Industrijska mravlja kiselina HCOOH je produkt metanola. U prirodi je veoma raširena. Nalazimo je u mravima, pčelinjem otrovu, koprivama, znoju, rabarbari itd. Mravlja kiselina se koristi u tekstilnoj, farmaceutskoj, drvnoj industriji, a u poslednje vreme i u veterini pre svega za suzbijanje varoe u pčelinjem leglu, jer je jedina meðu kiselinama, koja uništava do 40% varoe u pokrivenom leglu. Za rad sa mravljom kiselinom obavezno upotrebljavamo gumene rukavice, a ako kiselina nije ohlaðena i odgovarajuću zaštitnu masku (iako autor radi bez maske, preporućujemo vam obavezno korišćenje maske – primedba redakcije). U blizini obavezno treba držati posudu sa 5–6 litara čiste vode, za slućaj da se poprskate kiselinom, što je veoma opasno. Mravlju kiselinu sam u početku (1999–2003) koristio u vidu takozvane šok terapije. Tokom 2004. i 2005. godine primenjivao sam produženo isparavanje pri dnevnim temperaturama od 18 °C do 30 °C. Ukoliko bi temperatura bila viša od 24 °C, tretman sam odlagao za kasne većernje časove. Za šok terapiju koristio sam 85%-nu mravlju kiselinu u količini od 18–20 ml po jednom tretmanu (kod nas se uglavnom preporućuje 25 ml 60–65%-ne kiseline – primedba redakcije). Ona bi iz košnice isparila za 10–15 ćasova. Pri svakom tretiranju, na podnjaču sam stavljao testni uložak, kako bi utvrdio broj opalih varoa.
Tretiranje mravljom kiselinom sam započinjao odmah po okonćanju lipove paše, koja u našim uslovima precvetava oko 20 jula. Uvek sam mravlju kiselinu pčelama dodavao ohlaðenu bar na 8–10 °C. Tako predupreðujem preveliki šok po pčele, jer ohlaðena kiselina sporije isparava. Svake godine sam do 25. jula košnice jednom tretirao šok terapijom. Obarao sam varou sa pćela. Postupak sam ponavljao još jednom nakon 6–7 dana. Ako bi posle drugog tretmana na podnjaću palo više od 50 varoa, primenjivao sam i treći šok tretman nakon 7 dana. Tako sam jesen dočekivao sa srazmerno jakim pčelinjim zajednicama.
Postupak upotrebe mravlje kiseline
Od 1999. do 2003. sam za uništavanje varoe koristio plastične uloške za podnjaću u koje sam stavljao truleks krpu, ali sam ih stavljao u ispražnjeno medište AŽ košnica, na šipke iznad matične rešetke. Na truleks krpu sam nanosio 18–20 ml mravlje kiseline. Od 2003. sam napustio šok terapiju jer sam primetio da ako spoljna temperatura preðe 30 °C, tu i tamo strada po koja matica koja je bila starija od godinu dana. Nova se često ne oplodi ili ne vrati sa oplodnje, te tako ostanem i bez matice i bez pčelinje zajednice. Tada sam se dosetio da na gornjem delu vrata AŽ košnice obesim plastičnu kesicu u koju stavim truleks krpu. Od vrha kesice, pa sve do na 4 cm od njenog donjeg dela isećem traku širine 2 cm, tako da kroz dobijeni prorez na kesi mravlja kiselina lako isparava. Na truleks krpu nanosim 50–60 ml mravlje kiseline. Kiselina tako isparava pet do sedam dana, zavisno od spoljne temperature. Te godine sam varou odlično suzbio, toliko da sam zajednice saćuvao do zimskog tretiranja oksalnom kiselinom, koje obavljam u novembru ili decembru, kada u košnici nema poklopljenog legla.
Ove godine sam oksalnu kiselinu primenio 28. oktobra, jer su već tada zajednice bile bez poklopljenog legla. Jedina manjkavost mravlje kiseline je u tome da u momentu tretiranja neke matice čak prestanu da polažu jaja. To nije dobro kada se dogaða na poćetku avgusta, jer prekid zaleganja može dovesti do ulaska slabijih zajednica u zimu. Ali, sa druge strane, to je način suzbijanja varoe za kog sa sigurnošću tvrdimo da u vosku i pčelinjoj hrani ne ostavlja nikakve ostatke štetne za pćelinje potomstvo ili ljude.
Na par sati pre tretiranja mravljom kiselinom dobro je pčelinje zajednice nahraniti sa 300 ml šećernog sirupa, kako bi im se zadak napeo, čime pčele i nehotice povećavaju opadanje varoe.
Voditi računa da u to doba nepravilno obavljeno prihranjivanje može dovesti do grabeži na pčelinjaku. Zato nije na odmet preporučiti maksimalnu opreznost. Prevelika doza mravlje kiseline lako dovodi do uginuća jednog broja matica. Zato se kod mravlje kiseline ne sme improvizovati doziranje, već se strogo moraju pratiti uputstva.
Zašto je preporučljivo koristiti mravlju kiselinu
Upotrebom mravlje kiseline donekle pomažemo dezinfekciju košnice, Pošto mravlja kiselina može izazvati smanjenje ili čak i prekid polaganja jaja od strane matice, primena mravlje kiseline u oktobru može pomoći da nateramo maticu na prekid zaleganja, kako se društvo ne bi nepotrebno iscrpljivalo gajenjem pčela koje verovatno neće biti dovoljno kvalitetne da bi dovoljno dugo živele i učestvovale u prolećnom gajenju legla.
Mravlja kiselina ubija i varoe u poklopljenom leglu. Apsolutno je iskljućeno bilo kakvo zagaðenje pčelinjih proizvoda, jer med i tako sadrži mravlju kiselinu, a način upotrebe sprečava njeno nenormalno gomilanje u medu. Verovatnoća pojave otpornosti varoe na mravlju kiselinu je nikakva, kako tvrde mnogi naučnici. Zapaža se i reða pojava krečnog legla kod društava redovno tretiranih mravljom kiselinom. Već nekoliko godina na mom pčelinjaku nema ni nozemoze. Zdravstveno bezbedna hrana je prvo što moramo imati na umu pre nego što med stavimo u promet. Odgovornost pčelara po tom pitanju je zaista velika.
