TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PINSDRUP SUPSTRATA
Pinsdrup Letonija Virginia d.o.o,
Beograd, Tel: 011 / 22 69 043, 063 882 0 288
Nijedna grana poljoprivrede nije toliko vezana za upotrebu supstrata kao cvećarstvo. Isto tako, najveće nepoznanice upravo su u primeni supstrata. Kratkim tekstom pokušaćemo razjasniti šta su supstrati, kakve osobine i hemijska svojstva imaju, odakle dolaze i dr
O imenu
U našem jeziku standardno je prihvaćen termin supstrat, za smešu u koju vršimo setvu ili u kojoj proizvodimo. Znači termin supstrat predstavlja naziv za gotovi proizvod koji koristimo. Supstrat se obično sastoji od treseta (svetlog, tamnog ili kombinacije oba) i raznih aditiva poput kalcijum karbonata, NPK đubriva, kompleksa mikroelemenata, perlita, gline i dr. Bez obzira na aditive treba znati da je osnovni sastojak svih kvalitetnih supstrata treset
O poreklu
Veliki deo treseta na tržište Evrope dolazi iz regiona Baltika i to iz Letonije, Litvanije i Estonije. U klasifikaciji smatra se da su treseti Baltičkog porekla najkvalitetniji. Treset je organski materijal nastao u močvarnim predelima u sterilnim uslovima sa niskom pH vrednošću (kisela sredina). Ovakva sredina pogoduje razvoju biljke Sphagnum od koje nastaje treset. Sphagnum raste svega jedan milimetar godišnje, tako da su tresetna polja stara više hiljada godina. Umiranjem biljke, u tim uslovima, i usled nedostatka kiseonika, ne dolazi do raspadanja, već se organska materija taloži stvarajući tresetna polja.
Interesantno je da su Baltičke zemlje pokrivene velikim naslagama treseta. Tako npr. u Letoniji (odakle stiže Danski Pindstrup treset) 11% površine pokriveno je tresetom, a od tih 11% svega 6% se primenjuje za razne namene (od poljoprivrede do grejanja). U svetskim okvirima pokrivenost zemlje tresetom prelazi 3%.
 |
Tipovi treseta Starost treseta određuje i podelu na svetle i tamne tresete. Svetli treseti su mladi, nalaze se u površinskim slojevima i oni imaju svega do nekoliko hiljada godina.
Tamni su stariji, teži, sabijeniji, pa time i više razgrađeni. Nalaze se na većoj dubini, pa se njihova starost obično kreće od 5-8.000 godina.
Jedna gruba podela govori da svetli treset obezbeđuje bolji vodno-vazdušni režim, a tamni treset ima svojstvo boljeg zadržavanja vlage.
 |
Treset se sakuplja sa tresetnih polja. Ove aktivnosti počinju pripremom polja gde se u početku gradi niz kanala namenjenih drenaži, tj. odvođenju vode. Kada se završi sa drenažom pristupa se mašinskom odstranjivanju površinskog sloja zemljišta, koji može biti vrlo aktivan. Po odstranjivanju aktivnog sloja zemljišta, tresetna polja su čista i spremna za berbu. Pre nego što berba počne potrebno je organizovati logistiku koja kod proizvodača Pindstrup uključuje čak i montažu desetina kilometara duge pruge za izvlačenje treseta.
Berba se vrši na dva nacina, no bez obzira na način, cilj berbe je očuvati strukturu treseta. Berba se vrši vadenjem tresetnih kocki ili vakumskim sakupljačima treseta.
Kvalitetniji vid pripreme treseta podrazumeva vađenje tresetnih kocki koje se zatim slažu u redove. Ovakav način osigurava očuvanje strukture u dužem periodu i treset sakupljen na ovaj način smatramo kvalitetnijim. Ovakav način vadenja treseta patentiran je od strane Pindstrup-a.
Drugi način podrazumeva primenu vakumskih sakupljača treseta koji, poput usisivača, sakupljaju gornji, prosušeni sloj na tresetnom polju.
 |
Klimatski uslovi značajno otežavaju ovaj posao, tako da se on može vršiti samo tokom letnjih meseci. Verovatno zbog toga i jeste u primeni naziv berba treseta. Za berbu treseta potrebno je 72 radna dana u toku kojih mehanizacija može ući u polja treseta. Za ta 72 dana pripremi se potrebna količina za celu godinu. Ukoliko je godina kišna (poput 2007. na Baltiku) sezona berbe je kraća i usled deficita materijala cena raste, a pojedina tržišta ostaju bez robe.
