Moje ime je Jovana Vukićević, rodom sam iz Valjeva, unuka jedne jake bake - Stanije Brkić. Baka se pčelarstvom bavi od 1980. godine, što bi sada bilo već ozbiljnih 40 godina staža. Ove godine je napunila 79 godina, a da je vidite uživo, kako je pokretna i okretna, ne biste joj dali više od 65", ističe naša sagovornica Jovana, koja je sa nama podelila zanimljivu priču o baki i medu.
Stanija Brkić (foto: Jovana Vukićević)
Baka je počela da pčelari sa tri, a danas je ponosna vlasnica 53 LR košnice.
- Plac na kome se bakin pčelinjak nalazi je u okolini Valjeva, na nekih sedam kilometara od Valjeva, u selu Zarube. To je naša porodična vikendica i ona tu boravi, osim onih oštrih zimskih meseci, kada je u stanu u gradu. Pčelarenje joj je hobi koji sam ja uvek smatrala za deo nje. Nekako, otkad znam za baku znam i za pčele. Pa tako i med nikad nije bio samo med, nego uvek bakin med - priča Jovana.
Dodaje i to, da ranije dok su bili mladi, deka je preuzimao deo oko pravljenja košnica, ramova, cele prateće opreme koju je mogao da napravi u radionici, dok je baka davala dimenzije, instrukcije i finalnu ocenu. U jednom periodu je imala i preko 70 košnica što je baš, složićete se, veliki broj za jednu osobu, a pomoć je imala samo povremeno, kada je bila sigurna da nešto ne može sama, od kolega pčelara. I sada su kolege tu, da pomognu ako je potrebno, ali oko 90 posto posla završava sama.
Unuke su joj do sada pomagale oko ceđenja meda, kada dođu iz Novog Sada gde trenutno žive.
- Ona je taj tip osobe koje baš vole da su aktivne i ako je u pokretu, onda je svoja na svome. Sestra i ja nekad znamo da je zapričamo kada smo zajedno, skuvamo joj kafu, pa sok, pa donesemo neko voće i počnemo da je zapitkujemo o svemu što vidimo na placu, a ona kada posle sat vremena shvati da je toliko dugo sedela obavezno kaže: "jooj deco, ja ne mogu da dangubim!". I brzo se vrati nazad, jer kako kaže, oko pčela uvek ima posla. Vredna je i jako savesna, mislim da mi je to najlepša stvar kod nje. Što se trudi i daje svoj maksimum da uradi sve što radi najbolje što može - priča Jovana kroz smeh.
Da je pitate zašto se bavi pčelarstvom, rekla bi vam da je to najpre koristan, a zatim i unosan i pametan posao. Najpre imaš ličnu korist od toga, a zatim treba održati mozak na određenoj funkciji i nakon prestanka aktivnog tradicionalnog načina učenja, a da bi se bavio pčelarstvom ima puno toga što treba da se nauči.
Uglavnom se fokusira na med, šumski, bagremov, livadski i propolis. To je stalno u opticaju. Kako baka kaže, probala je sa polenom i mlečom, ali za to treba dosta truda, a potražnja i nije bila velika, pa je to trenutno stopirala. Mislim da tu negde ima i malo krivice na nama mlađima, što nismo do sada pomagali više oko prodaje i promocije. Ali evo, tu smo, grešile, pa se ispravljamo, dodaje bakina unuka.
Bakina unuka Jovana rado sa nama deli iskustva u plasiranju meda, priča nam o prednostima pčelinjih proizvoda, dodaje koje poslastice voli da sprema a da je u njima glavni sastojak - bakin med.
- Plasiranje proizvoda se uglavnom baziralo na prodaju komšijama, kolegama, porodici zatim dalje preko njih, znate već, od usta do usta, kao i za većinu domaćih proizvoda. Ne mogu da kažem da je med jako tražen proizvod u Kolubarskom okrugu, mada sa druge strane bih se vratila i na taj nedostatak marketinga na ovaj moderniji način kako to imamo priliku da radimo danas, pa možda to i nije najbolji pokazatelj - kaže Jovana.
