|
Dr Branislav Živkovic, Institut za stocarstvo, Beograd – Zemun
Dr Russ Stanoylovic, Cenzone Tech Europe Ltd, USA
PROBIOTICI LACTURE I MICROBOND U ISHRANI SVINJA U TOVU
S obzirom na naša pozitivna iskustva korišcenja probiotika u ishrani krmaca i
prasadi (Živkovic i sar., 2006), kao i nosilja za proizvodnju konzumnih jaja
(Stanojlovic i sar., 2005), cilj nastavka ispitivanja ove tematike, odnosno
ovoga rada je bio da se ispitaju efekti uvodenja probiotika Lacture, zasnovanog
na kulturama kvasca Saccharmoyces cerevisiae i bakterijama mlecne kiseline,
enzimima i manan oligosaharidima kao i Microbonda, zasnovanog na D-glukanima u
ishrani svinja u porastu i tovu.
Ispitivanja su izvedena na Eksperimentalnoj farmi svinja Instituta za
stocarstvo, Beograd- Zemun. Ogledom su obuhvacene ukupno 24 životinje
rasporedene u dve grupe. Po ustaljenoj tehnologiji na farmi, i na osnovu
standardnih kriterijuma porekla, pola i pocetne mase, u istom objektu životinje
su rasporedene u dve grupe od po 12 svinja, odnosno na dva ishrambena tretmana.
(Tab. 1) Ishrana životinja je bila po volji, brašnastim smešama sa cca 16%
sirovih proteina u pocetnom i 14% sirovih proteina u završnom delu tova. (Tab.
2)
Prva, kontrolna grupa nosilja, dobijala je obrok standardnog sastava, koji se
koristi na farmi svinja. Druga, ogledna grupa životinja, hranjena je obrokom
istog sastava kome su ukomponovani ispitivani probiotik Lacture i Microbond u
koncentracijama 1,0 kg/tona hrane Lacture i 1,0 kg/tona hrane Microbonda.
Svinje su tokom citavog perioda ogleda hranjene po volji, uz napajanje vodom iz
automatskih pojilica.
Kao kriterijumi za procenu dobijenih rezultata su poslužili sledeci
pokazatelji: prosecan dnevni prirast, prosecna konzumacija hrane po hranidbenom
danu i konverzija hrane.
Tab. 2. Hemijski sastav i nutritivna vrednost smeša u ogledu
DOBIJENI REZULTATI U OGLEDU
U ogledu je ispitivana mogucnost uvodenja probiotika Lacture i Microbonda u
ishrani svinja u porastu i tovu.
Dobijeni razultati (tab. 3, 4 i 5) su pokazali da je ostvarena sledeca
proizvodnja.
Tokom 64 hranidbena dana u pocetnom periodu tova, ispitivani aditivi nisu
iskazali pozitivan efekat na brzinu porasta svinje koje su ostvarile za 14 g,
ili 2,11% niži prirast nego prva, kontrolna, grupa svinja. Kod druge, ogledne
grupe, ostvarena je manja za 0,03 kg ili 1,67% konzumacija i nije bilo bitnih
razlika u konverziji hrane izmedu uporedivanih grupa životinja. (Tab. 3)
U završnom periodu tova, ukljucivanje Lacture i Microbonda je dovelo do
poboljšanja brzine porasta svinja za 59 g ili 7,53%. Konzumacija hrane je kod
ogledne grupe bila za 0,05 kg ili 1,66% veca, a konverzija hrane bila je bolja
za 0,19 kg ili 4,92% u poredenju sa kontrolnom grupom životinja (ta. 9).
Tokom celog perioda tova, ispitivani Lacture i Microbond u smešama su iskazali
pozitivne efekte na prirast, jer su svinje na ovim aditivima u smeši ostvarile
za 16 g ili 1,70% bolji prirast u odnosu na kontrolnu grupu životinja. Nije
bilo bitne razlike u konzumaciji hrane, ali su svinje na ispitivanim aditivima
trošile 0,05 kg ili 1,57% manje hrane za 1 kg prirasta, u poredenju sa ishranom
smešom kod kontrolne grupe životinja. (Tab. 5)
ZAKLJUCCI
Ispitivani su efekti korišcenja aditiva Lacture i Microbonda u ishrani svinja u
tovu. Dobijeni rezultati su pokazali da je uvodenje Lacture i Microbonda u
koncentracijama od po 0,1% u obrocima imalo efekte izražene:
– Nižim prirastom za 2,1% a bez uticaja na konverziju hrane u pocetnom periodu
tova;
– Poboljšanjem brzine porasta za 7,5% i konverzije hrane za 4,9% u završnom
periodu tova;
– Pozitivnim efektima na prirast koji je bio viši za 1,7%, a na konverziju
hrane koja je bila bolja za 1,6%, tokom citavog perioda tova.
U celini, dobijeni rezultati su pokazali da se preporucuje korišcenje
ispitivanih aditiva Lacture i Microbonda u ishrani svinja u tovu.
Dr Branislav Živkovic, Institut za stocarstvo, Beograd – Zemun
Dr Russ Stanoylovic, Cenzone Tech Europe Ltd, USA
|