Pucanje kore i sušenje stabala šljive
Prof. dr Mirko Ivanoviæ,
Poljoprivredni fakultet, Zemun

Na nedavno održanom struènom skupu “Inovacije u voæarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voæarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Meðutim, iako je proizvodnja kod nas znaèajna, ona je istovremeno ekstenzivna, a u poslednje vreme ima opadajuæi trend. Uzroci takvog stanja su brojni: nizak nivo tehnologije gajenja, slab kvalitet ploda, niska cena i nestabilno tržište, a fi nale svega je mali profit.
Na ovakvo stanje u proizvodnji šljiva, bez sumnje, utièu brojne bolesti, posebno šarka šljive koju izaziva virus šarke (engl. Plum Pox Virus). Nepoštovanjem unutrašnjeg karantina i lošom kontrolom proizvodnje i prodaje sadnog materijala ovaj virus se raširio po celoj zemlji i otežava, a kod nekih sorti (požegaèa) onemoguæava dalje gajenje šljive.
Brojne studije o unapreðenju proizvodnje šljive su raðene, u njima su isticane preporuke, nauèna-tehnološka rešenja. Meðutim, u praksi nije došlo do bitnijeg poboljšanja i ekonomskog efekta.
Šta se može oèekivati u ovoj proizvodnji u narednim godinama?
Ranije smo pisali o pojavi pucanja kore debla i sušenju stabala šljive. Ovde æemo se osvrnuti na najnovija istraživanja raðena u svetu i kod nas, i rezultate do kojih su nauènici došli izuèavajuæi ovu pojavu, kao i efekte protekle „tople“ zime na dalje propadanje stabala šljive.

Slika 2. Sušenje stabala šljive tokom leta usled infekcije tokom zime

Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.

Slika 3.

Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.

Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.

Slika 4.

Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.

Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.

Slika 5. Kreèenje stabla

Prof. dr Mirko Ivanoviæ,
Poljoprivredni fakultet, Zemun