Glavni sastojci meda su šećeri, ali i enzimi, kiseline, minerali, vitamini. Sveukupno, med sadrži više od 70 dragocenih sastojaka. Sjajna stvar je to što se u medu nalazi više fruktoze, nego glukoze koja je slađa, pa samim tim stavimo manje meda u hranu ili piće, nego na primer šećera ili nekog drugog zaslađivaća, ako vodimo računa o unosu kalorija u organizam. Sirov, nepasterizovani med sadrži i tragove polena, što pomaže pri desenzibilizaciji alergijskih reakcija, što je meni koja imam problema sa alergijama tokom većeg dela godine, sjajna pomoć.
- Deka je 2016. godine dobio upalu mozga za koju se sumnjalo da je izazvana tumorom nekog dela tela, koji do danas nije pronađen. Godinu dana kasnije pokazao je aktivne žlezde u grudnom košu i stomaku. Naredne godine PET I CT sken su mu bili bez aktivnosti. Baka je bila sa njim. I kada smo je pitali šta mu je davala – samo po 15-20 kapi propolisa na kocku šećera svako jutro. Od tada mama, koja je hematolog, kao i njene koleginice svaki dan uzimaju propolis. I evo sada, kada su svakodnevno u kontaktu sa pacijentima od virusa Covid-19, ni jedna nije bila pozitivna - priča unuka.
Stanija Brkić (Foto: Jovana Vukićević)
- Najkarakterističnija stvar za našu baku je to što ona na ubode pčela uopšte ne reaguje. Kombinezon ne voli da nosi, jer joj bude vruće i smeta joj, osim ako su pčele malo agresivnije taj dan. Ranije je znala samo da se pojavi u našem stanu u gradu sa jednim malo zatvorenim okom, ali se ponašala kao da je sve normalno. Tek kada smo mi počele da provodimo više vremena u vikednici, na placu sa njom, bile smo u prilici da vidimo kako su njoj u kosi tako negde oko 5-6 pčela koje je bocnu, ali je njoj to sve standardna stvar. Ona se očešlja, izvadi pčelice i eventualno stavi šešir da štiti glavu od Sunca. Baka je neverovatna! - ponosna je Jovana.
Priča da su od malena, ona i sestra, kao glavni slatkiš jele puter i med. Sada, kada su odrasle i dalje to vole, ali su sa bakom počele da prave namaz od meda i putera, koji ima sjajnu, kremastu teksturu, a opet nema onog problema pri razmazivanju putera na hleb, nego je sve kompaktno. To im je trenutno omiljena poslastica i uvek je lepši kada ga baka spremi. "Ja sam dosta osobina preuzela od bake i mame, pa tako i naklonost ka zdravoj hrani. I tu se rodio i integralni keks, koji spremam sa medom i orasima", kaže Jovana.
Baka med čuva u odvojenoj, tamnoj prostoriji u posudama od inoksa predviđenim za odlaganje meda. Njih nabavlja na sajmovima svake godine.
- Član je SPOS-a, pa je redovna na njihovim predavanjima i okupljanjima, a sećam se kako je to meni ranije bilo čudno, baka je, a ide na predavanja. Danas sam ponosna na to kako ostaje u toku sa svim novostima i inovacijama u pčelarstvu. Većina meda koja se proizvede godišnje bude prodata i to nekih 80 posto starim mušterijama. Ljudi se vraćaju kada probaju i budu sigurni da je to stvarno prirodan med. Kao i sa svim drugim stvarima, sve je lepo na reč, ali veruje se tek posle lične provere. Naša jaka baka ima želju da širi proizvodnju, ali kako kaže ako podmladak bude zainteresovan da se uključi, a mi smo evo tu, pa ćemo videti kako će se iskustvo i mladost pokazati.
- Mi, unuke, napravile smo stranice na društvenim mrežama, fejsbuku i instagramu, Bakin med, gde planiramo da pričamo o našoj jakoj baki i prodajemo bakin med, pa pozivamo i vaše čitaoce da nam se tamo pridruž - kaže Jovana na kraju razgovora.
