|
KAVKASKI OVÈAR
Polina Simiæ
Kavkaski ovèar je jedna od najstarijih pasmina, koja, kao i mnoge druge velike
rase vodi poreklo od molosoidnih pasa sa Tibeta. Pretpostavlja se da je predak
svih molosa - tibetski pas, rasa stara nekoliko hiljada godina. Po prvi put u
literaturi tibetski pas se spominje 1121. godine.
Preci današnjih molosa su stigli iz Azije sa mnogobrojnim nomadskim plemenima,
vojskama, trgovaèkim karavanima. Osvajali su nove regione, a potomci ovih pasa
su ukrštani sa domaæim psima. Tako su menjali svoj oblik i sticali
karakteristiène rasne osobine.
Da su preci kavkaskog ovèara stigli iz Azije potvrðuje i karakteristièna graða
azijskih pasa - masivna glava, moæan kostur, a takoðe izuzetne borbene osobine
i hrabrost u borbi sa zverima.
Tradicionalno, ova rasa se koristila za èuvanje stada od divljih zveri. Psi ove
rase su uspešno korišæeni i kao èuvari. U literaturi se prvi put sreæe opis
rada ovih pasa u turskoj vojsci na èuvanju tvrðava i lagera 1765. - 1774.
godine. Za vreme osvajanja Kavkaza od strane Rusije, bio je izdat i specijalni
ukaz koji je nareðivao korišæenje ovih pasa za èuvanje svih tvrðava. Poèetkom
tridesetih godina prošlog veka kavkaski ovèari su sa uspehom poèeli da se
primenjuju i u sovjetskoj vijsci i kao èuvari na industrijskim i državnim
objektima u Rusiji.
Sam naziv kavkaski ovèar govori o regionu nastanka i širenja ove rase, ali u
stvari, ovaj region je bio mnogo veæi. Od davnina ovi psi su pratili i èuvali
stoku na teritoriji od kavkaskih planina do samog iranskog zagorja. Zbog
geografske izolovanosti pojedinih delova, velièine te ogromne teritorije,
razlika u reljefu i klimi, formirano je nekoliko tipova kavkaskih ovèara koji
se dosta razlikuju izmeðu sebe. U stepskim predelima Azerbejdžana i stepama oko
Volge, uslovi života ljudi i naèini korišæenja ovih pasa su potpuno drugaèiji
nego uslovi Centralnog Kavkaza i Gruzije. Psi koji prate i èuvaju stoku na
stepskim ravnicama, morali su da budu krupni i snažni da bi pobedili u borbi sa
zverima - a sa druge strane, nešto lakše graðe, dužih nogu, kraæe dlake i vrlo
izdržljivi, zbog suve i žarke klime, velikih suvih prostranstava koji su
zahtevali od gonièa stoke svakodnevne dugotrajne seobe.
U planinskim predelima, gde pašnjaci imaju relativno malu površinu, a
pronalaženje vode nije problem, formirao se drugi tip kavkaskog ovèara. To su
psi snažnog i snažno grubog tipa konstitucije sa masivnim kosturom, teške
glave, sa dobro razvijenom dlakom i podlakom. Uglovi ekstremiteta su dosta
otvoreniji, kosti udova kraæe, grudni koš obimniji a telo izduženije.
Kroz vekove, ova rasa je bila izložena i prirodnoj i takozvanoj narodnoj
selekciji. Time se objašnjava bezbroj vrsta i povrsta, karakteristiènih za
odreðeno mesto ili èak i selo. Prvi pokušaji ruskih kinologa da opišu i
sistematizuju tipove i podtipove kavkazaca su bili sprovedeni uskoro posle
završetka graðanskog rata i nastavljene poèetkom tridesetih godina. Tada je
zapoèela ozbiljnija selekcija.
A. P. Mazover (1954) piše: - Najbolji kavkaski ovèari se nalaze u Gruziji, njih
odlikuje moæan kostur i najkrupniji su izmeðu svih tipova kavkaskih ovèara.
Glava pravilna, tipièna. Jednobojni su i dugodlaki što daje tim psima efektan
izgled i lepotu. Index velièine oko 104-106. U Azerbejdžanu se razlikuju dva
tipa kavkaskih ovèara: prvi je nalik gruzijskim psima i nije nastao bez
njihovog uèešæa. Može da se sretne u planinskim predelima Azerbejdžana. Drugi u
stepskim krajevima: snažne ali lakše graðe, viših nogu, kratkodlake, sa
izduženom suvom glavom. Boja riða sa tamnijom maskom, retko viðenom u drugim
regionima. Index velièine isti, u stepama je 100-102.
U Jermeniji, psi su slièni gruzijskim, ali sitniji i nešto lakše graðe, nisu
toliko jakih kostiju. Više su kvadratièni (102-105), boja siva ili mrka, dlaka
duga. Postoje tigrasti i šareni (sa flekama tamnijih boja na osnovnoj beloj
boji) pasa.
Psi Dagestana - snažne, ponekad grube graðe. To su krupni psi sa pravilnim
oblikom glave i dobro razvijenim kosturom, po tipu graðe bliži su stepskim
psima. Nadvlaðuju kvadratiène pse (100-103) sa kratkom ili srednje dugom
dlakom. Razlièite su boje, oko 35 odsto su šareni i tigrasti, što je više nego
u drugim oblastima.
