Grejanje staklenika/plastenika

Pored svetlosti, temperatura vazduha unutar objekta značajna je za razvoj biljaka pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Grejanje sunčevom energijom značajno je u svakom stakleniku/plasteniku. Pored obezbedenja svetlosti potrebne za odvijanje fotosinteze, solarno zračenje transformiše se u toplotnu energiju, podižući temperaturu vazduha, podloge, ostalih sadržaja i biljaka. Sunčevo zračenje smanjeno je ukoliko je oblačno, a u toku zime, kasne jeseni i ranog proleća nedovoljno je za postizanje temperature potrebne za razvoj biljaka.

1.Tipovi sistema za grejanje i smernice za
I njihov izbor

Sa stanovišta grejanja staklenici/plastenici mogu se svrstati u četiri tipa, tab. 8.

Tab. 8 Prednosti i nedostaci staklenika/plastenika sa stanovišta grejanja

Objekti bez grejanja primenjuju se u predelima sa blagom klimom, bez niskih temperatura i mrazeva u dužem periodu godine. U našim uslovima objekti bez grejanja su uglavnom plastenici - tuneli, jednostavnije konstrukcije i niže cene, da bi bili isplativi za kratak period upotrebe. Koriste se za predsezonsku i postsezonsku proizvodnju biljnih vrsta manje osteljivih na niske teperature, na primer, zelena salata.

Gajenje u zaštićenom prostoru bez grejanja omogućava ranije sazrevanje plodova, te se na tržište izlazi i do mesec dana ranije u odnosu na gajenje na otvorenom polju. Ovakva vrsta proizvodnje, međutim, ne garantuje veću zaradu u odnosu na gajenje na otvorenom polju, te je potrebno dobro proučiti tržišna kretanja pre odlučivanja o ulasku u investiciju.

Pojam zaštitno grejanje odnosi se na tip postrojenja za grejanje koje se uključuje po potrebi, kako bi se sprečio negativan uticaj niskih temperatura, pre svega u toku noći. Ovakav sistem naziva se i zaštita od mraza. Primenjuje se u jednostavnijim staklenicima/plastenicima, niže cene. Period proizvodnje je tada produžen, pa i prihod može da bude veći. Time se pokrivaju dodatna ulaganja u sistem za grejanje i trošak za gorivo. Granične vrednosti temperatura pri kojima ne dolazi do odumiranja biljke različite su za razne biljne vrste i sorte. Kreću se od o°C do oko i8°C. Pored minimalne temperature važan je podatak i o oblasti temperatura povoljnih za razvoj biljaka. Podaci o ovim vrednoslima za proizvodnju rasada prikazani su u tab. 9.

Tab. 9 Temperature za proizvodnju rasada najčešćih povrtarskih biljnih vrsta

Zaštitnim grcjanjem moguće je da se održi temperatura iznad minimalne, ali ne može da se održava u oblasti optimalne.

Delimično grejanje je podgrupa potpunog grejanja.Termička snaga sistema za grejanje pokriva potrebe grejanja objekta u većem delu godine, izuzimajući najhladnija dva, tri ili četiri meseca. Omogućava da se objekat koristi gotovo kontinualno. Investicija u izvor toplotne energije je niža, a posebno u grejna tela, jer je potrebna termička snaga niža u odnosu na maksimalnu i do 40%. Primenjuje se i na skupim konstrukcijama, a po potrebi se u zimskim mesecima aktivira za topljenje snega na pokrivci. Omogućava proširenje perioda gajenja, ali su i ulaganja u gorivo značajno povećana.

Puno grejanje primenjuje se na objektima najvišeg nivoa, sa pokrivkama koje imaju dobre izolacione osobine. Ulaganja u sistem za grejanje su visoka, a isto tako i trošak za gorivo. U našim klimatskim uslovima za ovakve objekte obično je potrebno da se obezbedi i dodatno osvetljenje, jer u toku zimskih meseci nema dovoljno prirodnog, što ie poseboo razno u proizvodnji rasada.

