.Takoðe, i stalna izloženost urinu i ðubretu može da uništi kako æelije rožnatog tkiva tako i supstancu za vezivanje, dovodeæi do moguæeg gubitka rožnatog tkiva, kao što smo videli kod erozije peta. Konaèno, kako unutrašnji tako i spoljašnji faktori mogu da deluju zajedno tako da stvaraju rožnato tkivo slabog kvaliteta. Rožnato tkivo slabog kvaliteta je više sklono uticajima okruženja.
Rožnato tkivo zida raste brzinom od oko 1 inèa (oko 0,6 cm) meseèno. Rožnato tkivo žbice raste sporije, nešto malo više od 1/8 inèa (0,3 cm) meseèno. Kod mlade stoke koja se hrani na visokim ravnicama, ova brzina rasta može biti poveæana više od 2.5 puta od normalne. Brzina rasta rožnatog tkiva zavisi od nekoliko faktora ukljuèujuæi vrstu, razvojne abnormalnosti, ishranu, faktore okruženja, celovitost snabdevanja krvlju putem kože, i biomehanizam oslonca za težinu. Na primer, brzina rasta rožnatog tkiva stoke koja živi u slobodnim pregradama u staji je veæa nego kod stoke na ispaši ili koja je vezana u štalama. Razmnožavanje i keratizacija rožnatog tkiva papka se poveæava u toku leta u poreðenju sa zimskim mesecima.

NORMALAN HOD STOKE
Kravlji hod se sastoji od faze stava (stojeæi položaj) i faze njihanja (pokret iz i ka stojeæem položaju). Faza njihanja je podeljena u fazu uvlaèenja (grèenje ili skraæivanje) i fazu duženja (razvlaèenje ili poveæanje). Faza uvlaèenja koraka poèinje kod krave u stojeæem položaju. Krava poèinje svoj korak pomerajuæi težinu tela na donju stranu nosive površine papka koji takoðe obezbeðuje istezanje kada krava uðe u fazu uvlaèenja koraka. Pošto se telo kreæe napred i težina se oslanja na donji deo svakog papka, stopalo se uvlaèi (ili podiže nagore) prema telu, dakle završava se faza uvlaèenja.
Kada stopalo jednom napusti zemljište, ono produžava napred, dakle ulazi u fazu duženja (napred se njiše i spušta stopalo na površinu zemljišta) koraka. Pete prvo dodiruju zemlju žbicom zauzimajuæi normalnu poziciju oslanjanja težine, pošto krava završi fazu duženja i dospeva u stojeæi položaj. U osnovi, zadnje noge pokreæu telo krave napred dok prednje noge više služe kao potpora ili oslonac za težinu tela.
Karakteristike hoda su promenjene uslovima koje stvaraju površine podova manje ili više klizavim. Na primer, na mokrim podovima, pokrivenim ðubretom, krave æe menjati svoj korak usporavajuæi brzinu hodanja, menjajuæi ivice udova i smanjujuæi dužinu svog koraka, sve s naporom da bi poveæala stabilnost na manje sigurnoj površini.

CILJANJE KRETANJA DA BI SE OTKRILA HROMOST
Mlekari u osnovi potcenjuju broj hromih krava u svom stadu. Studija mleènih stada u Minesoti i Viskonsinu je pokazala da su istraživaèi identifikovali 2,5 puta više hromih krava nego farmeri. U jednoj sliènoj studiji, trenirani posmatraè je bio u moguænosti da otkrije oko 4 puta više hromih krava nego farmeri. Ovo navodi na pomisao da je hromost ili postala toliko preovlaðujuæa da su svi nauèili da prihvate izvestan broj sluèajeva kao normalan ili da mnogi ljudi nemaju dovoljno sposobnosti da otkriju blag ili umeren stepen hromosti. Pošto je rano otkrivanje kljuè da se spreèe gubici prouzrokovani hromošæu, tehnike za rano otkrivanje su osnovne za leèenje hromosti u mleènim stadima.
Jedan sistem za procenu kretanja kod mleène stoke je razvio Sprecher i njegovi saradnici na državnom univerzitetu u Mièigenu (sledeæa stranica). Rezultati kretanja su bili u rangu od 1 do 5 (5 ozbiljno hrom) i bazirani su na posmatranju stava zadnjih nogu dok krava stoji i na stavu zadnjih nogu i abnormalnostima u hodu dok se krava kreæe. Sistem je veoma koristan za otkrivanje ozlede papka u ranoj fazi zato što pojava savijenih z u osnovi prethodi abnormalnostima hoda. Životinje treba da se posmatraju na ravnoj, suvoj površini i ciljano kao što je opisano.
Važno je primetiti da je stepen hromosti skoro neprimetan na rezultatu kretanja 3, dok studije pokazuju smanjeno davanje mleka i reproduktivne pokazatelje. S obzirom na to da se hromost obièno ne otkrije dok ne dostigne fazu 4 ili 5, i da èak i tada mnogi se propuste, jasno je da hromost nekog stada košta mnogo više nego veæina koja je procenjena na vreme. Neke procene pokazuju da proizvodnja mleka može da bude smanjena èak i 17 % za krave èija hromost je procenjena na 4 ili 36%, ili više za krave sa rezultatom hromosti 5. Rezultat hromosti 2 predstavlja upozorenje za moguænost ispravke ranih ozleda papka.
Odgovarajuæa primena ovog sistema da bi se otkrila hromost u ranoj fazi, može da bude veoma korisno oruðe da se proceni hromost i potreba za ispravnom korekcijom.

