Doc. dr Dragan Žikic, Departman za stocarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
PROBIOTIK LACTURE (MLECKO) DOKAZAO KVALITET

U živinarskoj proizvodnji se u poslednjih 50 godina razvija nekoliko oblasti: ishrana, genetika, oprema i menadžment. Trenutno se veliki znacaj pridaje bezbednosti hrane, povecanju nutritivne vrednosti živinskog mesa i jaja, kao i zaštiti životne sredine. Živinarska proizvodnja, slicno nekim granama industrije, ima nekoliko paradigmi koje se odnose na povecanje profita sa jedne, i bezbednosti potrošaca sa druge strane. Najocitiji primer za to je upotreba antibiotika.

Antibiotici se dodaju u stocnu hranu da bi se poboljšao porast, ali i zaštitile životinje od negativnih efekata patogenih i nepatogenih mikroorganizama koji se nalaze u organima za varenje. U uslovima intenzivnog gajenja živine, dodavanjem antibiotika u hranu postiže se veca profitabilnost citave proizvodnje. Medutim, Komisija EU zabrinuta zbog moguce rezistencije mikroorganizama na antibiotike, 1999. godine je donela odluku o zabrani upotrebe antibiotika kao stimulatora porasta. Kao posledica, bilo je neophodno u živinarskoj industriji razviti alternative antibioticima – stimulatorima rasta. U našoj zemlji trenutno se kao alternative javljaju enzimi, organske i neorganske kiseline, biljna i etericna ulja, imunostimulatori, mikroelementi... U ovom tekstu cu pokušati da, kroz prikaz jednog eksperimenta, približim i objasnim delovanje probiotika.

Probiotici se definišu kao kulture mikroorganizama koje se dodaju hrani, a povoljno deluju na životinje tako što u organima za varenje menjaju odnos poželjnih i nepoželjnih mikroorganizama. Razlicite bakterijske vrste koje predstavljaju normalnu mikrofloru u organima za varenje imaju vrlo znacajnu ulogu vezanu za varenje hrane i imunološki status životinja. Dodavanjem probiotika znacajno se menja postojeca ravnoteža bakterijskih vrsta i time se menjaju varenje hrane i imunitet. Probiotici na nekoliko nacina menjaju sastav crevne mikroflore: jednostavnom kolonizacijom, bržom deobom i proliferacijom u organima za varenje, produkcijom specificnih proizvoda njihovog metabolizma, bakterijskim interakcijama i stimulacijom nespecificnog imunološkog odgovora. Organi za varenje imaju razlicite nacine da se adaptiraju ili morfološki reaguju na promene uslova, medu kojima je primena razlicitih obroka. U zavisnosti od vrste obroka i njegove svarljivosti, creva mogu smanjivati svoju dužinu i/ili menjati zid samih creva, a narocito funkcionalno nežniji deo – sluzokožu. Sluzokožu grade mnogobrojne crevne resice, cije povecanje ili smanjenje broja znacajno utice na usvajanje hranljivih materija, a ujedno i na potrošnju hrane, prirast i, naravno, konverziju. Poznato je da smanjenje visine crevnih resica ima negativan uticaj na proizvodne karakteristike. S tim u vezi, u okviru projekta finansiranog od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, uraden je ogled koji se odnosio na morfološke karakteristike organa za varenje brojlera vezane za primenu probiotika i prebiotika, primenom probiotika Mlecko (Lacture), proizvoda kompanije Cenzone, SAD.

Ogled je izvršen na farmi u Itebeju, u proizvodnim uslovima. Ogled je trajao 42 dana, a ogledna grupa je dobijala 1 kg/t Mlecka u sva tri perioda (starter, grover i finšer). Nakon 42 dana, utvrdeno je da su pilici hranjeni Mleckom imali statisticki znacajno bolje proizvodne rezultate (masa, utrošak hrane, konverzija), ali smo ispitivanje usmerili na morfološke karakteristike creva. Nakon klanja, vadena su creva, odvajana tanka creva i merena dužina pojedinih delova (dvanaestopalacno, prazno i vito). Isecci pojedinih creva su procesuirani i pripremljeni za mikroskopsku analizu. Pod mikroskopom je odredivana dužina crevnih resica i dubina kripti, a nakon toga izracunavan njihov medusobni odnos, i to za svaki deo tankih creva posebno.

