Kvalitet prskanja zavisi od izbora rasprskivaèa
Prof dr Mirko Uroševiæ

Poveæanje poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri zavisi od naèina primene pesticida, a on ni približno ne zadovoljava, posebno na privatnom sektoru. Stanje i ispravnost prskalica poseban je problem, naroèito u pogledu snabdevenosti rasprskivaèima (diznama). Trebalo bi da svaka traktorska prskalica raspolaže sa nekoliko tipova razlièitih po velièini otvora za isticanje mlaza, koje omoguæuju razlièit oblik mlaza i utrošak teènosti po hektaru jer to zahtevaju razlièiti naèini primene pesticida. Najèešæe naši poljoprivredni proizvoðaèi imaju po jedan set rasprskivaèa, èesto razlièitog tipa (što je apsolutno nedopustivo), s veæ proširenim otvorima, tako da ih je trebalo veæ davno zameniti novima.

Za primenu herbicida preporuèuju se rasprskivaèi koji proizvode lepezasti (spljošteni) mlaz, a protiv štetoèina i bilesti, oni rasprskivaèi koji daju kupasti mlaz. Svi rasprskivaèi koje u najveæoj meri koriste naši poljoprivredni proizvoðaèi uz normalni pritisak od 1–3 bar proizvode više od 15% kapljica sitnijih od 100 µm* (mikrometara - milioniti deo metra ili hiljaditi deo milimetra) koje su vrlo podložne zanošenju (driftu) sa svim štetnim posledicama.

Izgled šupljeg kupastog mlaza

štetnim posledicama. Iz tih razloga u veæini zemalja EU je zabranjeno prskanje manjim kapljicama od 100 µm. Zanošenje dovodi do neravnomerne raspodele pesticida, predoziranja, što može biti vrlo štetno. Èesta su ošteæenja useva na susednim parcelama, nepotrebni gubitak hemijskog sredstva, zagaðuje se okolina, poveæavaju troškovi zaštite a ujedno se smanjuje uspeh aplikacije pesticida. Nastojanja da se zanošenje smanji dodavanjem oteživaèa i protivisparivaèa nije dalo zadovoljavajuæe rezultate.

Izgled spljoštenog (lepezastog) mlaza

Rasprskivaèi novije generacije, o kojima je bilo reèi u prošlom broju Poljoprivrednog lista, nisu ni približno u dovoljnoj meri zaživeli u praksi kod naših poljoprivrednih proizvoðaèa. Tako npr. rasprskivaèi sa oznakom RD od Raindrop ili “kišna kap” èuvenog proizvoðaèa iz SAD TeeJet (Tidžet) koji je veoma zastupljen na našem tržištu, drastièno redukuju kapljice ispod 100 µm. To je omoguæeno zbog konstrukcije samog rasprskivaèa koji ima dve vrtložne komore.U prvoj se nalazi disk sa otvorom, vrtložnik i prsten – graniènik. Tu dolazi do dezintegracije (usitnjavanja) teènosti u kapljice širokog spektra velièine, ukljuèujuæi i one ispod 100 µm. U drugoj komori, neposredno pre izlaska iz rasprskivaèa, znatno se usporava vrtloženje kapljica i uz pomoæ vazduha koji ulazi kroz relativno veliki otvor dolazi do ponovne integracije najsitnijih kapljica i stvara se mlaz u obliku šuplje kupe s velikom veæinom kapljica preènika oko 410 µm. Onih kritiènih ispod 100 µm zastupljeno je ispod 1%.

Firma TeeJet (Tidžet) proizvodi 10 tipova rasprskivaèa sa razlièitim kombinacijama vrtložnika i velièine otvora diska.
Analizom podataka iz tabele uoèava se da su za naše prilike najzanimljiviji rasprskivaèi RD–2; RD–3 i RD–4 jer troše izmeðu 187 – 284 l/ha što se smatra najprikladnijim. Ugao isticanja mlaza iznosi 80–100o što takoðe zadovoljava naše uslove.
Iako je reè o mlazu u obliku šuplje kupe, vrlo ujednaèena raspodela se može postiæi ako se rasprskivaè zakrene za oko 30o u odnosu na vertikalu koso unazad.
Proizvoðaè tvrdi da ti rasprskivaèi omoguæuju normalan rad i kod brzine vetra od 8 m/s, a klasièni rasprskivaèi ne podnose više od 2 – 3 m/s. Prema tome bilo bi veoma uputno kad bi svaka traktorska prskalica bila opremljena i RD rasprskivaèima koji bi se koristili kod brzine vetra od 3 – 8 m/s što je vrlo èest sluèaj u IV i V mesecu, kad se realizuje veæina prskanja herbicidima. Važno je napomenuti da i ti rasprskivaèi imaju standardni navoj od 3/8” pa se vrlo jednostavno vrši zamena. Prvenstveno su namenjeni za primenu “zemljišnih” i “lisnih” herbicida.

Prof dr Mirko Uroševiæ