Struktura Struktura treseta je izuzetno bitna i očuvanost strukture direktno odreduje kvalitet treseta, a time i supstrata. Koliko je to značajno može reći podatak da mnoga nalazišta imaju treset sličnog ili gotovo istog kvaliteta, ali procesom berbe i kasnije obrade, na tržište dolaze supstrati veoma različitog kvaliteta. Zato je očuvanje strukture prvi preduslov u proizvodnji kvalitetnog supstrata.
Treset je mekan i lako ga je stisnuti. Kada ga pritisnemo iz njega izlazi voda. Ukoliko ga zalijemo on će zadržati vodu, a i hranu. Upravo te osobine zavise od strukture treseta i sve to određuje vodno-vazdušni kapacitet treseta. Od kvaliteta vodno-vazdušnog režima zavisi razvoj biljke (pre svega korena).
Sterilnost supstrata / treseta Više puta se kod proizvodača protezala priča o sterilnosti supstrata. Supstrat možemo smatrati sterilnim ukoliko su sve komponente koje ga čine sterilne. Obično najveća sumnja u pogledu sterilnosti, potpuno neopravdano, pada na treset. Bitno je znati da su u momentu berbe svi supstrati sterilni, tj. možemo ih smatrati sterilnima, jer u uslovima niske pH, nema patogena koji može izazvati probleme u cvećarskoj ili povrtarskoj proizvodnji. Šta to znači? Najjednostavnije rečeno znači da tresete ne treba dezinfikovati, pa se stoga ista i ne vrši.
Sterilnost treseta i nemogućnost razvoja patogena na njemu najbolje se može videti na tresetnim poljima, gde treset često jednu ili dve godine provede na otvorenom, a jasno se vidi da na njemu ništa ne raste. Jedino što može da raste na njemu su izrazito acidofilne vrste. U periodu prosušivanja treseta postoji realna mogucnost da vetar i ptiće donesu semena korovskih biljaka, koje u tim uslovima ne mogu da niknu, vec do nicanja može doci po dodavanju kalcijum karbonata. Pindstrup vrši kontrolu količine korovskog semena u tresetu i ukoliko je broj veći od dozvoljenog treset ne može biti korišćen u proizvodnji supstrata. Takođe, po dodavanju kalcijum karbonata, treset postaje pogodan i za razvoj patogena, medutim, u kontrolisanim uslovima proizvodnje nema izvora patogena, pa tako ne postoji mogućnost kontaminacije supstrata.
Supstrat iz fabrike izlazi sterilan. Do problema u proizvodnji može doći iz više razloga
* usled mešanja treseta/supstrata sa nesterilnim materijalom;
* usled primene već korišćenih kontejnera i caša (dezinfikovati sa 10% varikinom);
* usled pogodnih uslova za razvoj patogena (povećana vlaga, smanjena osvetljenost, slaba ventilacija...) i dr.
Bez obzira na primenu supstrata, za sigurnost proizvodnje potrebno je vršiti i redovne mere hemijske zaštite
Priprema supstrata
Prosušeni treset, sakupljen na tresetnim poljima dovozi se do fabrike, gde podleže daljoj obradi. Obrada podrazumeva izdvajanje necistoća (poput korenja, zemlje...), odvajanje metala (uz pomoc magneta), te zatim prelazak na separatore, koji razdvajaju treset po različitim frakcijama (slično separaciji šljunka).
Po završenoj separaciji, u zavisnosti od odabranog tipa supstrata koji se proizvodi, mašine uzimaju i prenose supstrat u velike kontejnere koji služe kao polazna tacka u proizvodnji supstrata.
Ceo proces odvija se pod kontrolom kompjutera. U program se unosi željeni tip supstrata i njegov sadržaj, a zatim kompjuter, vrši povlačenje treseta (jednog ili više ukoliko se pravi smeša svetlog i tamnog ili raznih granulacija) iz kontejnera, odmerava i unosi kalcijum karbonat, NPK formulacije, mikromax, specijalni okvašivač... Po potrebi ubacuje i glinu, perlit... Tokom proizvodnje, posle mešanja, uzima se veći broj uzoraka iz svake šarže, koji dalje služe za kontrolu kvaliteta. Takođe, po završenom mešanju, sada već supstrat, transporterima odlazi na pakovanje.
pH vrednost
Treset sam po sebi ima kiselu reakciju koja je obično u opsegu 3,5-4,5. Pri tim pH vrednostima većina biljaka ne može da živi (opstaju samo acidofilne vrste). Da bi biljka mogla da živi, da se razvija i cveta/plodonosi potrebno je regulisati pH vrednost što činimo dodavanjem kalcijum karbonata. Za većinu vrsta optimalan je pH oko 6,0.
 |
 |
Pri pH 6 pristupačnost hraniva za biljku je vrlo visoka, tako da je ovaj pH idealan za većinu kultura. Supstrat sa pH 5,5 preporučuje se u regionima sa vrlo tvrdom vodom ili ukoliko postoji tendencija povećanja pH tokom uzgojnog perioda. Kulture sa posebnim zahtevima imaju navedenu pH vrednost u tabeli.
