Ideju za naslov ovog napisa dobio sam čitajući tekst koji je napisao Bob Z. Horr u časopisu American Bee Journal, pod naslovom „Intenzivni dvomatični sistem mi daje više meda“.
Dvomatični sistem primenjujem već 20 godina, na delu pčelinjaka, iz istih razloga koje iznosi gospodin Hor: „Dvomatična društva mogu da proizvedu veoma veliku populaciju… i da sakupe 3–4 puta više meda od jednomatičnih zajednica… uz obezbeðenje dovoljnog prostora i mladih matica nema rojenja… ovaj sistem traži intenzivan menadžment, ali odgovara onim pčelarima koji žele da ulože zahtevani ekstra napor… ovaj sistem je osmišljen za hobi pčelare i pčelare kojima je pčelarstvo dopunsko zanimanje… komercijalni pčelari obično rade sa više od 500 društava… većina seli od oprašivanja do oprašivanja i zato su njima potrebna manja i lakša društva za lakšu manipulaciju i transport… oni nemaju vreme za ovakve metode koje traže veću upotrebu radne snage“.
O mogućnostima dvomatičnog sistema govori na veoma upečatljiv način i jedan stariji tekst objavljen u časopisu Jugoslovensko pčelarstvo br. 1/1966. U njemu sledbenici profesora C. L. Farrar-a, Moeller i Harp iznose: „Dvomatična društva ne samo da proizvode više meda, već ga proizvode i ekonomičnije od jednomatičnih. Sa sadašnjim našim sistemom, mi smo dobijali od dvomatičnih zajednica, prosečno po 225–315 kilograma meda… Od jednomatičnog društva u istoj oblasti, sa intenzivnim načinom rada, može se očekivati 70–90 kilograma meda (glavna paša im je u julu i traje dugo – primedba autora)… U vremenskom periodu nešto dužem od 10 godina, od 678 pčelinjih društava izgubljeno je samo 14 matica prilikom uvoðenja druge matice. Prema našem iskustvu, svaki sistem koji obezbeðuje da dve matice, oko dva meseca pred glavnu pašu polažu jaja u jednom društvu, više doprinosi proizvodnji nego ma koji drugi način pčelarenja“.
Dvomatični sistem je ranije bio mnogo više zastupljen u našoj pčelarskoj praksi, naročito u radu sa košnicom pološkom. Pološke u kojima zimuju po dva društva („teška artiljerija“ kako ih je nazivao Lovro Peradin) bile su veoma zastupljene i donosile su med!
Sa iščezavanjem košnice pološke sa naših pčelinjaka nestajao je i dvomatični sistem. Jer, njegova primena u nastavljačama je složenija, zahteva više rada i fizički snažnijeg pčelara da umesto ramova manipuliš e nastavcima.
Za razliku od nas, pčelari Maðarske su zadržali dvomatičnu pološku Veliki Boconadi, pa zahvaljujući dobrim delom i tome, njihov dugogodišnji prosečan prinos bagremovog meda po košnici, po Laslu Luka- ču, koji navodi podatke pčelarskog instituta u Gedeleu, iznosi 40 kilograma i višestruko je veći od našeg (Beogradski Pčelar br. 2/2003).
Poslednjih nekoliko godina je, imam utisak, interesovanje naročito mladih pčelara za dvomatični sistem u porastu. Razlog za to vidim u sve težim uslovima pčelarenja i potrebi iznalaženja rešenja koja pružaju više. A kako dobiti više? Na ovo pitanje odgovor je davno dao profesor Farrar: „Ekonomska efikasnost postiže se povećanjem iskorišćenja pčelinje paše… Dru- štva koja su u najvećoj snazi, tokom paše, mogu sakupiti i nekoliko puta više meda… sa manje rada i opreme po jedinici proizvoda“. Sada ću izložiti svoju varijantu dvomatičnog sistema koju primenjujem sa Fararovom košnicom, po sistemu dvomatične pološke.
Krajem avgusta košnicu pripremim za zimovanje (sl. 1). Do tog vremena plodište obe matice bilo je u po jednom nastavku (drugi i treći na slici) sa matičnom rešetkom izmeðu njih. Sada, umesto rešetke postavim pregradnu dasku, sa jednostrukom mrežom, kao na slici, koja fizički razdvaja zajednice. Pri tome, obe dobijaju po magacin hrane (nastavci 1 i 4). To su nastavci iz medišta, sa nezaleganim saćem, punim meda sa poslednje paše ili od prihrane. Time je obnovljena i polovina saća u plodištu obe zajednice. Obično nikakva prihrana nije potrebna jer društva koriste pašu korova i bršljana, a ne trebaju ni pogače u toku zime.