OSLANJANJE TEŽINE I PRERAST PAPAKA
Pod normalnim uslovima, jaèina potiska je ujednaèeno rasprostranjena tokom kretanja i prigušena solarnim koriumom, jastuèetom prsta, laminarnim koriumom i svojim prijanjanjem na zid i oslanjanjem ligamenata i tetiva. Ipak, postoje drugi važni anatomski faktori koji utièu na oslanjanje težine na papke. Ove èinjenice moraju biti uzete u obzir kada pokušavamo da razumemo rast rožnatog tkiva papka i oboljenja papaka koja mogu da nastanu.

ANATOMSKA RAZMATRANJA
Postoje bitne anatomske razlike izmeðu boènih i srednjih papaka zadnjeg stopala. Kao prvo, spoljni papak zadnjeg stopala je veæi i ima mnogo ravniju nosivu površinu težine . Ovo pomaže stvaranju stabilnosti. Unutrašnji papak je manji i zadebljanje njegovog stopala i unutrašnji zid su manje-više dobro razvijeni. Kao posledica, njena nosiva površina težine se rasipa prema osovinskom ili unutarnjem zidu (drugim reèima od spoljašnjeg zida prema prostoru izmeðu prstiju). Prema tome, ako krava zakoraèi i pomeri svoje stopalo nadole, težina se pomera (ili se skotrlja) sa unutrašnjeg papka na spoljašnji papak. Rezultat je veæe oslanjanje težine na spoljašni papak što vremenom (naroèito na tvrdim površinama) dovodi do iritacije kože i ubrzanog stvaranja rožnatog tkiva papka na spoljašnjoj strani.

DINAMIKA OSLANJANJA TEŽINE TOKOM KRETANJA
Idealno bi oslanjanje težine izmeðu srednjih i boènih papaka trebalo da bude jednako. Ipak, ovo nije tako, iz dva razloga: 1) kukovi rasporeðuju veæu težinu na boène papke tokom pokreta s boka na bok, i 2) vime razapinje zadnje noge i naravno prenosi veæu težinu na boène papke. Zadnje noge krave su povezane sa karlicom kroz èašièni zglob. To stvara prilièno neelastiènu skeletnu strukturu za oslonac zadnjeg dela i nogu krave. Ukoliko se posmatra iz pozadine dok životinja stoji pravo na svojim nogama, može se primetiti uglavnom jednaka raspodela težine na sva èetiri papka zadnjih nogu. Ipak, tokom kretanja, raspodela težine u i meðu papcima se menja. Uprkos kretanju, oslanjanje tereta na unutrašnje papke je stabilnije. Spoljašnji papci automatski i stalno ispravljaju teret težine za svaku promenu. Ova okolnost promene raspodele težine se smatra glavnim razlogom iritacije kože koja ima za rezultat ubrzan rast rožnatog tkiva papka i veæu moguænost pojave bolesti rožnatog tkiva koje ukljuèuje spoljašnje papke.

Zatvoren prostor na betonu ili drugu tvrdu površinu poveæava fizièke efekte nošenja tereta na stopalima, pošto držanje na zemljanim povšinama smanjuje ove efekte. U praksi, ako je stoka (posebno junice) pomerena sa pašnjaka u zatvoren prostor, one mogu da dožive hromost zbog fizièkog/mehanièkog oblika zapaljenja tetiva. Ovi fizièki efekti se dalje komplikuju èinjenicom da nedostupna priroda tvrde površine podova može da iritira kožu, poveæavajuæi protok krvi i ubrzavajuæi rast rožnatog tkiva papka. Prekomerni rast papka (posebno izvan papka zadnjih stopala) dovodi do rasta i eventualnog preoptereæenja obolelog papka. Ovo prouzrokuje uznemirenje krave koje ona pokušava da ublaži izvoðenjem na lažno širi ili pašnjak za povreðene krave. Uprkos promeni njenog položaja, on nastavlja da nosi preveliku težinu na spoljašnjim papcima. Rezultat je poveæan rizik od oboljenja papaka u ovim preraslim i preoptereæenim papcima.