Kontrola treseta / supstrata (u Pindstrup-u)
Treset i supstrat tokom procesa proizvodnje podležu brojnim kontrolama. U tresetu se kontroliše prisustvo semena korova, specifična masa, sadržaj vlage, sadržaj suve materije, pH i EC.
Ova testiranja se vrše pre ulaska u fabriku. Treset koji ne odgovara zahtevanim standardima ne može uci u fabriku, odnosno proces proizvodnje. Javna je tajna da treset nižeg kvaliteta ide u hobi program proizvodnje. Kontrolu gotovog proizvoda, tj. kontrolu supstrata još nazivamo i test kvaliteta. Njemu podleže svaka šarža proizvodnje i sastoji se od sledećih testiranja:
1.Testiranje fizičke strukture (laboratorijska testiranja) podrazumeva ispitivanje veličina čestica i vlakana. Rezultati moraju odgovarati deklarisanim vrednostima fabrike;
2. Sposobnost usvajanja vode. Svi supstrati se testiraju na sposobnost usvajanja vode;
3.Hemijsko testiranje na pH i EC tokom proizvodnje;
4.Testiranje vodno-vazdušnog kapaciteta, odnosno sposobnosti supstrata da zadrži dovoljnu količinu vode, a ujedno ima dovoljno pora za vazduh.
Izbor supstrata
U odabiru supstrata tri faktora imaju presudnu ulogu
1. Na prvom mestu je, naravno, kvalitet supstrata koji planiramo koristiti, jer od kvaliteta zavisi sigurnost i uspeh naše proizvodnje. Ovde poverenje možemo pokloniti samo najozbiljnijim proizvođačima i uvoznicima. Dokazivanje kvaliteta vrši se uporednim poređenjem raznih tipova supstrata. To proizvođači mogu veoma lako i sami da izvrše, a mogu se uzdati i u naše preporuke, jer već godinama vršimo oglede sa raznim kulturama.
Sem trenutnog kvaliteta važno je da proizvođač supstrata ima kontinuiranu kontrolu što znači da je supstrat uvek istog kvaliteta.
Napomena: Kod poređenja raznih tipova supstrata najveću pažnju morate posvetiti dinamici navodnjavanja, jer različiti supstrati različito drže vodu i dinamika navodnjavanja može biti različita.
2. Drugi faktor je cena. Ukoliko je supstrat lošeg kvaliteta onda cena ne igra ulogu, jer takav supstrat može napraviti veću štetu nego korist. Kod supstrata sličnog kvaliteta cenu poredimo po litri. Ukoliko supstrat nije gotov, treba preračunati koliko košta da od njega napravimo supstrat spreman za upotrebu, zatim izračunati cenu po litri i uporediti sa gotovim supstratom.
3. Na kraju, ostaje još jedan faktor koji treba proveriti, a to je koliko čaša (ili kontejnera) se puni jednom balom ili litrom. Naime, neki supstrati su više kompresovani (poput Pindstrup-a) pa se u tom slucaju sa istom litražom puni 10-15% više čaša, što automatski znači da je supstrat 10-15% jeftiniji.
Tipovi supstrata na tržištu Srbije
Supstrata ima mnogo, tako da je ponuda u Srbiji sigurno dobra. Smatramo da je bitno napraviti razliku izmedu gotovih supstrata koji mogu da se koriste u procesu proizvodnje bez dodatnog dodavanja kalcijum karbonata, hraniva ili nečeg drugog i onih drugih, supstrata koji zahtevaju dodatna mešanja.
Naš predlog je da se u proizvodnji koriste gotove smeše, jer je rizik takve proizvodnje dosta niži. Dvogodišnja ispitivanja i uporedna poređenja raznih supstrata uverili su nas u kvalitet danskog Pindstrup supstrata, pa ga bez imalo ustručavanja možemo i vama preporučiti:
Pindstrup profesionalni supstrati
Pindstrup sa 102 godine iskustva jedan je od svetski najznačajnijih proizvodača kvalitetnih tresetnih supstrata koji se primenjuju u povrtarstvu i cvećarstvu. Odlike Pindstrup supstrata:
najkvalitetnija i najčistija sirovina;
struktura od najfinije do najgrublje u zavisnosti od potreba biljke ili specifičnih zahteva kupca;
izbalansirana pH vrednost;
izbalansiran sadržaj hraniva koji osigurava brz i kvalitetan porast;
potpuna sterilnost - bez patogena;
izuzetna fizička svojstva i pre svega vodno vazdušni režim;
specijalni okvašivač koji olakšava ponovo vlaženje supstrata nakon presušivanja.
 |