Od ovako pripremljenih zajednica, do bagremove paše očekujem: dobar prolećni razvoj i izvanredno jako društvo za pašu, nastavak meda od voćne paše, nastavak legla za formiranje ranog roja i kompletnu zamenu plodišnog saća u obe zajednice! U tom periodu košnice otvaram tri puta: polovinom marta, početkom aprila i oko prvog maja.
Prva intervencija
u martu Prvi put otvaram košnice polovinom marta (sl. 2) kad obično cveta iva. Dobro prezimele zajednice tada imaju po 4–5 ramova sa leglom u po jednom nastavku (nastavci 2 i 3). Po detaljnom pregledu spajam zajednice u dvomatič no društvo, odstranjivanjem pregradne daske sa mrežom (sl. 3) i postavljanjem matične rešetke (sl. 4). Preko plodi- šta gornje zajednice postavim foliju koja pokriva 8 ulica i utopljavajući materijal (sl. 5). Folija ograničava aktivnost gornje matice samo na jedan nastavak (efekat Blinove metode) a višak pčela usmerava u plodište donje matice. Zatim vratim četvrti nastavak čime je prva intervencija okončana.
Kakva korist se postiže spajanjem dve zajednice? Klasici dvomatičnog sistema su otkrili da u spojenom društvu dolazi do pojačanog uzgoja legla i tu pojavu nazvali efektom zajedničkog razvoja. U čemu je njegova suština? U brojčano jačoj zajednici matica polaže više jaja. Zato jače zajednice imaju više legla i brže se razvijaju. Spajanjem dve zajednice, na primer jedne sa 15 000 i druge sa 12 000 pčela, dobija se društvo sa 27 000 pčela i dve matice (ovoliku snagu prosečna jednomatična zajednica postiže tek pred bagremovu pašu). Zato Moeller (dr Floyd Moeller je nasledio dr Farrar-a u laboratoriji u Medisonu) i Harp i kažu da nijedan drugi način pčelarenja ne doprinosi proizvodnji kao dvomatični sistem. To ističu i drugi, pa na primer Josip Belčić u svojoj knjizi zaključuje:
„Umesto dangubnog stimulisanja u proleće prihranom, koje ipak daje skromne rezultate, pčelaru za brži razvoj na raspolaganju stoji dvomatični sistem. Današnja pčelarska praksa nudi pčelarima jedini mogući način za postizanje većih prinosa, a to je dvomatični sistem“.
.gif)
Osnovni problem pčelarenja u uslovima gde je bagremova paša glavna, a ponegde i jedina, jeste nesklad izmeðu početka paše u prvoj polovini maja i vrhunca razvoja pčelinje zajednice u prvoj polovini juna. Kad bi bagrem cvetao u junu gde bi nam bio kraj! Prinos bi bio veći a potrebe za stimulisanjem razvoja i troškova oko toga možda ne bi ni bilo. Ali, umesto razmišljanja o tome šta bi bilo kad bi bilo, potrebno je naći pravo rešenje. A ono je, po mišljenju velikog broja istaknutih predstavnika pčelarske nauke i prakse u primeni dvomatičnog sistema.
Izneću još i stav predstavnika ruske pčelarske škole, profesora Lebedeva, jer na ovu školu se najčešće pozivaju kritičari dvomatičnog sistema koje više brine „prevelika snaga“ dvomatičnih nego neujednač ena i nedovoljna snaga jednomatičnih zajednica pred bagremovu pašu . Naime, on na više predavanja održanih u našoj zemlji, predlaže pčelarima Srbije: „U toku proleć nog razvoja maksimalno smanjite energetske gubitke košnice, a pčelinja društva za pašu belog bagrema pripremajte sa dve matice!“.
Druga intervencija početkom aprila
Drugi put košnice otvaram u cvetanju džanarike. Podižem četvrti nastavak (sl. 6 i 7) koji je otežao od meda prenetog iz donjih tela i unosa i izvršim pregled. U plodiš tu gornje matice obično ima 8 ramova legla (sl. 8) pa je vreme za proširenje prostora. Po koncentrič nim krugovima, vidi se da je posle spajanja zajednica došlo do naglog širenja povr- šine pod leglom, kao posledice efekta zajedničkog razvoja. O stanju donje zajednice govori slika 9. Legla u njoj ima u oba nastavka. Potpuno je izgraðen, zaležen i poklopljen zaperak trutovskog sa- ća na mestu rama koji nedostaje. Pri uzimljavanju praktikujem da iz donjeg nastavka izvadim jedan ram i tako omogućim izvlačenje trutovskog saća kad se za to steknu uslovi. Time izbegavam dodatni posao oko postavljanja graðevnjaka i eventualno kašnjenje sa tom operacijom.