OSLANJANJE TEŽINE NA PREDNJIM STOPALIMA Situacija kod prednjih stopala je razlièita. Papci prednjih stopala su slièni drugima u velièini i u uslovima stabilnosti njihove nosive površine Takoðe se pojavljuje veæa fleksibilnost u anatomskom ureðenju skeleta i mekom tkivu leða. Prednje noge nisu povezane sa telom vimena kroz zglob èašice. Umesto toga, prednje noge su povezane sa torzoom tetiva i ligamenata koji ublažavaju efekte promenljive raspodele težine izmeðu papaka. Kao rezultat, biomehanièke sile zajedno sa promenljivom raspodelom težine su manje izražene u prednjim nogama i remete zdravlje dovodeæi do toga da je hromost manje uèestala.

Idealno, svaki papak treba da nosi težinu podjednako, kao na levom dijagramu. Ali kod juneæih nogu, spoljašnji papak nosi veæu težinu i više se razvija, kao na sledeæoj slici.

Fotografija pokazuje veæi, stabilniji boèni papak u poreðenju sa manjim, manje stabilnim unutrašnjim papkom zadnje noge. Na prednjim nogama, papci su sliènije velièine i nosiva površina je stabilnija. Ipak, malo je veæa težina koja se oslanja na unutrašnje papke prednjih nogu, što doprinosi veæoj hromosti u ovim papcima.

SILE OSLANJANJA TEŽINE NA PRERASLIM PAPCIMA
Faktori u razvoju hromosti – Veæinom se preterani rast opazi na prstima. Ako je prst na nozi dugaèak, donja strana prsta je debela. Ova potiskuje osnovu oslanjanja težine natrag prema peti, èesto usresreðujuæi sile oslanjanja težine preko donje strane i dela èira na peti. Smanjivanjem dužine i debljine donje strane na prstu, ona može da pomeri osnovu oslanjanja težine napred i dalje od donje strane i dela èira na peti, smanjujuæi moguænost razvijanja èira. (Obrezivanje je opisano u sledeæem poglavlju).
Pogodna dužina prednjeg zida unutrašnjeg papka zadnje noge je oko 3 inèa (7,5 cm) kod zrele holštajnske krave proseène velièine. Dužina ovog prednjeg zida odgovara debljini donjeg dela stopala oko 1 inèa (0,6 cm), što se smatra minimalnom debljinom koja je potrebna da se zaštiti koža. Ukoliko prednji zid ima manje od 3 inèa, debljina donjeg dela prsta može da bude manja od 1 inèa i potencijalno ne može da podrži težinu krave na tvrdim površinama.
Pošto je rožnato tkivo zida èvršæe i raste brže od žbice, prekomerni rast abaksijalnih (spoljašnjih) zidova je normalna pojava kod preraslih papaka. Slièno prerastanju koje se javlja na prstima, prerastanje abaksijalnih zidova pomera sile oslanjanja težine na stranu èira žbice. Kombinovani efekat prerastanja abaksijalnog zida i prsta preterano povlaèi oslanjanje težine preko ove površine i znaèajno poveæava moguænost za javljanje èira na žbici. Korigovanje prerastanja abaksijalnog zida pomera boèno sile oslanjanja težine, smanjujuæi moguænost za razvijanje èira na žbici.
Iz ovih razloga (prerastanje, pretovarenje i promenjeno oslanjanje težine) papci mleènih grla zahtevaju stalnu procenu i obrezivanje kada je neophodno. U nekim sluèajevima, stopa habanja rožnatog tkiva je u u ravnoteži sa stopom rasta rožnatog tkiva, i uprokos efektima oslanjanja težine nije potrebno obrezivanje. U drugim sluèajevima, rast rožnatog tkiva prelazi stopu habanja, i potrebno je obrezivanje da bi se korigovale razlike oslanjanja težine. Kod mleène stoke koja je smeštena u štalama sa slobodnim oborima, stopa habanja može da preðe stopu rasta rožnatog tkiva papka i samo obrezivanje pogoršava veæ ozbiljan problem. Odgovarajuæa nega stopala i obrezivanje papaka zahteva poznavanje anatomije stopala i dinamiku rasta rožnatog tkiva papka.

Ova ilustracija pokazuje prednji izgled normalne strukture i uèvršæivanja kosti u papku.

ogrubela površina od P3 Gornja slika pokazuje produženje ili širenje aparata za uèvršæivanje, duž ogrubele površine od P3. Strelica pokazuje utapanje kosti u kapsulu papka.