Ova serija fotografija je napravljena na severo-zapadu Francuske, u pokrajini Bretanja gde je lov na lisicu goničima dugogodišnja tradicija. Scena se odigrala za vreme jednog takvog lova čiji su učesnici lisica i francuski gonič. Takva vrsta lova je jedna od lovačkih specifičnosti tog regiona. Jean-Claud Mesle, autor tih veličanstvenih fotografija nam objašnjava kako je do njih došao: "Prisustvovao sam tom lovu. Kako je nevreme je bilo veliko, samim tim i učinak slabašan, svima nam se učinilo da ćemo se kući vratiti bez ulova, a onda sam na trenutak primetio jednog psa kako se izdvojio. Pošao sam za njim i na dobrih 300 m ispred primetio lisicu kako pokušava da se iskrade izlazeći iz šipražja. Umor je verovatno bio razlog zbog kojeg se divljač prepustila čudnom lukavstvu. Naglo, begunac se ispruži, ili bolje rečeno, šćućuri usred slame, koja je pokrivala poljanu. Svesna da joj spasa nema, pripremila se za borbu sa čoporom. Do nje je ubrzo i došlo. Prvi pas, koji je bio znatno ispred drugih uputi se na nju i borba otpoče. Potpuno predate borbi, obe životinje su ostale slepe za okolinu. Iskoristio sam tu situaciju da se približim na tridesetak metara 1 fotografišem taj redak prizor."
Od početka borbe sam stav boraca me iznenađuje. Sjedne strane, pas je u prednosti svojom veličinom i muskulaturom (35 kg naspram 7 ili 8 kg) I izvesnim iskustvom jer nije reč o mladom psu. S druge strane, lisica uprkos umoru i malim dimenzijama ostaje u poziciji napadača.
Pas se približava lisici, suprotstavlja joj se i traži dobar ugao da je napadne kruzeći naokolo. Njegov stavuliva veliko nepoverenje divljači, ali i pored toga ona mu pruža zadivljujući otpor. Lisica sledi psa korak po korak okrećući se sa njim. U više od deset navrata, izaćiće kao đavo iz kutije skačući na pasju njušku.
Nekoliko sekundi kasnije, deo čopora (tri ili četiri psa) se pridružio prvom borcu. Pobediše tu neustrašivu životinju. Ali, mislim da prvi pas sam, uprkos svom iskustvu i veličini, nikada ne bi pobedio lisicu.
