Ševhužev A.F, profesor, doktor poljoprivrednih nauka,
Saitova F.N, profesor, Karaèajevo, èerkeske Državne tehnološke akademije Rusija
UTICAJ RAZLIÈITIH TEHNOLOGIJA UZGAJANJA NA STANJE KOŽE I DLAKA KOD MLADIH BIKOVA ŠVAJCARSKE RASE

Uticaj razlièitih prirodno-klimatskih uslova kao što su temperatura, vlažnost, brzina kretanja vazduha, sunèana radijacija i atmosferske padavine na razne naèine utièu na organizam životinja. Imajuæi to u vidu, mi smo u svom radu prouèili gustinu dlaka i stanje kože kod mladih bikova švicke rase uzgajanih po razlièitim tehnologijama. U vezi sa tim, od odreðenog broja mladih bikova uzeli smo uzorke kožnog pokrivaèa zajedno sa kožom.
Uzorci su uzimani dvaput: u maju, pre sezone ispaše, i u oktobru, na kraju sezone. Eksperiment se sprovodio na farmi „Elburganski“ Habezkog rejona Èerkeske Republike, Rusija. Opšta shema istraživanja je prikazana u tabeli 1. Za sprovoðenje eksperimenta bilo je odabrano 60 mladih bikova švicke rase, šestomeseènog uzrasta, koji su bili podeljeni u tri grupe – po 20 grla u svakoj od njih. Grupe su formirane po principu analogije. Grla I kontrolne grupe su bila u zatvorenom prostoru 201 dan, u periodu od 15. oktobra 2003. do 2. maja 2004; u periodu od 3. maja do 12. oktobra 2004, (163 dana), ta ista grla su bila na otvorenom – na ispaši.
Životinje II eksperimentalne grupe su provele u zatvorenom prostoru svo vreme eksperimenta – 364 dana, period od 15. oktobra 2003. do 12. oktobra 2004.
Grla III eksperimentalne grupe boravila su u zatvorenom prostoru 201 dan, od 15. oktobra 2003. do 2. maja 2004. Od 3. maja ona su prevedena na ispašu koja je trajala 103 dana, do 13. avgusta 2004. Od 13. avgusta do 12. oktobra – bikovi su bili na tovljenju.
Zatvoreni prostor korišæen u eksperimentu predstavljao je prostoriju dugaèku 60 metara, široku 18 metara, sa kavezima sa životinjama sa obe strane dva prolaza sa hranom. Dimenzije kaveza: dužina – 12 m, širina – 3,5 m. Frontalna linija davanja hrane – 60 cm na jedno grlo. Podovi u kavezima rešetkasti, širina rešetke – 10 cm. Sistem iznošenja balege automatizovan, sistem ventilacije veštaèki. Razdavanje hrane je obavljano mobilnim sredstvima.
Telesna težina bikova na dan poèetka eksperimenta je iznosila – 179,5 kg u I kontrolnoj grupi, 180,2 kg u II eksperimentalnoj grupi i 178,9 kg u III eksperimentalnoj grupi.
Stanje kože i dlake je prouèeno u aprilu i oktobru putem uzimanja uzoraka od 3 bika iz svake grupe, površina uzorka – 1 cm kvadratni. Istražen je morfološki sastav dlaka, njihova dužina, gustina. Ovaj pokazatelj stanja dlake u zavisnosti od godišnjeg doba je veoma važan prilikom ocene adaptacionih sposobnosti goveda na razlièite tehnologije uzgajanja i tovljenja.

Rezultati naših istraživanja su pokazali da u aprilu mesecu nije bilo nekih bitnih razlika u stanju dlake kod pripadnika sve tri grupe (tabela 2). Masa dlaka sa 1 cm kvadratnog kože je kod eksperimentalnih grupa iznosila 6,8–7,1 g, broj dlaka na 1 cm kv. iznosio je 518–524 komada, paperjastih mekih dlaèica 52–56%, dugih dlaka 28–33%, prelaznih dlaka 15–16%. Osnovnu masu predstavljale su dlake dužine 1–2 cm (60–63%), dlaka dužine 2–3 cm bilo je oko 33–35%, a najdužih od 3 do 4 cm bilo je oko 4–6%.

