Kako se približavamo toplijim sezonama, trebalo bi da razmislimo o kontroli mušica na farmama, zato što je poznato da mušice prenose kako životinjske tako i ljudske bolesti. Sa dolaskom toplijeg vremena, broj mušica pocinje da se uvecava veoma brzo, jer se vreme smene izleganja mušica u balezi i ostacima hrane za stoku znatno skracuje. Neki od dobrih razloga za pripremu protiv sezone mušica su povecani rizik od mastitisa, konjuktivitisa i drugih infekcija i umanjena proizvodnja.
MASTITIS
Mušice su poznate kao prenosioci bakterija streptokoka i stafilokoka u delovima njihovih usta i stopala. Obicna kucna muva (koja inace ne ujeda) svojim ustima upija vlagu dok se hrani. Mrljice koje možemo da vidimo na zidovima i ogradama torova su, u stvari, male kolicine ispljuvaka i fekalija koje muve ostavljaju iza sebe. Ove mrljice cesto sadrže bakterije koje ce takode biti ostavljene i na sledecem mestu gde muva sleti da bi se hranila ili odmorila. Mušice narocito vole raspadnutu materiju, bez obzira da li je životinjskog ili biljnog porekla jer se hrane trulom površinom ili komadicima balege. Cesta meta za ishranu mušica su krave kojima izmedu mlecnih perioda curi mleko. Zbog toga su krave u ovom periodu podložnije mastitisu više nego ostale krave. Cesto se dešava da mleko koje mušica upije sadrži mastitis, cime se povecava šansa da se ta bolest prenese dalje.
Muve koje ujedaju predstavljaju veliki problem za krave. Ove mušice cesto ujedaju vime krava, kao i krajeve vimena gde je koža veoma tanka. Mušice su u stanju da izazovu toliko iritacija i oštecenja na krajevima vimena koje, na kraju, rezultiraju – ranama i krastama. Vrste stafilokoka bakterija, kao na primer stafilokokus aureus razvijaju se u ozledama nastalim od ujeda, kao i oko krasta.
Mastitis može da se pojavi i na ranama od ujeda kod junica koje bi tek trebalo da se otele. Kao i u prethodno opisanom primeru sa ranama na vimenu, i u ovom slucaju gotovo je sigurno da ce se krava inficirati mastitisom. Slucajevi stafilokokus aureus mastitisa cesto postaju hronicni, rezultirajuci padom kvaliteta i kolicine mleka.
KONJUKTIVITIS
Moraxella bakterija koja izaziva konjuktivitis se može naci u izmetu teleta kojim se mušice hrane. Kada je broj mušica veliki, konjuktivitis se brzo širi sa teleta na tele. Obicne kucne muve su posebno efikasne kao prenosioci bakterije, pošto se hrane od jedne vlažne tacke do druge. Muve na licu takode brzo šire konjuktivitis. Dok vecina rana od konjuktivitisa zaraste za 45 do 60 dana, u otprilike 1% slucajeva doci ce do trajnog oštecenja i vid ce biti izgubljen. U prilog štetnosti konjuktivitisa ulazi i cena lecenja za koji su potrebni skupi antibiotici.
SMANJENA PROIZVODNJA
Kada se populacija muva koje ujedaju znatno uveca, muve pocinju da proganjaju krave i telad. Pokušavajuci da se odbrane, krave se zbijaju jedna uz drugu, trudeci se da zajedno dodu u centar stada. Ovakvo ponašanje drži krave podalje od hranilica, tako da proizvodnja mleka može da bude umanjena izmedu 5% i 20%. Junad u razvoju, takode ispoljavaju ovakvo ponašanje kada ih napada veliki broj mušica. Cak se može desiti da u vrhu sezone napada muva koje ujedaju, junad izgubi na kilaži, iako bi u tom periodu trebalo da dobiju na telesnoj masi.
POTENCIJALNE INFEKCIJE
Muve su, takode, prenosnici bakterija kao što su Salmonela i Ešerihia koli O157, potencijalnih nosilaca patogena koji se kasnije razvijaju, kako kod coveka tako i kod životinja.
Može se dogoditi da muve prenesu Salmonelu sa krave sa dijarejom u oboru gde se leci, do obližnje teladi. Nedavni izveštaji pokazuju da se Ešerihia koli 157 (poznata kao “hamburger Ešerihia koli”) pored toga što je prenose muve u delovima usta i stopala, može razmnožiti i na samoj muvi. Tako muva postaje više od prenosioca – ona je, takode, i mesto za razmnožavanje.
Pošto se ove bakterije kontrolišu u klanicama koje uzimaju muzne krave, kontrola mušica na farmama bi mogla da postane vid smanjenja inficiranih krava koje pristižu u klanice.
KONTROLIŠITE MUŠICE SADA
Osnovna strategija za kontrolu mušica u mlekarstvu je da se smanji broj potencijalnih lokacija za razmnožavanje. Primarne lokacije za razmnožavanje mušica su u svežoj balegi, materijalu za prostiranje (kao što je slama u oborima za telad), kao i u biljnom materijalu – silaži i senu.
Iseckana trava koja se koristi kao dubrivo je takode pogodno mesto za razmnožavanje pojedinih vrsta mušica. Tipicna mesta na kojima se ovo dešava se nalaze uzduž ograda i hranilica. Uklanjanje ovih mesta gde se mušice razmnožavaju predstavlja najjeftiniji vid kontrole broja mušica. Skuplji metodi borbe protiv mušica ukljucuju biološku kontrolu i insekticide.
Vreme pred toplije sezone je pravi trenutak za razmišljanje o nacinima borbe protiv mušica. Potražite mesta gde se mušice razmnožavaju i uklonite ih, pre nego što populacija pocne da se razvija. Onog trenutka kada vreme postane toplije i idealno za brzo razmnožavanje, kontrola postaje mnogo teža i skuplja.
