Trgovina hranljivim dodacima, ili aditivima za stocnu hranu, kako se oni najcešce nazivaju, ostaje unosan posao kako za proizvodaca tako i za isporucioca, zato što je to posao male mase, a velike marže.
Zbog toga je vecina marketinških i istraživackih napora danas fokusirana na aditivima, što je rezultiralo da širom sveta prenos informacija i naucni progres znatno zaostaju.
Takvim obiljem proizvoda i marketinškim materijalom, proizvodaci svinja su suoceni sa teškom odlukom – koje proizvode da ukljuce u svoj prehrambeni program. Odgovor nije lak. Kada su takvi aditivi potrebni da reše problem, na primer sprecavanje zaraze specificnim mikotoksinom u paketu žitarica, mora biti izabran najefikasniji proizvod.
Pod ovakvim uslovima, cena proizvoda je sekundarna u poredenju sa njegovim ucinkom, pošto su rezultati ocigledni za krajnjeg korisnika. Ipak, vecina aditiva danas se prodaje sa zahtevima da se poboljša ucinak životinje, što znaci – stopa rasta i hranljiva efikasnost, nešto što nije uvek lako potvrditi. Takvi proizvodi treba da se biraju po principu povratak – na – investiciju i, obavezno, isporobani nekoliko puta na farmi.
Prema mom iskustvu, proizvodi sa dokumentovanim zahtevima za ucinkom koji se povecava oko 10% obicno se smatraju vrednim. Inace, biološka “buka” u vecini eksperimentalnih planova cesto je suviše velika da bi mogla da potvrdi manje zahteve.
Osim toga, postoji nekoliko principa koji moraju da se ispoštuju pre nego što se neki aditiv za stocnu hranu ukljuci u program ishrane. To ukljucuje:
(1) biološku relevantnost – tj. zahtev mora da ima smisla sa biološke tacke gledišta;
(2) dobro dokumentovano istraživanje koje dokazuje koncept koji mora da ukljuci kontrole i dovoljno dobre odgovore, i
(3) opširan dokaz prakticne primene – tj. proizvod mora da deluje pod razlicitim uslovima na farmi.
U mom iskustvu, samo veliki broj aditiva može da odgovori današnjim kriterijuma. cak i tada, vecina raspoloživih proizvoda nudi tako mali povratak investicija, da je njihova upotreba lako osporiva. Bez sumnje, proizvodaci svinja i njihovi konsultanti na farmi retko imaju vremena da istražuju sve aditive koji im se prezentuju skoro svakog dana (dakle, jak marketing u ovom poslovnom segmentu).
Po mom mišljenju (sa stvorenom predrasudom), ovo je oblast gde industrije stocne hrane i premiksa mogu da ponude izvanrednu uslugu svojim klijentima. Sa njihovim tehnickim personalom u kuci i sredstvima za istraživanje, vecina najpoznatijih kompanija za ishranu lako može da proveri i testira širok spektar aditiva koji danas postoje na tržištu koje nudi samo one koji mogu znatno da povecaju profitabilnost pod specificnim uslovima farme njihovog klijenta.
Na kraju, ukoliko radite sa aditivima, imperativ je imati na umu da nije zlato sve što sija!