U svim višebrodnim objektima greianie se primenjuje i za topljenje sloja snega, koji može da dovede do opterećenja pokrivke, pa i urušavanja celog objekta.

Izbor tipa grejanja

Već pri izradi proizvodno-tehnološkog projekta u obzir se uzima potreba grejanja objekta. Nadalje, potreba za grejanjem ima uticaja na ceo tok planiranja i projektovania objekta. Na osnovu nje bira se konstrukcija objekta, pokrivka i drugo. Posebno je važno da se odabere tip grejanja i sistem za grejanje, što će uticati na vrednost termičke snage, odnosno na očekivanu potrošnju goriva. Primer izbora odgovarajućeg tipa grejanja prema periodu proizvodnje paradajza dat u proizvodno-tehnološkom projektu dat je u tab. 10.

Tipovi grejanja za ostvarenje proizvodnje paradajza u različitim vremenskim periodima.
Unutar objekta održava se minimalna temperatura za preživljavanje biljaka, osim u toku sunčanih dana.

Na osnovu prikazanih primera, a u zavisnosti od namene objekta moguće je okvirno proceniti snagu potrebnog sistema za grejanje. Za tačan proračun neophodno jc konsultovati firme specijalizovane za grejanje u zaštićenom prostoru.

Izbor tipa grejanja
Proizvodnja bez grejanja često je neisplativa, jer joj konkuriše gajenje na otvorenom. Primenjuje se u predelima sa blagom klimom. Tipovi grejanja su: zaštitno, za prevazilaženje niskih temperatura u pred- i postsezoni, delimično, za grejanje u toku većeg dela godine i potpuno, za proizvodnju u toku cele godine.
Tip grejanja bira se na osnovu željenog perioda grejanja, odnosno proizvodnje u stakleniku/plasteniku. Pre odlučivanja 0 tipu grejanja treba razmotriti kolika su dodatna ulaganja u sistem za grejanje i gorivo. Tip grejanja utiče i na konstrukciju staklenika/ plastenika. Na primer, za celogodišnju proizvodnju i potpuno grejanje primeniće se pokrivka sa boljim izolacionim osobinama i druge mere za štednju energije.

1.Karakteristike sistema za grejanje

Definisanje termičke snage

Potrebna termička snaga sistema za grejanje zavisi od mnogih uticajnih faktora. Najznačajniji su minimalna temperatura okoline i minimalna dopuštena temperatura vazduha u objektu. Od velikog uticaja je konstrukcija objekta, izolacione osobine pokrivke, podloge i drugih površina, kao i vetrovitost. Za puno grejanje u našim područjima za 1 ha zaštićenog prostora termička snaga sistema za grejanje je od i,6 MW do 2,2 MW. Ukoliko se proizvode biljne vrste koje zahtevaju posebno visoku temperaturu, na primer, afričke ljubičice, termička snaga postrojenja za grejanje jednog hektara može dostići i 3 MW. Okvirno, za ostvarenje razlike temperature spolja-unutra od io°C potrebno je za jedan hektar 0,6 d o i M W termičke snage.

Ukoliko se sprovodi delimično grejanje uslovi moraju da budu tačno definisani da bi se odredila prava vrednost termičke snage.

Temperatura okoline menja se ne samo tokom godine, već značajno i u toku jednog dana. Tako, na primer, prosečna temperatura u toku januarskog dana može da bude -i2°C, ali jc u počine oko -5°C, a pred zoru -22°C. Ukoliko bi se za proračun termičkog učinka u obzir uzela ova najniža temperatura, te se zacrtalo da pri njoj u unutrašnjosti bude i8°C, dobila bi se ogromna snaga. To ne znači samo znatno veći kotao, već i znatno veći sistem grejanja. Ovo se prevazilazi time da se proračun sprovede za temperaturu unutrašnjosti oko 5°C, koja je dovoljna da se spreči kolaps biljaka. Postavljanjem u toku noći, pa i danju pri izuzetno niskim temperaturama, termalnih zavesa, kojima se smanjuje grejni prostor, takode se smanjuje potrebna termička snaga. To je mera koja se obavezno primenjuje u slučaju celogodišnje proizvodnje, odnosno primene punog grejanja. Dijagram na sl. 24 opisuje mere koje se primenjuju da bi sistem za grejanje bio manji, a dovoljno efikasan.

