Vitamin E je otkriven 1922. godine i od tada je sakupljena velika kolicina informacija. Uprkos dugogodišnjim istraživackim naporima da se razume biološka uloga i molekularni mehanizmi vitamina E, kao i znacajnom napretku na ovom polju u poslednjih nekoliko godina, mnoga pitanja još uvek cekaju na odgovor.
Nutritivni zahtevi za vitaminom E su teški za otkrivanje, zato što mnogo variraju i zavise od mnogo faktora, ukljucujuci pol i starost živine, koncentracije i tipove masti u ishrani, koncentracije selena i prisustvo ostalih antioksidanata i prooksidanata.
Termin “zahtev” se obicno koristi da oznaci minimalnu kolicinu neophodnu da se održe fiziološke funkcije. Koje funkcije bi trebalo da razmotrimo u ovom slucaju? Na primer, zahtevi za vitaminom E za održavanje rasta pilica su mnogo niži od zahteva za vitaminom E njihovih imuno sisitema. Zahtevi za ovim vitaminom su obicno utvrdeni u optimalnim fiziološkim uslovima koji se teško dostižu na komercijalnoj farmi. Potrebno je da naglasimo da intenzivni sistem produkcije ukljucuje viši nivo metabolickog stresa koji može povecati zahteve za vitaminom E. Takode, postoje nerešena pitanja vezana za upotrebu vitamina E, ukljucujuci i pitanje o nivou vitamina E u ishrani.
POTREBA ZA VITAMINOM E
Bilo je predloga da bi minimum vitamina E u ishrani trebalo da bude 10 mg/kg hrane, ali ako je živina izložena stresnim uslovima života (temperatura, vlažnost, itd), ili ako je hrana cuvana u lošim uslovima, preporucuje se dodatna kolicina vitamina E. Pošto kolicine ?-tocopherola u ishrani variraju i pošto dostupnost iz razlicitih sastojaka hrane nije detaljno istražena, prozvodaci hrane za pilice ne uzimaju u obzir samo telesnu potrebu za vitaminom E kao osnovu pri sastavljanju receptura. Pošto je ?-tocopherol nestabilan i lako oksidira tokom skladištenja, glavna prehrambena forma vitamina E su tokoferol estri. Bitno je da znamo da ovi oblici vitamina E nemaju antioksidantnu aktivnost, tako da se ne mogu koristiti kao stabilizatori masti u hrani. Tek u crevima ce tokoferol estri biti pretvoreni u ?-tocopherol, glavno antioksidantno jedinjenje bioloških sistema.
Nivo vitamina E kao suplementa u modernoj ishrani živine je varirao od 20 do 100 mg/kg, s tim što je taj nivo porastao u poslednjih nekoliko godina. Na primer, potrebe u hrani Ross brojlera (jul 1988) u umerenim klimama smatraju za potrebe za vitaminom E u sledecim kolicinama:
– pilici (startna i dijeta u rastu) je 10mg/kg,
– za predpriplodnu i priplodnu živinu ta kolicina je 28mg/kg. Sedam godina kasnije (septembar 1995) potrebe u hrani Ross PM3 brojlera je uvecala nivo dodatnog vitamina E na 90 mg/kg za pilice u pocetnoj smeši i u drugoj smeši, dok je kolicina vitamina E za predpriplodnu i priplodnu živinu iznosila 100 mg/kg. Ovaj trend se nastavlja zbog skupljenih dokaza koji pokazuju pozitivne efekte ovog vitamina na funkcije imuno sistema i zaštitne efekte protiv stresa, ukljucujuci toplotni stres, kao i unapredeni životni vek mesa i kvalitet jaja.
Kao što je i ocekivano, povecani unos vitamina E je rezultirao u povecanoj ceni hrane, ali taj dodati trošak nije visok, jer poboljšanja u proizvodnim i reproduktivnim karakteristikama pilica kao i u kvalitetu mesa lako pokriju taj dodatni trošak.