Osim veæ spomenutih tipova postojali su još i drugi lokalizovani na teritoriji
Osetije, ^eèeno-Ingušetiji i dr. Za sve ove tipove karakteristièna je gruba
graða, snažna konstitucija, velika fizièka snaga i izdržljivost, odsustvo
straha u borbi sa zverima, neprobirljivosti prilagodljivost uslovima držanja,
dobra sposobnost ka dresuri i ispunjenju obaveza èuvara stada i imovine.
U naše vreme je gotovo nemoguæe govoriti o deljenju rase kavkaski ovèar na
odreðene tipove zbog toga što je u mestima istorijskog nastanka ove rase ostalo
vrlo malo èistokrvnih primeraka koji su saèuvali najbolje kvalitete svog tipa.
Naravno, ostala su još mesta gde se još mogu naæi primeri kavkaskog ovèara
gajeni u èistoj rasi u uslovima njihovog prirodnog života, ali takvih mesta
ostaje sve manje. Ali, bez obzira na to, što danas rasa kavkaski ovèar ima
status kulturne rase, tj. njenim odgojem se bave odgajivaèi i klubovi, ona ipak
sa lakoæom može da bude svrstana u prelazne forme (izmeðu izvornih rasa sa
Kavkaza i kulturnih rasa koje je èovek stvorio). Za prelazne forme
karakteristièna je neujednaèenost strukture rase: jedan njen deo se održava
selekcijom, a drugi se još uvek nalazi u izvornom stanju. Kulturne rase opstaju
zahvaljujuæi iskljuèivo radu èoveka i degradiraju se ako taj selektivan rad
prestaje. Uzgoj tih rasa baziran je na unapred planiranoj selekciji. Izvorni
psi su se formirali spontano uglavnom prirodnom i tzv. narodnom selekcijom i
èesto je bio prisutan vrlo tesan inbreeding (incest). Oni nisu toliko zavisni
od èoveka kao psi kulturnih rasa, nego samo orijentisani na njega i kod njih je
vrlo izražen polni demorfizam (razlika izmeðu mužjaka i ženke). Analiza
savremenog stanja rase kavkaski ovèar govori o stabilnom porastu popularnosti
ovih pasa. Kavkaski ovèari su zaslužili poštovanje - kako profesionalaca, tako
i ljubitelja ove rase i nesumnjivo zauzeli prvo mesto u Rusiji u rejtingu pasa
èuvara i zaštitnika. Njihova popularnost stalno raste i u Evropi i u SAD.
Specifiènosti ove rase su stabilan karakter, uravnotežen temperament i dosad
neprevaziðene èuvarske odlike.
Vlasnici kavkaskog ovèara nikad ne treba da zaborave kako su ovi psi vekovima
vodili nezavistan èak i poludivlji naèin života ispunjavajuæi zadatke èuvara i
borca sa zverima. Za osnovu selekcije nije služila lojalnost prema èoveku što
je sluèaj kod civilizovanih rasa, veæ sposobnost ka samostalnom obavljanju
svojih obaveza u prirodi (pod otvorenim nebom). Takva sredina diktirala je
žešæe kriterijume, od kojih je glavni bio potpuno i konaèno odrastanje i
sazrevanje jedinki istovremeno sa dostignuæem polne zrelosti. Za razliku od
veæine rasa pasa koje stasavaju uz èoveka i doživotno iskazuju elemente
juvenilnog ponašanja (karakteristièno za štene), kavkasci kad sazre, izgraðuju
svoj odnos sa èovekom po zakonu èopora pasa. Taj mentalitet èopora mora da
postane osnovni pojam za shvatanje i upravljanje ponašanjem odraslog kavkasca.
Vlasnik kavkasca mora da zna da on sam postaje èlan èopora i zauzima u
hijerarhijskoj lestvici odreðeno mesto koje mora da bude samo prvo tj. mesto
lidera. Svako drugo mesto za vlasnika je nedopustivo. Svi struènjaci koji su se
više godina više bavili ovom rasom, tvrde da kavkasci poseduju skoro
neverovatnu sposobnost da razlikuju situacije realne opasnosti prema sebi,
èlanovima èopora, ili njihovoj teritoriji od lažne uzbune i razlièitih
imitacija i demonstracija. Životna potreba za oèuvanjem snage u prirodnim
uslovima njihovog života zajedno sa sigurnošæu u sebe i oseæajem sopstvene
snage dovodi do toga da psi retko prelaze granicu neophodne zaštite.
Kod pravilno formiranog odnosa izmeðu psa i èoveka, kavkasci pokazuju veliku
privrženost i odanost vlasniku. To su psi jednog gospodara, provereni
zaštitnici i èuvari. Oni teško podnose promenu vlasnika, a nove ljude nerado
prihvataju. Ali, èak i u odnosu prema voljenom èoveku oni ostaju nezavisni vole
slobodu i ne pokazuju preterane emocije. Njihova odanost je suzdržana pa èak i
surova. Ali èoveku koji zauzima prvo mesto u hijerarhiji, èoveku lideru, ovi
psi uzvraæaju najvišim dokazom svoje odanosti - spremnošæu da ga brane do kraja
života.
|