Sl. 24 Primer korišćenja sistema za grejanje u toku godine
1- vrednosti srednje dnevne temperature,
2- vrednosti minimalnih temperatura,
3- termička snaga obračunata na bazi minimalnih temperatura,
4- instalisana,-realna termička snaga sistema za grejanje,
5- energija utrošena za eliminisanje kondenzata na pokrivci

.Pri proračunu termičke snage uvažava se više vrednost srednje temperature - 1 , nego minimalne -2. Na taj način dobija se približno dvostruko manja termička snaga. Tok grejanja za ostvarenje minimalne temperature u toku najhladnijeg dela dana-noći, predstavljen je poljem -4. Ukoliko bi se u svakom trenutku ostvarivala temperatura potrebna za optimalan razvoj biljaka, grejanje bi bilo ono prikazano poljem -3. Površina ovih polja predstavlja potrošnju goriva, pa bi za polje -3 bila dvostruko veća. Polja -5 predstavljaju dodatno grejanje za jutarnje isparavanje kondenzata na pokrivci, odmagljivanje.

Iz navedenog je jasno da je proračun termičke snage složen. Pri planiranju i gradnji novih objekata NEOPHODNO je da se konsultuju i/ili angažuju kompetentni stručnjaci ili firme. NE PREPORUČUJE SE planiranje i izgradnja sistema za grejanje u stakleniku/plasteniku „od oka" ili „po osećaju", jer je verovatnoća da se dobiju netačni podaci velika. Pogrešno dimenzionisanje sistema za grejanje za posledicu ima velike gubitke u energiji i novcu.

Rešenja sistema za grejanje

Sistem za grejanje je vazdušni, toplovodni - preko grejnih tela ili kombinovani. Grejanje produktima sagorevanja, dimnim gasovima, primenjuje se samo u kombinaciji sa obogaćivanjem ugljendioksidom, ili izuzetno u manjim jedinicama kao zaštitno grejanje. Tada se kao gorivo koristi tečni naftni gas, jer nema primesa koje bi stvarale štetna jedinjenja.

Sistem za grejanje treba da obezbedi dobar raspored temperature unutar objekta, tako da ne postoje hladna ili pretopla područja. Pored osnovne funkcije sistem za grejanje koristi se za topljenje snega i odmagljivanje pokrivke - isparavanje kondenzata, u jutarnjim satima.

Za vazdušno grejanje koriste se generatori toplog vazduha - termogeni. Vazduh se uduvava u staklenik/plastenik i pravilno raspoređuje. Na sl.25 prikazan je preporučen raspored termogena.

Sl.25 Preporučeni raspored izvora toplog vazduha (termogena)
za različite tipove i veličine staklenika/plastenika

Grejanje vazduhom primenjuje se za zaštitno grejanje, delimično grejanje ili kao dodatak, za najhladnije dane, za potpuno grejanje. Struja vazduha je intenzivnija, te utiče na isušivanje biljaka. Usled veće brzine strujanja vazduha u unutrašnjosti objekta intenzivnije je prenošenje toplote konvekcijom, te su povećani gubici energije kroz pokrivku.

Za toplovodni sistem voda se greje u kotlovima smeštenim van objekta. Unutar objekta instaliran je cevni sistem koji predstavlja izmenjivač toplote. Cevni sistem postavlja se tako da obezbeđuje što povoljniji raspored temperature. Rede se, i za posebne proizvodnje, cevi postavljaju ispod zemlje. Najpovoljniji raspored cevnih grejača prikazan je na si. 26.

Sl.26 Preporučeni izgled sistema za grejanje grejnim telima

Prva mreža grejnih tela ima najveću površinu te obezbeđuje najviše toplotne energije. Ove cevi mogu da se koriste i kao šine za kolica koja su pomoć pri raznim operacijama. Druga mreža grejnih tela je manje površine i ima zadatak da zračenjem i konvekcijom zagreva vrh biljke. Često se izvodi tako da je pomerljiva po visini, tj. da se prilagođava visini biljaka, sl. 27. Treća mreža, najmanje površine, koristi se isključivo za topljenje snega i leda.