Kao što je pomenuto ranije, potrebe za vitaminom E zavise, u velikoj meri, od nivoa i vrsta masti korišcenih u hrani. Neka ulja, kao na primer suncokretovo ili ulje od pšenicne klice imaju pozitivan balans E vitamina. Ulje kukuruza ima neutralni balans, dok riblje ulje i mast imaju negativni balans vitamina E, tako da ukljucivanje ovih ulja u hranu zahteva povecani unos vitamina E u organizam. Dakle, postoji jaz izmedu fizioloških potreba za vitaminom E kod živine (5–10mg/kg) i kolicine vitamina E u komercijalnim dodacima u hrani (do 100mg/kg).
Nedavna istraživanja su pokazala da postoji delikatan balans slobodnih, nepromenjenih atoma i dovoljnosti antioksidantnih odbrana u organizmu. Vitamin E kao suplement se smatra kao efektivno sredstvo unapredenja antioksidantnog sistema u uslovima stresa. Ocigledno je da je potreba za vitaminom E povezana sa ovim balansom u telu životinje. S druge strane, ovaj balans je povezan sa faktorima ishrane i okruženja koji mogu u velikoj meri varirati. Faktori ishrane ukljucuju balans antioksidantnih nutrienata kao što su selen, vitamin E, karetenoidi, sinteticki antioksidanti itd. sa prooksidantnim sastojcima kao što su PUFA, gvožde i bakar. Faktori okruženja ukljucuju atmosferske zagadivace, toksine, prenosioce infekcija i izazivace stresa.
Zabrana antibiotika u Evropi je u vezi sa potragom za alternativnim nacinima unapredenja imuno sistema i njegove efikasnosti. Smatra se da vitamin E ima pozitivne efekte na imuni sistem i kao rezultat tog verovanja povecana je njegova upotreba u živinarstvu. Ovo pitanje zahteva dalje razmatranje pošto su rezultati dobijeni do sada veoma neusaglašeni i pošto utvrdene doze vitamina E (dobijene tim istraživanjima) koje mogu unaprediti imuni sistem dosta variraju. Više pažnje bi trebalo obratiti na kombinaciju povišenog unosa vitamina E sa drugim antioksidantima, posebno selenom.
Upotreba organskog selena koji se efikasnije koristi u metabolizmu i gradi telesne rezerve ovog, veoma važnog minerala, otvorila je nove granice za uzgajivace živine.
POSEBNI RAZLOZI ZA POVECANJE DOPUNSKOG VITAMINA E
Kao prirodni antioksidant, vitamin E može znacajno smanjiti peroksidaciju lipida u kokošijem mesu tokom skladištenja. Prema tome, povecanje doza vitamina E doza (do 500 mg/kg) u hrani brojlera je efikasan nacin za poboljšanje skladišnih osobina mesa. S obzirom da se tržište mesa krece od kvantitativnih parametara ka kvalitativnim, prevencija akumulacije peroksida lipida, koji su inace vrlo štetni po zdravlje coveka, postala je veoma važno pitanje. Kao što je pokazano u istraživanjima u nedavnim publikacijama Roslin univerziteta u Edinburgu, dodatak vitamina E u dozi od 250 mg/kg koja je data pre, za i posle toplotnog stresa je optimalna za olakšavanje od stresa te vrste, ili bar umanjuje efekte hronicnog toplotnog stresa kod koka nosilja.
Rezultati dobijeni u Avian naucnom centru u Škotskoj jasno pokazuju da je povecana doza (250 mg/kg) vitamina E u hrani usko povezana sa smanjenjem podložnosti ka peroksidaciji lipida u razlicitim tkivima tek izleženih pilica. Ovo povecanje u antioksidativnoj zaštiti može biti odlucujuce za razvoj imuno sistema pileta, i rezultati su veoma povoljni po sposobnost rasta i razvoja pilica u ranom stadijumu razvoja. Još jedna implikacija uvecanog unosa vitamina E je produkcija jaja obogacenih alphatokoferolom. Takozvana “super-jaja” proizvedena u SAC su bila obogacena do te mere vitaminom E da su sadržala 150% dnevne potrebe vitamina E kod ljudi. Štaviše, takva jaja su bila okarakterisana povecanom otpornošcu na peroksidaciju lipida u žumancu.
