Primena racunara na poljoprivrednom gazdinstvu 1 deo

Sokocalo za štalu

 Klikom na dugme pratite dešavanja u svinjcu. Kamera snima, prebacite na kameru 2 koja pokriva ambar, noc je ali to nije prepreka. Vaša je kamera opremljena za nocno snimanje. Još jedan pogled na garažu, traktor i prikolicu sa pripremljnim proizvodima koje ujutro vozite na pijacu. Umorni ste, odlazite na spavanje. Kamere ostaju ukljucene. Lopov se pojavljuje kod ambara. Kamera registruje nepoznatog posetioca i pali mali alarm pored vašeg kreveta. U trenutku lopov biva iznenaden. Zvuci Vam kao krimi prica iz buducnosti? E pa prešli ste se. To je samo jedna od mnogobrojnih primena racunara na vašem poljoprivrednom gazdinstvu. Treba li pomenuti da ovo zadovoljstvo košta 40 evra.

Ne bih ni o tome kako su prve mašine zauzimale celu košarkašku dvoranu, nisu imale monitor a po priznanju jednog mog poznanika sa PMF-a-na njima je mogao i da se podgreje burek. Tehnologija se razvila neverovatnom brzinom i u jednom procesoru današnjeg obicnog racunara nalazi se veliki broj onih iz košarkaške dvorane. Kako su postali tako mali? Zar je bitno. Kako su postali tako korisni? E to je vec zanimljivije mada ni to nije tema našeg teksta. Šta oni mogu uciniti za tebe? E o tome se radi. Šta ti treba?

Koji racunar izabrati

To je kljucno pitanje pri kupovini racunara, kljucno pitanje pri izboru programa za rad i na kraju kljucno pitanje uopšte kada su racunari u pitanju. Od namene ce zavisiti cena. Zahtevniji poslovi traže jace i novije mašine dok jednostavniji poslovi podrazumevaju i slabije (sporije) i starije modele. Šta su zahtevniji a šta jednostavniji poslovi verovatno se vec pitate? Vi biste samo da otkucate pismo. Doci cemo i dotle pre nego što odustanete od nabavke. Ali pozabavimo se prvo onima koji se još uvek pitaju treba li im racunar uopšte

Tržište racunara i sofvera u našoj zemlji polako se dovodi u red. U nabavci racunara najjeftiniji je racunar, pa onda programi, pa obuka, održavanje, korišcenje i unapredivanje sistema.

Red velicina, nov racunar je u proseku oko 400 evra a legalna verzija operativnog sistema bez kog on ne može da radi je od 50 evra pa na više, program za kucanje, pa za obradu fotografija,

Cela filozofija (ukoliko je ima) vezana za racunare vrlo je jednostavna. Treba samo da znate šta cete sa njim. Sva poredenja su ista kao i sa auto industrijom. Novi modeli, brži, lepši, manje troše, poznati i nepoznati proizvodaci i srazmerno tome i cena. Ali i automobili se suštinski dele na par upotrebnih kategorija tipa terenski, gradski, poluteretni itd. Uz sve to ide i paralelna industrija dodataka i pomocnih alata tipa radio, gps, presvlake i slicno.

Kada su racunari u pitanju, znaci, treba prvo videti koja ce mu biti namena. Prema tome cete najlakše odrediti koji vam je model racunara potreban da zadovolji vaše prohteve i koliko ce dugo on biti u stanju da zadovoljava vaše zahteve tj. koliko ce proci dok oni ne porastu. Od tih parametara, ovisi i cena. Zaronimo u svet namene i pokušajmo da zajedno utvrdimo koji je to pravi racunar za vas.

Tri optimalne konfiguracije i ono na šta treba pripaziti

Prvo što je bitno kod racunara koji kupujete jeste ko ce na njemu da radi. Skracenica PC oznacava personalni racunar i predvida da na njemu radi jedna osoba. Moderni operativni sistemi omogucuju da uz pomoc nekoliko jednostavnih podešavanja podesite veci broj korisnika i za svakog namestite odgovarajuce opcije. Nešto kao kad memorišete u kolima pozicije sedišta i volana za svakog vozaca pa automobil uz pomoc kljuca prepoznaje vozaca i automatski podešava opcije. Tako i ovde možete podesiti od izgleda radne površine do ogranicenja pristupa nekim podacima za svakog korisnika. U prevodu, ne mora baš svako ko sedne za racunar da pretura po vašim racunima, imenicima i poslovnim podacima. U svakom slucaju svaki racunar koji ima instaliran XP oprativni sistem ima tu opciju pa to ne ovisi od snage procesora, memorije i hard diska ali je korisno znati za te mogucnosti.

Znaci prva konfiguracija bi bila mali office racunar sa štampacem i eventualno skenerom.