Sl.27 Primer cevi II grejne mreže sa mogućnošću pomeranja po visini, prilagođavanju visini biljke.

Dobro izveden cevni sistem je skup, predstavlja 30 - 50% celokupnih ulaganja u ceo objekat. Uložena sredstva vraćaju se kroz viši prinos, zbog ostvarenja dobre raspodele temperature, i manjeg utroška goriva.

Grejanje pomoću peći postavljene u objekat je neefikasno, ne ostvaruje se ujednačeno temperaturno polje, a gubici su visoki. Može da se koristi samo u malim objektima, za hobi proizvodnju.

Pored navedenih sistema grejanja u praksi se sreću mnogi alternativni, prilagođeni specifičnim uslovima. Izbor, dimenzionisanje i projektovanje sistema za grejanje, posebno za veće objekte, obavezno prepustili stručnoj instituciji.

Termička snaga i sistem za grejanje
Termička snaga sistema za grejanje proračunava se na osnovu gubitaka koji nastaju pri određenim temperaturnim razlikama unutar i van objekta, uzimajući u obzir sve uticaje, od kojih je od posebnog značaja vetar. Proračun se sprovodi tako da se u toku najhladnijih delova dana u objektu ostvari temperatura dovoljna za preživljavanje biljaka.Tako se sprovodi i grejanje. Ukoliko bi se rukovodilo postizanjem optimalne temperature pri minimalnim temperaturama okoline termička snaga i potrošnja goriva bili bi dvostruki pa i veći.

Sistem za grejanje je vazdušni, toplovodni - sa grejnim telima, i kombinovani. Vazdušni se primenjuje za zaštitno i delimično grejanje. Toplovodno grejanje je najefikasnije, ali je i investicija najveća. Primenjuje se za delimično ili potpuno grejanje. Njime se, ukoliko je dobro projektovan i izveden, ostvaruje ujednačena temperatura unutar objekta, a potrošnja gon va je najniža. Na višebrodne objekte postavlja se i cevna mreža za otapanje snega.

Proračun i projektovanje sistema za grejanje treba prepustiti kvalifikovanim firmama sa iskustvom. Svaka greška u proračunu, projektovanju i izvođenju, ima velike negativne posledice pri proizvodnji.

Izbor goriva

Vrsta goriva koja će se koristiti zavisi od raspoloživosti na lokaciji staklenika/plastenika, sistema za grejanje koji je primenjen i cene goriva. Tako je, na primer, prirodni gas moguće koristiti samo ukoliko postoji mreža za distribuciju, a njen protok je toliki da je moguće priključivanje kotla potrebne termičke snage. Za generatore toplog vazduha gotovo jc nemoguće korišćenje čvrstog goriva.

Pri izboru goriva, koje se razmatra još pri formiranju idejnog rešenja sistema za grejanje, vodi se računa o raspoloživosti, toplotnoj moći, stepenu iskorišćenja i naravno ceni. Pri tome je posebno bitna cena energetske jedinice koja se dodaje sistemu za grejanje.

Pored cene goriva na ukupnu cenu ima uticaj cena transporta, skladištenja, pripreme za sagorevanje, pa i odstranjivanje pepela i održavanje - čišćenje kotla, odnosno termogena. Od zanačaja za izračunavanje ekonomičnosti je i način nabavke goriva i mogućnost ostvarenja delimičnog ili potpunog automatskog upravljanja.
U tab. 11 date su karakteristike i cene najčešće primenjivanih goriva.

Tab. 11 Najčešći izvori energije za sistem za grejanje sa osnovnim karakteristikama i cenama (septembra 2006)
n je stepen iskorišćenja za dobra postrojenja.
Nm3je oznaka za normalni metar kubni, pri pritisku oko 1 bar i temperaturi 15°C.
C- cena energetske jedinice obračunata je na osnovu cene goriva, toplotne moći i stepena iskorišćenja za dobra postrojenja

Električna energija je plemenit vid energije i nije pogodna za grejanje. Pri energetskom ocenjivanju i kWh električne enerijc obračunava se ne 3,6 MJ, već 12 MJ. Time se u obzir uzima stepen iskorišćenja pri njenoj proizvodnji, koji je oko 33% i gubici u distributivnoj mreži. Pri upotrebi za grejanje ulazi se u crvenu zonu sa najvišom cenom. Instalisana snaga po domaćinstvu je ograničena, te je i to ograničavajući faktor. Može da se primenjuje samo za male hobi jedinice, a izuzetno i za kratkotrajno grejanje pri niskim temperaturama koje se pojavljuju samo kratkotrajno.

Preporuke za uštedu energije

Racionalan, minimalni moguć utrošak energije u stakleniku/ plasteniku ima veliki uticaj na ekonomičnost proizvodnje, a i pozitivan uticaj za celo društvo. Prva mera je dobar projekat i dobra izvedba. Primena odgovarajućeg upravljanja, kao što je snižavanje temperature u unutrašnjosti objekta na dozvoljeni minimum u toku najhladnijih dana, je od velike pomoći. Primena termičkih zavesa u toku noći, a po potrebi i danju, za sve objekte sa celogodišnjom proizvodnjom brzo se isplati, i pored toga što su ulaganja visoka. Zavese smanjuju grejani prostor i formiraju izolacioni sloj između vrha biljaka i krovne pokrivke, te treba da budu obavezan sastavni deo staklenika/plastenika.

Pored ovih konstrukciono upravljačkih mera postoje mnoge druge, koje se tiču redovnog održavanja, a mogu, uz simbolična ulaganja sredstava i rada da doprinesu uštedi energije. Nadalje je lista najznačajnijih:

-Zameniti napukla stakla/pocepanu foliju.
-Zatvoriti otvore, na staklu silikonom, a na foliji pomoću odgovarajuće trake.
-Ukloniti sve nepotrebne delove koji stvaraju senku, da bi se u što većoj meri iskoristila energija sunčevog zračenja.
-Oprati staklo/foliju, iznutra i spolja.
-Vratiti staklo koje je ispalo iz ležišta.
-Ofarbati sve šipke, cevi i metalne delove u belo i/ili ih oprati.
-Postaviti foliju na bočne zidove spolja ili iznutra.
-Postaviti anti-kondenz foliju iznad biljaka.
-Kod duple folije provcriti funkcionalnost ventilatora za uduvavanje vazduha.
-Sprečiti kondenzaciju između dva sloja folije uduvavanjem delimično zagrejanog vazduha.
-Podesiti prozore i mesla preklopa tako da zaptivaju.
-Zatvoriti sve otvore oko vrata trakom za zaptivanje.
-Proveriti da li termalna zavesa (u slučaju da postoji) potpuno zatvara, podmazati pokretne delove, zakrpiti rupe i iscepane delove, ukloniti prljavštinu, proveriti dužinu trajanja zatvaranja i otvaranja zavese i prekontrolisati sinhronizovanost motora.
-Proveriti rad kotlova i obaviti podešavanje u skladu sa uputstvom proizvođača.
-Kontrolisati stanje izolacije toplovoda, te po potrebi popraviti.
-Cevi toplovoda unutar objekta podići iznad zemlje radi smanjenja gubitaka.
-Kod gorionika proveriti funkcionalnost sistema za dovod goriva, otkloniti eventualne nedostatke.
-Proveriti funkcionalnost ventila i pumpi za grejanje, kao i termostata i kontrolnih uređaja.

5.Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi, alternativni ili nekonvencionalni izvori energije su pojmovi koji se odnose na goriva koja nisu fosilna, nafta, gas i ugalj. Sa strateškog i ekonomskog stanovišta, pa i zaštite životne sredine primena ovih izvora energije je pozitivna i podsticana od strane svetske zajednice i države. Korišćenje obnovljivih izvora energije je široko podsticano u Evropskoj uniji, a Srbija, kao kandidat za prijem, potpisala je sporazume kojima se obavezuje da sledi taj put. Ukoliko se kao gorivo primenjuju obnovljivi izvori energije koriste se lokalni resursi, te se tako doprinosi pozitivnom bilansu uvoz-izvoz i unapređuje lokalna sredina. U najvećem broju slučajeva je korišćenje ovih energenata sa stanovišta investicije skuplje od korišćenja fosilnih goriva. Da bi se to premostilo i podstakli pozitivni efekti, društvo, odnosno država, treba korisnike da podstiču finansijski, da im pomognu pri investiranju. Podsticajnih sredstava za ove namene ima već sada, a očekuje se da će ih u budućnosti, i to skoroj, biti znatno više. Pri opredeljivanju za korišćenje obnovljivih izvora energije treba se odlučivati za ispitana i dokazana rešenja, a ne za improvizacije koje nude pojedini zanesenjaci.

Zaključci su:

1. Dobro razmotriti potencijale obnovljivih izvora i oceniti da li zadovoljavaju, po količini i ceni potebe za grejanje staklenika/ plastenika.
2. Poveriti stručnom pojedincu ili instituciji da obradi mogućnost primene obnovljivih izvora energije.
3. Odabrati provereno rešenje dokazano na drugim objektima, čak i ukoliko je cena značajno veća od drugih ponuđenih, ali neproverenih.
4. Razmotriti ponude programa pomoći za izgradnju postrojenja koje koristi obnovljive izvore energije i sagledati da li finansijski odgovara sa stanovišta dovršenja investicije.

Za primenu grejanja staklenika/plastenika, pored sunčeve energije koja se podrazumeva, primenjuje se čvrsta biomasa, tečna i gasovita biomasa i termalne vode. Nadalje će biti date napomene, o čemu treba voditi računa pri razmatranju primene ovih goriva.

Izbor goriva i uštede
Izbor goriva zavisi pre svega od raspoloživosti i cene. Pri izboru treba voditi računa o toplotnoj moći, ceni, stepenu iskorišćenja i dodatnim troškovima, za transport, skladištenje, loženje, čišćenje i odstranjivanje pepela. Dobar pokazatelj je cena efektivne energetske jedince, kada se u obzir uzme i stepen iskorišćenja termogena ili kotla. Uzimajući sve u obzir trenutno je najpovoljnije korišćenje prirodnog gasa.
Štednja goriva ostvaruje se sistemskim merama: pokrivka sa boljim izolacionim osobinama, stavljanje objekta u zavetrinu, ugradnja termalnih zavesa, pravilno sprovođenje procesa grejanja i redovnim održavanjem objekta i sistema za grejanje. Za objekte sa potpunim grejanjem termalnim zavesama može da se ostvari ušteda goriva i do 40%, ali su za njih potrebna dodatna ulaganja. Redovnim održavanjem staklenika/plastenika i sistema za grejanje uštede u gorivu mogu da budu i do 15%.

Čvrsta biomasa

U ovu grupu ubrajaju se žetveni ostaci, slama raznih biljaka, ostaci rezidbe i oklasak kukuruza, te drvo u raznim formama, dugačke ili kratke cepanice, granjevina, iver, pa i piljevina. Treba dobro razmotriti raspoložive količine u blizini objekta. Osim drveta u obliku cepanica ostala biljna masa ima malu gustinu energije, voluminozna je, te nepovoljna za transport. Neke od formi nepovoljne su i za skladištenje, a gradnja namenskog skladišta je neisplativa. Toplotna moć manje zavisi od biljne vrste i biljne mase, a više od vlažnosti. Za vlažnost 15% kreće se u granicama 13 do 16 MJ/kg. Primenjuje se gotovo isključivo za toplovodne sistema, jer je teško sprovođenje regulacije pri zagrevanju vazduha. Kotlovi treba da su namenski, a ne univerzalni.Tada može da se ostvari stepen iskorišćenja,pri nazivnom termičkom učinku, 60%, pa i više.Pri radu na delimičnom opterećenju stepen iskorišćenja pada i ispod 40% .Stoga je poželjno da se u okviru sistema nalazi akumulator toplote, dobro izolovani rezervoar, koji omogućava da kotao u vreme viših temperatura radi punim učinkom kraće vreme, a da se proizvedena toplotna energija akumulira. Svi biljni ostaci imaju 4-5 % pepela, a ukoliko su zaprljani i više pepeo treba izneti iz kotla i deponovati.Sadržaj pepela u drvetu gotovo je deset puta niži.U produktima sagorevanja ima letećeg pepela, koji sadrži teške metale, te je poželjno da se u što većem udelu spreči da napusti postrojenje. Cikloni i drugi prečistači koji se u tu svrhu koriste mogu da dostignu cenu samog kotla. Pravilno dimenzionisan, izveden i izolovan dimnjak ima uticaj na kvalitet sagorevanja.

U našoj zemlji postoje prihvatljiva i za praksu zrela rešenja kotlova termičke snage do oko 500 KW.

Važno
U zavisnosti od konstrukcije, a posebno primenjenih mera za smanjenje emisije čvrstih čestica i automatizacije, kotlovi na čvrstu biomasu skuplji su od kotlova koji koriste gas,za tri do pet puta. Biomasa se kupuje pre sezone, transportuje i skladišti,deo pri skladištenju propadne usled dejstva vremrna i mikroorganizama, te sve to treba uzeti u obzir pri izračunavanju ekonomičnosti primene.Pokrivanje značajnog dela investicije treba obezbediti iz podsticajnih fondova.

Tečna i gasovita biomasa

Tečnu biomasu predstavljaju biljna ulja pre svega uljane repice. Ona su sirova, ceđena i filtrirana ili hemijski prerađena, takozvanom transesterifikacijom.Prerađena ulja ,biodizel, mogu da se primenjuju u kotlovima namrnjenim za lako ulje za loženje. Za sagorevanje sirovih ulja potrebni su specijalni gorionici, sa predgrevanjem i ubrizgavanjem pod povišenim pritiskom, slični onima za mazut. Sirova oka su jevtinija, po ceni uporedljiva sa lakim uljem za loženje, ali ne i sa mazutom. Njihova primena pitanje je cene goriva i dodatnih ulaganja za gorionik namenjen za sirova ulia. U slučaju da se za to obezbede podsticaji mogla bi da bude primenljiva takozvana kogeneracija. To je proizvodnja električne energije pri čemu se otpadna toplota sa hladnjaka motora sa unutrašnjim sagorevanjem koristi kao izvor toplotne energije. Količina toplotne energije je za manja postrojenja veća od količine električne energije, a za veća približno ista. Tako bi gazdinstvo moglo da bude, u toku perioda grejanja stambenih objekata, pa i staklenika/plastenika proizvođač električne energije, a da isto toliku količinu energije koristi kao toplotnu. Postrojenja za kogeneraciju još nisu po pouzdanosti, za primenu sirovog ulja, pa i ceni, dostigla nivo primenljiv u praksi, ali se to očekuje u bliskoj budućnosti.

Pored ulja proizvode se i druga goriva, na primer, etanol, ali kod nas ta proizvodnja još nije zaživela. Problem bi takode predstavljala cena.

Najznačajnije gasovito gorivo, koje može da se proizvede od najrazličitijih oblika biomase, je biogas. On može da se koristi u kotlovima namenjenim za prirodni gas ili tečni naftni gas -butan. Postrojenje za proizvodnju biogasa je složeno i skupo za ove svrhe. Ukoliko bi se biogas proizvodio od stočnog otpada, ekskremenata, proizvodnja bi bila kontinualna, dakle i u vrerae kada grejanje nije potrebno, a skladištenje velikih količina biogasa nije ekonomski opravdano. Ukoliko bi se biogas proizvodio od biljnog materijala, na primer silaže, to bi moglo da se sprovodi samo u vreme grejne sezone, ali bi tada postrojenje bilo korišćeno samo deo vremena.

Obnovljivi izvori energije za budućnost

Korišćenje obnovljivih izvora energije podstiče se na nacionalnom, evropskom i svetskom nivou. Ono ima širi ekonomski i socijalni značaj, a doprinosi zaštiti životne sredine.
Pri odlučivanju za primenu obnovljivih izvora energije treba dobro proceniti potencijal, raspoloživost i cenu. U obzir treba uzeti sve uticaje, kao stoje skladištenje, prevoz, odlaganje i drugo. Opredeljivati se samo za kvalitetna i dokazana rešenja. Pri odlučivanju konsultovati stručna lica i institucije, a projektovanje i izvođenje prepustiti renomiranim firmama.
Ulaganja u sistem grejanja obnovljivim izvorima energije su i do tri puta viša, te država i drugi fondovi investitore treba da pomognu. Dobro se informisati o podsticajnim sredstvima, veličini i vremenu otplate.

Termalne vode

Važno: Veoma je važno da temperatura vode bude što viša, a najmanje 6o°C. Izdašnost bušotine treba da bude dovoljna da bi mogla da se primenjuje. Za jedan hektar staklenika/plastenika potrebno je da bude najmanje 20-25 litara u sekundi.

Ukoliko prethodni uslov nije ispunjen ne treba razmatrati primenu termalnih voda. Izrada pravilne bušotine košta 250.000 evra pa naviše. Ulaganja su gotovo ista, bez obzira na temperaturu i izdašnost bušotine.

Iz termalnih voda treba izdvojiti gasove, a posebno metan, i soli, jer bi u suprotnom bilo mnogo problema pri primeni. Za to su potrebna postrojenja koja je potrebno platiti, te obezbediti troškove operative. Termalne vode ne ulaze direktno u grejni sistem, već između njih postoji izmenjivač toplote. Sa strane termalne vode tada se koriste specijalne cevi u kojima se ne talože soli. Pri izmeni toplote dolazi do daljnjeg opadanja temperature. Kotlovi najčešće pri punom učinku rade sa izlaznom temperaturom 90°C, dok će ovde temperatura na ulasku u sistem za zagrevanje biti i ispod 50°C. Površina cevi za zagrevanje tada treba da bude više nego dvostruko veća, što povećava investiciju i smanjuje prostor za biljke i manipulaciju unutar staklenika/plastenika.

Termalna voda koja napušta izmenjivač ne srne da otiče u vodotokove, jer bi poremetila ekosferu. Mora da se, drugom bušotinom, vraća u zemlju na istu dubinu sa koje je bila uze ta. To je definisano propisima. Za izradu druge bušotine tako-

Primer pojednostavljenog proračuna termičke snage za grejanje staklenika/plastenika

Proračun termičke snage predstavlja izračunavanje gubitaka toplotne energije kroz površine i podlogu objekta. Gubici se izračunavaju prema:
Q=[(A1/R1)+(A2/R2)+...(Ai/Ri)] (ti/to} (fw) (fc) (fs)
Gde su:
Q - ukupni gubici, odnosno termička snaga, W (vati)
A1, A2 - površine raznih delova, m2
R1, R2 - termalna otpornost svake od komponenti, m2 oC/W (termalna otpornost je mera izolacionih sposobnosti korišćenog materijala)
ti - usvojena najniža temperatura u unutrašnjosti objekta, °C
t0 - usvojena spoljna temperatura, najniža zimska za lokalitet, °C
fw - faktor izloženosti vetru, tab. P.2. Jednačina je bazirana na brzini vetra 25 km/h. Za svakih dodatnih 10 km/h, fw se povećava za 5%, kao što je prikazano u tab. P.2.
fc - faktor tipa konstrukcije ili faktor kvaliteta, tab. P.3. Uzima u obzir koliko je konstrukcija otvorena, „koliko curi" i za objekte gde je konstrukcija loša je relativno visok i koliko je to moguće najbolje procenjen.
fs - sistemski faktor, tab. P.4. Uzima u obzir koji je zagrevni sistem primenjen.

Tab. P.1 Termalne otpornosti nekih od materijala za konstrukdje (Ri}