NEGATIVN I EFEKTI VIŠKA VITAMINA E
Vitamin E pripada kategoriji jedinjenja sa ekstremno niskim nivoom toksina. Do sada nisu otkriveni posebni znaci hipervitaminoze E. Bezbedne doze za životinje prelaze 100 puta više njihove stvarne fiziološke potrebe za vitaminom E. Studije na životinjama su takode pokazale da vitamin E nije mutagenik, karcinogenik i tetragenik. Ipak, nekoliko negativnih efekata vitamina E su bili primeceni tokom istraživanja.
Najniža doza vitamina E koja je izazvala negativne efekte kod kokošiju je bila manja od 1.400 IU/kg, dok je vecina negativnih efekata ispoljena kada su doze vitamina E bile 10.000 IU/kg, što je 100 puta veca kolicina od kolicine korišcene u komercijalnoj hrani.
Tolerancija viška vitamina E zavisi i od vrste životinje. Najviša testirana doza vitamina E (1 mg alfa-tokoferola/kg telesne mase) koja nije ispoljila negativne efekte kod miševa, pacova, zeceva, macki, pasa i majmuna bila je 50.000; 5. 000; 2.000; 200; 320 respektivno.
OSTALI EFEKTI VIŠKA VITAMINA E
Kada uzmemo u obzir veliku kolicinu podataka koji govore o pozitivnim efektima povecanog unosa vitamina E kod ljudi i životinja, moramo da podsetimo na delikatan balans antioksidanata i prooksidanata koji postoji u celiji i koji je odgovoran za regulaciju mnogih fizioloških potreba. Promene u tom balansu koji nastaje povecanim unosom vitamina E mogu biti veoma korisne u kratkom periodu, ali postoji rizik od pojave negativnih efekata, zato što nedavno dobijeni podaci ukazuju da:
– Vitamin E ima metabolicke efekte koji nisu povezani sa njegovom mogucnošcu da spreci slobodne radikalne reakcije. Na primer, alfa tokoferol može da utice na nivo genetske transkripcije, što vodi do sprecavanja razmnožavanja celija i takvi antioksidanti (alfa tokoferol i askorbinska kiselina) sprecavaju diferenciranje mnogih tipova celija.
– Kriticni koraci u signalnoj transdukcionoj kaskadi su osetljivi na oksidante i antioksidante, a mnogi osnovni procesi u celiji se pokrecu fiziološkom oksidant–antioksidant homeostazom. Mnogi unutarcelijski procesi i/ili zahtevaju reakcijske slobodne radikale, da bi transmitovali njihove signale do nukleusa.
– Veoma niske, kontrolisane koncentracije slobodnih radikala ucestvuju u mehanizmima signalne transmisije u spermatozoi. Kod niskih koncentracija, oni se ponašaju kao medijatori normalne semene funkcije kod sisara. Jos uvek nije utvrdeno da li je ovo slucaj i kod živine.
– Vitamin E može da modulira prostanoidni metabolizam. Zbog veoma važne uloge prostaglandina i leukotriena u regulaciji celijskog metabolizma, višak vitamina E može da rezultira negativnim posledicama na proizvodne i reproduktivne rezultate živine.
Dakle, vitamin E je jedan od najvažnijih i najzagonetnijih vitamina. Živinarstvo ce imati veliku korist od njegove efektivne upotrebe. Ipak, postoji mogucnost da prekomerno doziranje antioksidantnih mikronutrienata, ukljucujuci i vitamin E, dovede do nepoželjinih uticaja na mnoge fiziološke procese u telu, što jasno govori da ovaj problem zahteva detaljniju analizu.
autori teksta: Dr Peter Surai i Julia Dvorska