Takav racunar je u potpunosti funkcionalan kada su u pitanju svi kancelarijski poslovi i nece vas razocarati kod slanja elektronske pošte, surfovanja internetom, štampanja faktura, poslovnih pisama, vodenja ulaznih inputa i vodenja knjigovodstva vašeg gazdinstva. Jedna takva mašina košta 400 evra i najbolje je da je kupujete od nekoga ko uz nju nudi i operativni sistem, osnovne programe, servis i garanciju od najmanje godinu dana. Takve mašine uglavnom imaju ugradenu graficku kartu, zvucnu kartu i modem tako da nemate brige. Na njoj možete pogledati i neki film ukoliko uz nju kupite dvd plejer koji je sada standard pa ga uglavnom u te konfiguracije i standardno ugraduju. Muzika se podrazumeva.

Druga konfiguracija malo je naprednija u smislu multimedijalnih mogucnosti i zabave tako da podržava sve što i prva ali uz mogucnosti naprednijih mogucnosti kada je u pitanju graficka obrada materijala, pravljenje web strana, igranje video igara itd.

Ona ima odvojenu graficku kartu kao poseban deo. To omogucava da se snaga procesora koristi za izvršavanje glavnih operacija dok se obrada slike, što je najzahtevnija operacija koju racunar obavlja, dešava na posebnom procesoru na toj karti. Ovo ce vam verovatno trebati ukoliko kupujete racunar klincu koji ce za njim provoditi najviše vremena a ponekad nešto uraditi i vama. Što bolja graficka karta to ce mali biti srecniji.

Treca konfiguracija je da komšiji crkne krava ili mocan kucni sistem za obradu skoro svega što vam padne na pamet. Ovo je bar najjednostavnija konfiguracija. Udete u radnju i tražite najskuplje.

Dodatna oprema

Periferni delovi a tu se racunaju štampaci, skeneri i sve te zezalice kupuju se odvojeno i uglavnom ne ovise od snage racunara.

Sa štampacima je danas jednostavno. Dele se na laserske, pljuckavce i istoriju (matricne). Laserski su kvalitetni kancelariski štampaci. Prodaju se za najmanje 100 e. Toner im traje relativno dugo i štampaju dobre crno bele otiske. Takvi u boji su vec skuplji i uglavnom vam ne trebaju. Ako hocete boju bez pretenzija na kvalitetan otisak za vas je nabolje rešenje pljuckavac ili ink jet štampac. Oni su skoro džabe (50e) ali toneri za njih se brzo prazne. Sreca u nesreci je ta što ih možete sami puniti pa to ispadne jeftinije medutim oni se i pored toga brzo troše, daju nestabilan otisak koji se na pomen vode razmaže po strani. Ipak mnogo ljudi ih danas koristi. Kad vec nabavljate takav uredaj onda vredi pomenuti i multifunkcijske uredaje koji osim štampaca imaju ugraden i fax i skener. Tri u jednom i sve to lepo radi ukoliko nemate prohteve kao neka ozbiljna kompanija. Onda vam ovaj uredaj baš i ne pomaže mnogo. Ipak za vaše gazdinstvo on je verovatno savršen. Da, cena – 170 evra.

Iako, pretpostavljam da pored svih teških poslova koji su pred vama kada je u pitanju održavanje gazdinstva zabava sa racunarom i nije baš na prvom mestu i da nemate toliko vremena da ga trošite izucavajuci sa filozofsko prakticne strane upotrebu racunara preporucujem vam jednu srednju konfiguraciju koja ce moci da vam služi dugo vremena. Kada je eventualno i zamenite za bolje i skuplje rešenje ova mašina nece otici na dubrište vec ce stajati sa strane i nezamenjivo i pouzdano raditi zadatke koje je radila i ranije. 

Postoji dosta zabluda vezanih za racunare a ja cu ovde navesti nekoliko najcešcih

Kad god je nešto novo i kada covek treba da zaroni u nepoznato, da nabavi i cita nove knjige, ukratko uci, stvara se neki mehanizam koji ga tera da pronade bar pet ili šest izgovora da to ne uradi. Strah od racunara je vrlo proširen medu starijom generacijom ali se lako prevazilazi. Moj otac, stari novinarski vuk, koristio je ceo život mašinu Olimpiju, tešku nekoliko kila i ni za živu glavu nije želeo da koristi racunar. Mic po mic i sada je ponosni vlasnik jednog laptopa i sa radošcu kuca svoje tekstove na njemu. Od stare ljubavi ostala mu je samo navika da kuca sa dva prsta.

