Suzbijanje crvenog puža
(Arion lusitanicus Mabille)

Registrovana je nova vrsta puža golaca, znatno krupnija od do sada nama poznatih. Crvene boje i u narodu se vec odomacio naziv “crveni puž” (sl. 1). Postojbina ovog puža je Španija pa ga mnogi nazivaju i “španski puž”.

Unešen je u zemlje Centralne Evrope kao i u zemlje bivše Jugoslavije (Sloveniju, Hratsku i Srbiju). U našoj zemlji je konstatovan pre više od 10 godina u rasadniku Plocice kod Omoljice. Kasnije je registrovan u okolini Beograda (Bežanija, Krnjaca), Ivanjice, a sada se vec raširio i ima ga na Zlatiboru, Sevojnu, Gornjem Milanovcu, okolini Pazove, Decu, itd (Vukša M., Ðedovic S., Stojnic B.). Adaptivniji je od drugih puževa pa ih potiskuje.

Crvenog puža pratili smo na Zlatiboru, Sevojnu u Novom Beogradu (Gradsko zelenilo) i rasadnik u Plocicama. Na Zlatiboru ustnovili smo da je posebno atraktivna Centaurea cyanis L (razlicak) gde pojede lišce ali i koru stabla dok cvetovima se ne hrani. Hrani se i otpacima mesa ali najcešce socnim plodovima kao što je jabuka. Ipak najcešce se hrani sa širokolisnim korovima (sl.4). Poznat je kao strvinar i hrani se pregaženim pticama i puževima

Biologija

Arion lusitanicus (sl.1) je hermafrodit (ima muške i ženske organe. U 2005. godini sa nešto kasnijom vegetacijom, kopulacija (sl. 2) je pocela pocetkom septembra (i ovo je važno znati jer suzbijanje se mora izvesti odmah u pocetku kopulacije koju je lako registrovati). Jaja polaže u zemlju ili ispod crnih folija pocetkom septembra do prvih mrazeva (sl.3). U toku pregleda 15.oktobra u rasadniku Plocica na 2 m2 našli smo nekoliko stotina jaja posle podizanja vrecica od crne folije.
Posle polaganja jaja, odrasle forme uginjavaju. Prezimljava u stadijumu jaja odnosno delom u mladim stupnjevima razvica.

. Hrani se obicno u toku noci. Grimm, Schaumberger, 2002 su utvrdili da crveni puž obicno izlazi iz skloništa 1,5 sat posle zalaska sunca, a vraca se 1.5 sat posle izlaska sunca. Dnevni fotoperiodizam odreduje izlazak iz skrovišta i povratak u njih. Tako, ako su dani bez sunca, sa maglom i slicno, puževi se znatno kasnije povlace u skloništa. U toku jednog pregleda i kišnog i oblacnog dana, puževe smo nalazili i u podne. Ako je vlažno i rosno u zasenjenom delu šume, puževi se hrane sve vreme u toku dana ili kako to u Gradskom zelenilu kažu da se crveni puž hrani danju i nocu. U toku 24 sata može da prede put od 10,8 m koliko može i da ošteti useve udaljene od dnevnog zaklona. Na prolece sa toplijim danima i kretanjem vegetacije puževi se pile ili bude i pocinju sa ishranom. Crveni puž manje proizvodi sluzastu masu od slicnih posebno od puževa sa kucicama pa manje i prlja plodove odnosno lišce biljaka. Crveni puž s obzirom na krupnocu, ima potrebe za vecom kolicinom vode jer se hrani socnim biljkama i lakše može da preživi 50% gubitak tecnosti što je važno pri izboru preparata i mamaka za suzbijanje.

Suzbijanje

U praksi se najcešce koristi negašeni krec koji se posipa u trakama izmedu skloništa i mesta ishrane. Puževi nailaze preko ovih traka a negašeni krec im oduzima vodu. U praksi neki koriste obicnu so, medutim, so je toksican i za biljke a kvari zemljište pa ga nebi trebalo koristiti.Za mamke smo koristili plodove jabuke izrezane u kriške, mešano meso i preparat Pužomor pelete 5% (na bazi metiokarba). Ogled smo postavili 22. septembra u Gradskom zelenilu. Velicina površine po tretmanu je bila 10 m2. Metiokarb smo koristili i za nanošenje na kriške jabuke, odnosno mešanjem sa mesom, tako da su sva tri tretmana imala iste aktivne materije. Kriške su potapane u 5% rastvor metiokarba. Brojnost puževa smo registrovali posle tretmana 1, 2 i 5 dana

Tab. 1: Broj crvenog puža (A. lusitanicus) posle tretmana sa mamcima zatrovanim sa metiokarbom.

Vec prvog dana videlo se da plodovi jabuke privlace sve stupnjeve puževa. Posle ishrane dolazi do trovanja i do prvih uginjavnaja (sl. 4). Puževi koji su se hranili sa mesom su uginuli jer je meso primilo vecu kolicinu preparata (sl. 5). Pužomor pelete iako ravnomerno distribuirane ne privlace puževe ili je to uginjavanje uglavnom usled kontakta ili ishrane preparatom. U svim slucajevima nalazili smo i pojedinacne uginule primerke puževa sa kucicom (Helix pomatia, sl. 6). Drugog dana, s obzirom na dužinu koje puževi mogu da predu, našli smo povecanje privlacenja puževa posebno kod mamaka od plodova jabuke. Pužomor pelete je znatno povecao efikasnost dok na mamku mesu su uginjavli uglavnom mladi stupnjevi puževa. Petog dana povecana je brojnost uginulih puževa na tretmanima mamci jabuke (192) i posebno Pužomor pelete (161). U neposrednoj blizini nikle su pecurke iz zemlje koje su izuzetno atraktivne i dosta puževa se okupilo oko njih. Na netretiranom delu smo našli svega 5 živih puževa jer se oni brzo povlace u doku dana. Iako se hrane sa mesom, mamci se nisu pokazali prakticnim jer se na njima pojavljuju neki insekti iz zemlje ali i dolecu sa strane.

Zakljucak

Suzbijanje se izvodi u kombinaciji Pužomor peleta u kolicini 5 kg/ha sa mamcima od plodova jabuke jer se time postiže privlacenje puževa ali i bolja distribucija preparata na odgovarajucem terenu. Obe formulacije se nanose u trakama od 0,5 do 1 metar izmedu zaklona i biljaka kojima se hrane ili se razbaciju ispod zaklona.