Mogućnosti genetskog poboljšanja goveda
Pojmovnik govedarstva (5)
Oplemenjivanje goveda sledi cilj da u njima stvori genetsku predispoziciju za visoku proizvodnju u adekvatnim uslovima držanja. Stvaranje visokog genetskog kvaliteta je pretpostavka od neprocenjive važnosti za dugoročnu sigurnost u proizvodnji, a o uspehu se može govoriti samo ako svaka nova generacija grla u proizvodnim sposobnostima bude bolja od prethodne.
Genetskom unapređenju mlečnih goveda uvek je pridavana izuzetna pažnja, što je dovelo do značajnog poboljšanja mlečnih osobina. Procena je da su u tom pravcu povoljno delovale okolnosti što se ova proizvodna svojstva mogu relativno lako meriti i što odgajivački cilj za dugi period nije bitnije menjan. Nastojanja su bila i ostaju da se u odgovarajućim spoljnim uslovima ostvaruje veća mlečnost bazirana na boljoj naslednoj osnovi. Kod tovnih goveda, međutim, postignuto je manje. Više je faktora koji određuju takav rezultat, među kojima su manja efikasnost tovnih goveda u proizvodnji suve materije, energije i proteina u odnosu na mlečne krave, teže utvrđivanje prinosa i kvaliteta proizvoda na živim grlima i manja primena veštačkog osemenjavanja i novih biotehnoloških postupaka.
Odgajivački cilj u govedarstvu treba uvek da se temelji na ekonomskim postavkama i da je formulisan zahtevima potrošača za određenim proizvodima. Zadatak odgajivača je, zbog toga, da te zahteve uvek imaju u vidu i da definisani odgajivački programi omogućuju ostvarivanje maksimalnog genetskog napretka.
Ovih nekoliko uvodnih napomena jasno ukazuje da se u oplemenjivanju goveda primarni značaj daje proizvodnim, odnosno kvantitativnim osobinama (mlečne, tovne, klanične, reprodukcijske). Druga grupa svojstava, kvalitativna (rogatost, odnosno šutost, boja kože i dlake, kongenitalne anomalije i sl.) je od manjeg značaja, mada se za pojavu anomalija to samo uslovno može prihvatiti.
Kvalitativne osobine
Ispoljavanje ovih osobina je najčešće pod uticajem jednog ili dva, rede više parova gena, a razlike između genotipova su lako uočljive, npr. crna ili crvena boja dlake, prisustvo rogova ili šutost i sl.
 |
• Krava F1 -iz ukrštanja holštajna i simentalca:
crno-bela boja tela i bela glava (Foto: Fleckvieh Austria, 3/06)
Boja dlake i kože
U goveda je utvrđeno postojanje pet lokusa gena koji kontrolišu nasleđivanje boje dlake i kože, svojstva koje je, u principu, rasna karakteristika. Ono je od većeg značaja u tovnom govedarstvu, gde se pojedine rase, koje dominantno prenose određenu pigmentaciju dlačnog pokrivača ili kože, označavaju kao rase koje bojom obeležavaju potomstvo (colour marking breeds). To ima svoj praktičan značaj pri kupovini meleza za tov, jer će oni uvek nositi ovo obeležje dominantnog roditelja.
Belo lice hereforda je dominantno nad tipom obojenosti u kome su glava i telo iste boje. Zbog toga, nezavisno s kojom se rasom hereford ukršta, svi melezi F1 generacije imaće belu glavu. Generalno, u goveda bela glava je dominantna nad obojenom. Crna boja angusa takođe je dominantna i prenosi se na potomstvo pri ukrštanju s drugim rasama. Međutim, nisu svi crni angusi homozigotno dominantni (EE) za ovu boju. U toj populaciji je u maloj proporciji prisutan gen za crvenu boju (e), što je uzrok da se na 200 do 500 rođene teladi pojavi jedno crvene boje (ee). To je omogućilo stvaranje posebne populacije crvenog angusa. Grla šorthorn rase mogu biti crvene, bele ili prskane crveno-bele boje. Individue koje imaju dva gena za crvenu boju (RR) su crvene, dok su one s dva alela za belu (rr) bele. Heterozigo- ti (Rr) su, međutim, prskani, stoje mešavina crvene i bele boje. Treba, ipak, napomenuti da je bela boja u šorthorna retko čista, jer lice, obrve i uši obično imaju crvene dlake.