U ovoj intervenciji uradim sledeće:
donjoj zajednici samo odsečem trutovski zaperak, a gornju proširim novim telom (sl. 10). U taj nastavak, sada četvrti, sa izgraðenim nezaleganim ramovima i nekoliko satnih osnova izvuč em 2–3 rama sa leglom iz trećeg. U trećem ostaje 9 ramova, kako bi sada i gornja zajednica imala prostor za izvlačenje trutovskog zaperka. Postavljam foliju i utopljavajući materijal, sada preko četvrtog tela, i vraćam medište čime je druga intervencija okončana, a košnica ima izgled kao na slici 11.
Treća intervencija pred pašu bagrema
Do kraja aprila, dvomatične košnice nije potrebno otvarati. Izostaje stimulativna prihrana (naravno ako ima paše), širenje plodišta, manipulisanje nastavcima, dodavanje satnih osnova i ostale uobičajene radnje, koje zahtevaju vreme i dodatne troškove, jer sve što je bilo potrebno uraðeno je u drugoj intervenciji! Oko prvog maja obavljam treću intervenciju – oduzimanje meda od voćne i vrbove paše i redukciju plodišnog prostora. Med oduzimam skidanjem petog nastavka koji može imati težinu do 25 kg (sl. 12). Pčele dobro zaposedaju svih 5 tela. Zatim pregledam plodišta i ponovo isečem trutovske zaperke, sada kod obe zajednice i to je jedini način suzbijanja varoe koji primenjujem u proleće (sl. 13).
R e d u k c i j u plodišnog prostora vršim njegovim smanjivanjem na jednu polovinu. Tako što od oba plodišta oduzmem po jedan nastavak. U oduzetim nastavcima je starije prošlogodišnje saće. Starog saća, posle ove intervencije, u plodištu više nema. Plodište donje zajednice je ostalo u jednom telu, koje je dodano u avgustu prethodne godine kao magacin hrane. Plodište gornje je takoðe u jednom nastavku sa nezaleganim saćem koji je postavljen u drugoj intervenciji. Jedan oduzeti nastavak, sa leglom, postavljam u medište dvomatičnog društva (sl. 14) a drugi služi za formiranje ranog roja.
Posle treće intervencije košnica ima šest nastavaka kao na slici. Prva dva su plodišta (belo obojena), po jedno za svaku maticu, razdvojena matičnom rešetkom, a iznad, preko druge rešetke su medišta. Nastavci 3, 4 i 6 su sa nezaleganim saćem (obojeni sadolinom na slici) dok je na poziciji 5 nastavak sa leglom oduzet iz plodišta (obojen belo).
O mogućnostima dvomatične zajednice na dobroj paši izneo sam stavove raznih eksperata, a ja sam imao slučajeve izvlačenja celog nastavka satnih osnova za noć i dnevne unose po 20 kg nektara. Ali pažljivi čitalac će primetiti da nije navedeno šta se dešava u slučaju kada paša podbaci. Zato ću, na kraju, na primeru iz svoje prakse prikazati i tu situaciju.
Godina 2004. osta- će kod pčelara našeg kraja upamćena kao izuzetno teška. Bagrem je totalno podbacio pa centrifugu gotovo da nije trebalo okretati. Po koji kilogram meda se mogao oduzeti iz jednomatičnih zajednica koje su u pašu ušle sa zalihom iz zimskog perioda i paše vrbe i voća. A zatim je nastupilo nezapamć eno rojenje. Na jednom pčelinjaku u susedstvu, izrojilo se svih 47 društava. Većina je imala mlade matice iz prethodne godine kupljene kod poznatog uzgajivača matica.
U takvim uslovima, od dvomatičnih košnica pripremljenih na napred izloženi način, izvrcao sam u proseku po 32 kg čistog bagremovog meda. Pri tom nije bilo ni jednog slučaja rojenja, iako su sve moje matice prirodne, iz rojevskih matičnjaka i tihe smene. Dvomatične zajednice, poznato je, nisu sklone rojenju. Razlog je u prisustvu dve matice i time manjoj redukciji distribucije matične supstance u košnici. Prema preovlað ujućem stavu eksperata (John A. Hogg, 1997, serija članaka u časopisu American Bee Journal) skup više faktora (jačina društva, prenaseljenost plodišta, starosna struktura radilica, izobilje izvora hrane) dovodi do smanjenja širenja matične supstance u zajednici i to rezultira rojenjem. Nasuprot stavu eksperata, još se mogu čuti i pročitati prevaziðena mišljenja o rojevskoj matici kao presudnom uzroku rojenja.
Rajko Pejanović
ul. Avrama Vinavera br. 12/6
15000 Šabac
(015) 342-530
(064) 404-7968
