Zanemareno a isplativo
 |
 |
Malo je poznato da je Srbija do drugog svetskog rata imala evidentiranih milion i osam stotina hiljada grla koza. Kozarstvo je bila veoma razvijena stočarska grana u predratnoj Srbji, ali je zakonskom uredbom držanje koza zabranjeno 1954. godine. Tadašnje vlasti obrazložile su ovu odluku objašnjenjem da su koze najveći uništivači šuma i rastinja i da ih po hitnom postupku treba uništtiti. Što pre - što je i učinjeno.
Danas Srbija ima evidentiranih oko 100.000 grla koza za razliku od Francuske koja ih ima preko milion - kaže predsednik Saveza odgajivača ovaca i koza Srbije, ing Frida Bauman. Francuski farmeri uzgajaju uglavnom alpino koze koje se najuspešnije gaje u Poito Sharnte. Treba istaći da ih odgajivači uglavnom drže ujaslene. Obzirom da je ova oblast geografski okrenuta ka Atlanskom okeanu ishrana koza je silažna i grla se ne izvode na pašnjake.
Iako je u Evropi razvijen stajski uzgoj koza, kao na primer u Francuskoj, mediteranski način uzgajanja ove životinje podrazumeva njihov boravak uglavnom na pašnjacima. Kod nas se koze čuvaju kombinovano, jer atmosferske prilike diktiraju boravak koza u stajama, odnosno na pašnjacima tokom proleća, leta i jeseni.
Frida Bauman kaže da se u Srbiji trenutno uzgaja domaća bela rasa ili alpino koza dok je sanskih veoma malo ili ih uopšte nema. U novije vreme uvežena je nemačka šarena koza. Srbija ne spada u zemlje bogate pašnjacima a oni odgajivači koji se bave kozarstvom znaju da je ova životinja veoma rentabilna. Poznato je da domaća bela kratkodlaka koza ima dva jarenja godišnje i da su jarenja uglavnom blizanačka. U vreme laktacije ona daje do 500 litara mleka što u vreme muže od 250 do 270 dana iznosi oko 2,5 litara dnevno ili 90 litara za mesec dana.
Stočari su često neupućeni, ističe Frida Bauman pa na malom prostoru uzgajaju koze,što nikako nije uputno. Potrebno je da staja bude prostrana, da ima dobru ventilaciju. Posebno, naglašavam da su koze osetljive na promaju i vlagu. Odgajivači znaju da je jarac dominantan u stadu i da je poželjno odvajati ga u poseban boks. Koze su inače dobre majke pa je poznata izuzetna povezanost sa podmlatkom. Dešava se da koza majka često pomaže kozi ćerki pri jarenju kao i da je spremna, ako je u laktaciji, da doji jared svoje ćerke - napominje Frida Bauman.
Ipak veoma je malo interesovanja za uzgoj ove životinje. U selima u okolini Kragujevca evidentirano je oko 60.000 ovaca ali je koza negde tek oko dve hiljade grla. Na tenderima koje je organizovao agrarni resor ove opštine nije bilo ponude ali je i potražnja koza bila veoma mala. Naime, samo je jedan poljoprivrednik, (od ukupno 50 prijavljenih koji su konkurisali za kreditna sredstva za unapre|enje stočarstva), bio zainteresovan za uzgoj koza - precizira mr Slobodan Lomović, stručni savetnik u Odeljenju za poljoprviredu Gradske uprave Kragujevca, u časopisu za selo i poljoprivredu „Domaćin“, iz navedenog šumadijskog grada.
Jedan od retkih odgajivača koza je Milivoje Prokić iz sela Masloševa koji ima registrovanu kozarsku farmu. Imam relativno veliko stado oko četrdesetak koza koje gajim u svom domaćinstvu u Masloševu. Odlučio sam se za alpino i domaću kozu a planiram i da proširim stado. Prostor u kome ih uzgajam je prostran, štala je zidana i ima dobru ventilaciju a kad god mogu izvodim ih na pašu. Dešavalo se da mi se u jednom periodu ojari oko 30 koza, svaka po dva jareta, pa moji ukućani i ja tada ne možemo da pravimo sir - ističe Prokić.
Inače kozje mleko, sir i drugi mlečni proizvodi spadaju u gastronomski delikates i traženi su i na svetskoj pijaci. Moja porodica i ja odlučili smo se za kozarstvo jer se veoma isplati. Ne znam zašto ljudi malo gaje koze. Ja sam razvio korisnu proizvodnju - kozji sir prodajem po 300 dinara a potražnja je neočekivano velika, čak za moje uslove ogromna - kaže Milivoje.
Kozje mleko je odlična sirovina za dobijanje prvoklasnih mlečnih proizvoda. Kiselo mleko, namazni sirevi po francuskim tehnologijama, serija polutvrdih sireva tretiranih drvenim pepelom, aktivnim ugljem, vinom „bernet“ i rakijama sa dodatkom začinskog i lekovitog bilja biće u ponudi farme „Prokić“ iz Masloševa. K. Mirović