I u crno-beloj populaciji holštajna povremeno se rađaju crveno-bela telad, kod kojih je recesivni gen za crvenu boju u homozigotnom stanju (ee). To ukazuje na postojanje crno-belih grla koja u svom nasleđu nisu homozigotna za crnu boju, već nose i gen za crvenu. Registrovanje ovih heterozigota (Ee) ima praktičan značaj, jer se njihovim međusobnim parenjem mogu stvoriti nove linije crvenog holštajna. U katalozima i pedigreima holštajnske rase uveden je poseban genetički kod (genetic code) za označavanje crno-belih grla koja su oficijelno registrovana da su nosioci recesiva za crvenu boju dlake - RC (Red carrier). Uz ime takvog grla, stavlja se navedena oznaka, npr. Steven *RC ili Hogan RC. Sledeći kodovi za boju su B/R za oznaku crno/ crveno i TR za grla kod kojih je testom utvrđeno da su slobodna od gena za crvenu boju dlake. Grla crvenog holštajna označavaju se sa Red, npr. Elton Red ili Mario-Red.
Genetička šutost
Većinom su goveda rogata, ali postoje i šute rase, kao što su angus, galovej, redpol i dr. Genetička šutost u goveda je posledica mutacije i nasleđuje se dominantno, tako da su šute individue dominantno homozigotne (PP) ili heterozigotne (Pp), dok su homozigotno recesivna grla (pp) rogata. U populaciji nekih rasa, čija je karakteristika rogatost, prisutan je gen za šutost u veoma maloj proporciji, što, ipak, omogućuje da se odgaje šuta grla u čistoj krvi, bez ukrštanja s drugim šutim rasama. To je, u poslednje vreme, slučaj sa simentalcem, kod koga su proizvedene linije šutih grla za gajenje u sistemu krava dojilja.
Kada se homozigotno šuti bik pari s rogatim kravama, celokupno potomstvo biće šuto. Ako je priplodnjak heterozigotan, tada će polovina potomaka biti rogata. Upravo na ovom karakteru nasleđivanja do sada je utvrđivano da li je određena individua homozigotna ili heterozigotna za šutost. Ako se šuti bik pari s rogatim kravama, i ako kod najmanje 7 potomaka nema pojave rogova, tada se s 99% sigurnosti može smatrati da je homozigotan za ovu osobinu. Novija metoda uključuje korišćenje genetskih markera, koji takođe obezbeđuju istu sigurnost.
Šutost goveda je od posebnog interesa kod tovnih rasa. Gajenje takvih grla smanjuje rizik od povreda životinja i odgajivača, kao i gubitke zbog masnica na trupovima i oštećenja kože, eliminiše troškove i stres koji se odnose na odrožavanje, a i neosporna je činjenica da su šuta goveda mirnija u prirodnom držanju. Selekcija na šutost kod mlečnih rasa do sada nije imala većeg značaja. Praktikuje se, naime, pri njihovom slobodnom držanju, sprečavanje porasta rogova u najranijem uzrastu. Međutim, u najnovijim katalozima bikova holštajna već se nailazi na upotrebu genetičkog koda PC i time obeležavanje genetički šutih grla.
Anomalije
Rađanje teladi s degenerativnim promenama, koje se označavaju kao anomalije, malformacije, abnormalnosti, monstruoznosti i si., je relativno retka pojava. Kako se radi o morfološkim defektima ispoljenim već kod novorođenčadi, za njih je uobičajena i upotreba dodatnog termina - kongenitalne. Kada se radi o naslednim anomalijama, tada je reč o stabilnim i nepovratnim poremećajima koji se odnose na promene anatomske građe i/ili fiziološko-biohemijskih funkcija organizma, a uslovljene su mutantnim genima ili hromozomskim aberacijama.
Mada je pojava anomalija retka, one su ekonomski nepovoljne. Naime, u zavisnosti od efekata štetnih gena, može da dode do smrtnosti sve teladi koja ih nose u svom nasledu (letalni geni), ili jednog većeg dela (semiletalni), ili smanjene adaptacije na spoljne uslove (subvitalni). U pogledu toka nasleđivanja, većina ovih gena je recesivna, i, zbog toga, može biti prisutna, ali bez ispoljavanja efekata tokom više generacija. Da bi došlo do pojave anomalije, takav gen moraju nositi oba roditelja. S obzirom da se heterozigotne životinje (koje nose štetni gen) ne razlikuju po izgledu od normalnih, potrebno je, primenom odgovarajućih metoda, da one budu otkrivene. Ovo je posebno važno kod mladih bikova, pre njihovog širokog korišćenja u veštaćkom osemenjavanju, jer ako su opterećeni genom za neku anomaliju, isti će prenositi na polovinu svog potomstva. To može imati veoma nepoželjne i biološke i ekonomske posledice na farmi. U našoj zemlji, utvrđivanje i eliminisanje iz priploda bikova nosilaca gena za anomalije obavlja se u okviru izvođenja biološkog testa.
Prva proučavanja naslednih anomalija kod goveda počela su 20-ih godina prošlog veka. U međunarodni spisak letalnih defekata uključeno je pedesetak malformacija, ali se smatra da ih je, bez sumnje, više. U jednom istraživanju kod nas (Antov i sar., 1991), kod teladi krava mlečnog tipa, utvrđeno je ukupno 19 vrsta anomalija, od kojih 10 u crno-beloj i 15 u crveno-beloj populaciji.
U katalozima bikova holštajnske rase, u mnogim zemljama, označava se prisustvo, odnosno verovatnoća odsustva štetnih gena u njihovom nasleđu, korišćenjem genetičkih kodova, koji se stavljaju uz ime bika. Ti kodovi su:
 |
U tekstu koji sledi dat je kratak opis navedenih anomalija.
Buldog tele
Ovu malformaciju karakteriše zaobljena glava i izbočeno čelo, rascepljeno nepce, ingvinalna hernija, zbijen trup i veoma skraćeni ekstremiteti. Krave takvu telad najčešće pobace nakon bremenitosti od šest ili sedam meseci.
Pojava buldog teladi je najizrazitija kod dekster rase, ali je registrovana i kod džerzejske, herefordske i britanske frizijske. Kod nas se navodi jedan slučaj za takvo tele dobijeno ukrštanjem simentalske i crvene holštajnske rase.
BLAD
To je naziv za stanje bovine leukocitne deficijencije athezije (Bovine Leukocvte Adhesion Deficiency). Pojava je definisana 1991. godine, i uključuje deficitarnost leukocitnog površinskog glukoproteina od značaja za odbrambeni mehanizam od infekcija. Do sada je identifikovana samo u holštajn goveda. U teladi napadnute BLAD-om (homozigotna), postoji defekt u površini neutrofilnih granulocita, tako da ne može da nastane migracija neutrofila kroz vaskule endotelijuma u ekstravaskularno tkivo. Neutrofili tih teladi nisu u stanju da dođu do obolelog mesta, pa će takva telad biti prva koja će uginuti ako se bolest pojavi na mlečnoj farmi. Većina teladi ugine do godinu dana uzrasta, neka mogu da žive preko dve godine, ali su jako zakržljala i pate od raznih infektivnih stanja.