Rezultati istraživanja su pokazali da su se u oktobru mesecu, u 18-meseènom uzrastu bikova, veæ pojavile znaèajne razlike u stanju dlaka kod pripadnika razlièitih grupa.
Tako je kod bikova I grupe, koji su u letnjem i jesenjem periodu bili na ispaši, masa dlaka bila veæa za 7,7g po 1 cm kv., u poreðenju sa bikovima I grupe, koji su sve vreme proveli u zatvorenom prostoru. Takoðe, kod pripadnika I grupe broj dlaka po 1 cm kv. je bio veæi za 120 komada nego kod pripadnika II grupe. Životinje iz III eksperimentalne grupe, gde se primenjivala tehnologija ispaše plus tovljenje, takoðe su prevazišli po svojim pokazateljima pripadnike II grupe. Masa dlaka je kod njih bila veæa za 6,1 g po 1 cm kv, a broj dlaka veæi za 13,6% po 1 cm kv, nego kod II grupe. Što se tièe odnosa I i III grupe, uspešniji su se pokazali bikovi I grupe, za 1,6 i 7,7%.
Držanje bikova na ispaši je uticalo na intezivniju i kraæu adaptaciju svih zaštitnih sila organizma, što se odrazilo i na kvalitet kosmatog pokrivaèa, naroèito na morfološke karakteristike dlaka.
Bikovi I grupe, koji su bili na ispaši, su prevazišli svoje konkurente iz II eksperimentalne grupe, koji su držani u zatvorenom prostoru, po kolièini paperjastih mekih dlaka za 28%, ali su po kolièini dugih dlaka ustupili za 20%, a po kolièini srednjih za 8%. To nam govori o formiranju gustog donjeg sloja kosmatog pokrivaèa, koji doprinosi poboljšanju izolacionih svojstava.
Životinje iz III eksperimentalne grupe, koje su kombinovale ispašu i tovljenje, su zauzele mesto izmeðu. One su prevazišle svoje konkurente iz II eksperimentalne gupe po kolièini paperjastih mekih dlaka za 15%, a ustupili su po kolièini dugih dlaka za 9%, i po srednjim dlakama za 6% Kod bikova II grupe, 88% dlaka su imale dužinu do 2 cm, dok je kod bikova I i II grupe tih dlaka bilo 56 i 72%. Tako su junci II grupe prevazišli svoje konkurente iz I i III grupe po kolièini dlaka od 0 do 1 cm za 29% i 13%, a po dlakama od 1 do 2 cm za 3 i 3%.
Velike razlike su se pokazale i po kolièini dlaka od 2 do 4 cm. Takvih dlaka kod mladih bikova I kontrolne grupe bilo je 44%, kod bikova II grupe 32%, a u III grupi svega 16%.
Što se odnosa gornjih i donjih dlaka tièe, taj odnos je bio sledeæi: u I grupi – gornjih 44%, donjih – 56%, u II grupi – gornjih 88%, donjih – 12%, u III grupi – gornjih 72%, donjih – 28%.
Na taj naèin, iz navedenih istraživanja dolazi se do sledeæeg zakljuèka: promene uslova uzgajanja izvoðenjem na ispašu doprinose formiranju gustog donjeg sloja dlaka, kao i poveæanoj kolièini dugih prekrivajuæih dlaka, što obezbeðuje bolja izolaciona svojstva kosmatog pokrivaèa, završavajuæi time proces adaptacije.

Ševhužev A.F, profesor, doktor poljoprivrednih nauka,
Saitova F.N, profesor, Karaèajevo, èerkeske Državne tehnološke akademije Rusija