Pravi primer prevazilaženja otpora. Jedva smo ga naterali ali eto i dan danas me zove da pita nešto. O tome se i radi. Prevazilaženje straha od racunara je vrlo jednostavno. Treba da shvatite koja su vaša ocekivanja pa onda u sve to unesete malo logike. Sve ostalo uglavnom radi samo. Bitno je da se ne plašite da probate. Ovde su neke zablude koje sam primetio kao najcešce.

Zabluda br 1

Prva i najveca je ta da bez poznavanja engleskog ne možete uraditi ništa.

To je delimicno tacno ali nikad nije kasno da ponešto još i naucite. Koristite i druge komplikovane uredaje koji imaju interfejs na stranom jeziku pa vam ne smeta. Jedna od glavnih prepreka pri nabavci racunara je jezik. Vecina savremenih programa je na engleskom ali to je u poslednje vreme sve manja prepreka i nije baš neki izgovor jer je i naš jezik u svetu racunara zastupljen. Na internetu je velika ponuda naših web sajtova i informacija, operativni sistem XP ima podršku za naš jezik, od nedavno i cirilicu i potpuno je funkcionalan, programi za kucanje tekstova takode a slicna je situacija sa programima za slanje pošte. Meni licno je to malo neobicno jer dugo vremena radim sa engleskim menijima pa me zbunjuje kad vidim prevode ikonica.

Zabluda br 2

Ne diraj ništa pokvariceš ga

To je stara zabluda koju sam primetio još davno. Ljudi su oprezni jer misle da se racunari lako kvare i da je dovoljno samo jedan pogrešan klik mišem i vaša investicija odlazi u kontejner ili na servis. Nije tako. Koliko god kliktali tamo vamo i podešavali i pokušavali da naterate racunar da radi neke zadatke, verujte mi na rec, ne postoji nacin da ga baš potpuno izbacite iz stroja.

Zabluda br.3

Ma meni to u ove stare dane ne treba ili šta ce mi

Covek uci dok je živ, za to ima primera koliko želite. Ukoliko ce vam racunar pomoci da sebi olakšate neke stvari u životu onda je sve to vredno pažnje. Podignite nivo komunikacije, olakšajte sebi rad. Postoji milion namena za koje možete koristiti ove mašine a o velikom broju cemo pisati i na ovim stranama. U svakom slucaju nikad nije kasno.

Zabluda br 4

To cudo zraci

Iz neznanja idu i velike gluposti. Što vece neznanje, mogucnost da se pojavi glupost je veca. Tako je i sa racunarima koji su ocigledno vrlo ugroženi kada su predrasude u pitanju. Ideja da monitori zrace dolazi još od njihovog nesavršenijeg pretka – televizora. Sad televizori zrace ali baš i ne. Razlika kada su u pitanju monitori i televizori a pogotovu monitori novije tehnologije recimo, LCD je u frekfenciji osvežavanja ekrana i rezolucije, tj. broju tacaka na ekranu mereno u kvadratnim incima. Televizori imaju rezoluciju od 720 sa 568  tacaka po incu i osvežavanje od 50 MHz u sekundi, monitori prikazuju do 1600 sa 1200 tacaka o incu a brzina osvežavanja ekrana je 85 MHz pa i više. Zbog toga možete da sedite tako blizu monitoru i da vas ne boli glava a na tolikoj udaljenosti ispred televizora ne bi proveli ni par minuta i pritom ništa ne bi videli. Tehnologija monitora koliko god slicna ipak je naprednija i kvalitetnija i manje zraci. Osim toga svi monitori boljih proizvodaca imaju ugraden TOC99 standard koji potrvduje nizak nivo zracenja. Ipak, monitor je vrlo bitan detalj i kod kupovine racunara, na njemu ne treba mnogo štedeti jer su ipak vaše oci tu prve na udaru.

Zabluda br 5

Mnogo troši struju

Druga velika predrasuda posle one sa zracenjem. Obican racunar troši 230 vati na sat što je kao dve prosecne sijalice. Najmoderniji racunari troše 400 vati na sat i to je maksimum. Svi ostali uredaji troše manje (štampac, zvucnici). Kada je struja u pitanju ipak treba voditi racuna o tome koliko je stabilan napon u prostorijama u kojima ce on stajati kao i kakav je raspored uticnica jer nemaju baš svi delovi podjednako dugacke kablove. Preporuka je da nabavite UPS ukoliko imate problem sa napajanjem jer taj uredaj nije skup a pomaže da vam racunar duže traje. Obicni UPS- ovi imaju osigurace protiv jakog napona, ugradenu nivelaciju a napredniji modeli imaju i bateriju sa kojom i posle nestanka struje možete raditi i par sati. Obzirom da je to zapravo kutija koja sa prednje strane ima uticnice onda ukoliko nestane struje možete prikljuciti i neki drugi neophodan uredaj kao mini telefonsku centralu ili tako nešto vec.

Ivan Tarle tarle@mojafarma.co.yu