CVM
Kompleksna vertebralna malformacija (Complex Vertebral Malformation) je najnoviji, nedavno otkriveni kongenitalni defekt u holštajnske teladi. Ukratko, ovaj sindrom se karakteriše višestrukim malformacijama u koje spadaju: proporcionalno patuljast plod, simetrična artogripoza prednjih i zadnjih ekstremiteta (ukočeni i iskrivljeni udovi) i malformacija vratnih i grudnih pršljenova. Većina slučajeva dijagnostikovana je kod teladi donete na svet nakon bremenitosti od 260 dana, koja su uglavnom mrtvorođena.
Patuljast rast
Ova malformacija, koja se uglavnom manifestuje kod tovnih rasa, svrstava se u štetne ali ne letalne defekte. Kod angusa, hereforda i šorthorna je identifikovano nekoliko vrsta ovih patuljaka: hrkači, dugoglavi i zbijeni, koji nastaju pod uticajem tri različita gena. Najčešći tip je kratkoglavi, kratkonogi i trbušasti patuljak, nazvan "hrkač" ("snorter"), zato što takva grla imaju poteškoća pri disanju. Telad patuljci obično imaju oko polovine telesne mase normalne teladi i smanjenu vitalnost. U reprodukciji, kasnije, takva grla prate ozbiljni poremećaji.
DUMPS
Recesiv koji uzrokuje pojavu deficijencije uridin monofosfat sintaze (Deficiencv of Uridine Monophosphate Svnthase) otkriven je osamdesetih godina prošlog veka u holštajnskoj rasi. Bez tog enzima prestaje ebrionalni rast, odnosno nastaje smrt homozigotnih embriona tokom prva dva meseca bremenitosti. Smatra se da 1 - 2% grla holštajna u SAD nosi recesivni gen za DUMPS.
Ključno grlo za prenos gena DUMPS-a bio je elitni bik Happy-Herd Beautician. Još dve linije, značajne za poboljšanje holštajna, bile su opterećene ovim recesivom: Burkes i Rag Apples. Poslednja je poslužila kao izvor većine linija crvenog holštajna u SAD.
Bezdlakavost
Ovu defektnu pojavu odlikuje delimično ili potpuno odsustvo dlake na koži teleta pri rođenju. Većina teladi s ovom anomalijom ugine odmah nakon partusa, dok ona koja prežive zaostaju u porastu i nikada ne dobiju dlaku. Tokom letnjih meseci javljaju se opekotine od sunca na delovima nepigmentirane kože.
Defekti epitela
Radi se o nezavršenoj epitelizaciji, pre svega glave i nogu, i pomanjkanju dlake ispod kolena. Telad po rođenju brzo ugiba zbog bakterijskih infekcija. Pojava je registrovana kod holštajna i džerzeja.
Mulino kopito
Umesto dva papka, na jednoj ili više nogu, retko na sve četiri, javlja se jedan koji liči na kopito mule. Grla sa sindaktilijom, s porastom i povećanjem telesne mase, imaju probleme sa stajanjem, tako da sve više leže i rede uzimaju hranu. Smatra se da je ova anomalija jedna od najraširenijih kod holštajna u SAD.
Produžena steonost
Bremenitost u krave traje više od 310 do čak oko 400 dana. U periodu produžene steonosti plod i dalje raste, što dovodi do njegove izuzetno velike telesne mase, koja otežava ili onemogućava porođaj.
Porfirija
Stanje poznato kao "ružičast zub" nastaje usled metaboličke disfunkcije koja dovodi do nakupljanja porfirina u kostima i zubima, dajući im ružičastu boju. Životinje s tom manom lako dobijaju sunčane opekotine, koje u težim slučajevima dovode do smrti. Pojava je bila izražena kod izvesnog broja holštajnskih bikova, korišćenih za osemenjavanje 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Međutim, malo njih je bilo genetički tako superiorno da bi se te linije ustalile.
Na kraju treba napomenuti da ispoljavanje određenih deformacija kod teladi može biti i zbog deficijencije u ishrani i akcidentnih slučajeva u embrionalnom razvoju. Ovi poslednji obuhvataju one koji se sporadično javljaju i za koje ne postoje definisani razlozi.
Prof. dr Georgi Antov