Prvi statisticki znacajan rezultat je uocen u pogledu dužine pojedinih delova tankih creva. Rezultati su dati u tabeli 1.

Iz tabele se vidi da su prazno i vito crevo pilica hranjenih Mleckom imali statisticki manju dužinu u odnosu na grupu koja nije hranjena ovim proizvodom. Poznato je da se dužina tankih creva smanjuje sa povecanjem svarljivosti obroka, odnosno primenom obroka koji se teže vare dužina tankih creva se povecava. Iz ovoga sledi da primena preparata Mlecko znacajno povecava svarljivost unete hrane.

Rezultati mikroskopskih merenja sluzokože pojedinacnih delova tankih creva brojlera prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2. Visina crevnih resica, dubina kripti odnos resica : kripta
* Statisticki znacajna razlika(p<0.05)
** Visoko statisticki znacajna razlika(p<0.01)

U pogledu visine crevnih resica statisticki znacajno povecanje je uoceno kod grupe koja je u obrok dobijala Mlecko u odnosu na kontrolu i to u svim delovima tankog creva (tabela 2, grafikon 1).

Statisticki znacajna razlika u dubini kripti uocena je kod dvanaestopalacnog i praznog creva, dok razlika uocena u vitom crevu nije statisticki bila znacajna (tabela 1, grafikon 2).

Rezultati dobijeni izracunavanjem odnosa resica : kripta pokazuju statisticki znacajnu razliku u svim delovima tankog creva (tabela 1, grafikon 3).

Grafikon 3: Uticaj na odnos resica/kripta

Na slici 1. prikazana su vita creva pileta koje je hranjeno uz dodatak Mlecka i pileta kontrolne grupe. Na slikama koje su istog uvecanja, jasno se može videti znacajno bolja razvijenost crevnih resica kod pileta hranjenog Mleckom, kao i bolji integritet citavog creva.

Slika 1. Izgled vitog creva pileta hranjenog sa dodatkom Mlecka (A)

i pileta kontrolne grupe (B). Uvecano 50 puta.

Dobijeni rezultati su u skladu sa vec poznatom cinjenicom da se organi za varenje mogu adaptirati, i to promenom morfoloških parametara, na promene obroka, a u ovom slucaju to je bilo dodavanje probiotika. Promene su pracene u tankom crevu, jer je ono mesto gde je usvajanje hranljivih materija najvece i proizvodni rezultati zavise, najvecim delom, od stanja u tom delu organa za varenje. U ovom ogledu je uoceno da povecanje visine resica i smanjenje dubina kripti kao posledica dodavanja Mlecka ima povoljan uticaj na svarljivost hrane. Ovo ukazuje da Mlecko može da smanji oštecenje celija creva koje su zadužene za usvajanje hranljivih materija, kao i da smanji potrebu za obnavljanjem celija u samom crevu. Smanjenjem oštecenja celija i njihovom zamenom postiže se da se uneta hrana troši za druge potrebe (recimo porast pileta), a ne za obnavljanje sopstvenih celija. U skladu sa našim rezultatima, i eksperimenti drugih autora su pokazali da povecanje visine crevnih resica znacajno utice na poboljšanje proizvodnih rezultata.

U svetlu ovih rezultata, a vracajuci se na pocetak teksta, može se zakljuciti da primena Mlecka ima znacajan uticaj na morfologiju creva i igra znacajnu ulogu u procesima varenja i usvajanja hranljivih materija, što vodi poboljšanju proizvodnih parametara. Probiotici zasigurno obezbeduju cilj – “Veci profit, veca bezbednost za potrošace”. Nauka lagano rasvetljava jedan po jedan aspekt primene probiotika u živinarskoj proizvodnji. Sada je red da struka i proizvodaci dobijene informacije i stecena znanja primene u svojoj proizvodnji, na sopstveno zadovoljstvo i zadovoljstvo potrošaca. U lancu proizvodac – potrošac obe strane moraju biti zadovoljne.

Doc. dr Dragan Žikic, Departman za stocarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad