Od 1960. godine u vojvoðanskim selima 300.000 manje žitelja. Prazno više od 20.000 kuća. Najteže u Kikindi, Žitištu, Novom Bečeju
danas nalazi na raskrsnici i prekretnici. Agrarne reforme, fenderaši, čupanje brkova, katastrofalna demografska politika i razne poluvekovne peripetije, od kojih su najčuvenija ograničenja zemljišnog maksimuma, zakona o poreklu imovine i održavanja socijalnog mira na štetu paora, prouzrokovali su da vojvoðanska sela budu sve starija i sve praznija.
Starim i izanðalim putevima lako se ode iz sela, ali se izanðalim drumovima teško nazad vraća. Prema poslednjem popisu stanovništva, u Vojvodini ima 412 sela sa ukupno 879.697 stanovnika i 724.108 domaćinstava. Prostom računicom i jednim pogledom uvða se koliko jedno domaćinstvo ima članova.
Iako u selima još uvek živi gotovo polovina stanovništva Vojvodine, žitelji permanetno odlaze trbuhom za kruhom, a kakva je situacija jasno je ako se zna da trenutno u Vojvodini ima gotovo 20.000 praznih kuća, od čega najviše u selima. Ovo nije konačan broj jer za skoro trećinu opština još nema podataka, tako da je konačna cifra sigurno znatno veća. Tako je u kikindskoj opštini prazno gotovo 1.900 domaćinstava, u Novom Bečeju i žitištu po 1.000, u Adi 620 , Novoj Crnji 670, žablju 450, Plandištu 400, a u Srbobranu i Sremskoj Mitrovici po trista. Preciznih podataka nema na primer za: Suboticu, Sombor, Bačku Palanku, Bački Petrovac, Titel, Temerin, čoku ili Šid, a sigurno je da ni tu demografska slika nije ništa sjajnija.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva od 1960. godine seosko stanovništvo Vojvodine je smanjeno sa milion i dvesta hiljada na 900.000 ili sa 70,5 na 44,3 odsto ukupnog življa Pokrajine. Gotovo petina vojvoðanskih domaćinstava ima samo jednog člana, a i starosna struktura je veoma nepovoljna, jer najviše ima ljudi starih od 45 do 49 godina. Na drugom mestu su oni stari izmeðu 50 i 54 godine, na trećem seljani od 40 do 44 godine starosti. Prirodni priraštaj je negativan, a ljudi starijih od 60 godina ima više nego onih mlaðih od 20
Svaka priča o razvoju poljoprivrede je apsolutno prazna ako u sebi nema i formulu za razvoj sela.Do pre dvadesetak godina važilo je pravilo da poljoprivredom treba da se bave samo oni koji nisu bili ni za školu ni za uniformu. Bilo je, doduše, i onih kojima baba nije dao da ostave pustu imovinu, ali je njih uvek bilo najmanje. Ko nema gde drugde ostajao bi na njivi, jer poljoprivreda nikada pa ni sada nije bila srećno utočište. Selo nikada neće moći samo da reši ni najosnovnije probleme, a o nekom razvoju ne treba ni govoriti.
Zbog sve većeg broja nezaposlenih u gradovima izlaz se traži u poljoprivredi, ali to će biti nemoguće ostvariti ukoliko se ne obezbedi razvoj sela, ali ne samo kroz poljoprivredu već pre svega podizanjem pogona male privrede koji se mogu vezati za agrar , ali i ne moraju. Neophodna je i bolja kulturna i demografska politika. Putevi, vodovod, kanalizacija, dečji vrtići i kulturne ustanove su ono bez čega u 21. vek ne može ni selo, ni oni koji u njemu žive. Država je na potezu.
Više paora na papiru nego na njivi
Iako su brojevi i podaci neumoljivi, realnost je još crnja, jer u stvarnosti seljaka ima mnogo više na papiru nego na njivama. Statistika i popis su jedno, a stvarnost nešto sasvim drugo. Gotovo je izvesno da mnoga od 720.000 vojvoðanskih seoskih domaćinstava nemaju puno veze s poljoprivredom. Jedan od kriterijuma popisa bilo je vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem, a bilo je dovoljno da neko poseduje tek deset ari pa da bude svrstan u kategoriju poljoprivredno domaćinstvo. Prema realnim procenama poljoprivredom se bavi oko 15 odsto vojvoðana od dva miliona koliko nas ima.
Subvencije seljacima umesto kraljici
Najbogatiji zemljovlasnici u Evropskoj uniji mogli bi se suočiti sa -značajnim smanjenjem subvencija pošto je komesar za poljoprivredu Marijan Fišer Bul predložio redukovanje sredstava iz fondova Zajedničke poljoprivredne politike za individualne vlasnike. Potez će, izmeðu ostalih, pogoditi britansku kraljevsku porodicu, jednu od najvećih zemljovlasničkih u toj zemlji. Za poresku 2003-2004. godinu kraljica Elizabeta i princ Čarls primili su 1,5 milion evra na ime poljoprivrednih subvencija. Fišer Bul će stvar razmotriti krajem naredne i početkom 2008. godine, kako bi pomogao disciplinovanje politike pomoći farmerima, čija sredstva čine polovinu godišnjeg budžeta Unije.
preusmeravanje sredstava s direktnog plaćanja farmerima na podršku razvoju sela, kako bismo stvorili širu osnovu zapošljavanja - rekao je Bul.
Svaki novac “oduzet” od velikih zemljovlasnika biće preusmeren za razvoj sela, modernizaciju seoskih zajednica i zapošljavanje. Prethodni plan Evropske komisije iz 2002. je predviðao ograničenje subvencija na 300.000 evra godišnje, što je pogodilo države s velikim farmama, poput Velike Britanije i Nemačke.
