POJMOVNIK GOVEDARSTVA (10)
Odgajanje teladi
Zdravo i dobro odgojeno tele značajna je stavka u prihodima govedarskih farmi, posebno onih s prosečnom proizvodnjom mleka. Nažalost, još uvek se mogu naći stada u kojima su gubici teladi veći od 15%, uključujući mrtva rođenja i uginuća do zalučenja, pri čemu dijarea i infekcije respiratornih organa imaju vodeće mesto, bar u prvim nedeljama života. Pored nepovoljnog uticaja na ukupnu profitabilnost proizvodnje, to je, u neku ruku, i kočnica u oplemenjivanju goveda, kako zbog gubitka genetski vredne teladi, tako i zbog smanjenog broja grla za zamenu u sopstvenom stadu.
Odgoj teladi pripada jednom delu tzv. "osetljive faze" u razvoju podmlatka, od rođenja do oko jedne godine starosti, u kojoj je, kada se radi o teladima, od posebne važnosti (1) uspostavljanje imunog sistema u prvim nedeljama života i (2) uspostavljanje sistema složenog želuca i prelazak na hranu za preživare, od 2. do 4. meseca uzrasta.
Sve prethodno navedeno nameće potrebu da se nezi, ishrani i smeštaju teladi posveti što je moguće veća pažnja.
 |
Postupci neposredno po rođenju
Odmah po porođaju, sluz s nozdrva i gubice teleta treba ukloniti čistom krpom ili rukom, što će omogućiti lakši dotok vazduha do pluća. Ako se čuje krkljanje zbog nakupljene sluzi u disajnom kanalu (nosne duplje, grkljan, traheja), ista se eliminiše podizanjem teleta za zadnje noge, ili specijalnim aparatom uz pomoć vakuuma.
Pupčana vrpca teleta obično se sama prekine tokom porođaja ili čim krava ustane neposredno po teljenju. Ako se to ne dogodi, treba je prekinuti ručno, za širinu dlana ispod kožnog pupka (7-10 cm), ili je preseći dezinfikovanim makazama. Ostatak pupčane vrpce visi i neznatno krvari posle kidanja. Ako je, međutim, krvarenje jače, neophodno je podvezivanje sterilnim koncem. Ne preporučuje se posipanje hladnom vodom celog tela mladunčeta da se, ukoliko je potrebno, podstakne disanje, jer se time prekomerno hladi tele i gubi dosta energije. Treba samo glavu i vrat posuti hladnom vodom, zato što se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje.
Za ocenu vitalnosti teleta odmah po partusu navode se sledeći kriterijumi (Vuković i Prka, 2006):
• brzo po rođenju (1-2 minuta) tele zauzima prsni položaj, sa savijenim prednjim nogama ispod tela,
• otresa glavom i drži je uspravno (0,5-2 minuta),
• zatvara usnu duplju i diše preko nozdrva,
• za 20-40 minuta po porođaju staje na noge. Sigurno je na nogama posle 60 minuta od rođenja i
• prvi akt sisanja je posle 90-120 minuta od porođaja.
Za potrebe biološkog testa bikova, prema propisima u nas, telad se po rođenju ocenjuju prema postojećoj skali:
• normalno razvijeno tele, vitalno i skladno, 5 poena
• normalno razvijeno i vitalno, 4 poena
• slabo razvijeno i nevitalno, 3 poena
• tele s urođenom manom, 2 poena.
Ocena koju tele dobije upisuje se u registar teljenja.
Lizanje, kupanje i sušenje teleta
Na malim farmama krava obično liže i time suši svoje tele posle porođaja. To je dobro, jer se lizanjem podstiče disanje i pojačava cirkulacija krvi teleta. Često na većim farmama, zbog specifičnosti tehnološkog procesa u porodilištu, krave ne ližu svoju telad već se praktikuje da se ona kupaju toplom vodom, temperature 37-38°C. Kupanje se obično obavlja u kolicima s perforiranim dnom da bi voda nesmetano oticala. Po kupanju tele treba dobro istrljati suvim peškirom, krpom ili mekim gužvama čiste i suve slame. I pored toga, ono neće biti u potpunosti osušeno. Pošto sistem termoregulacije teleta odmah po rođenju ne funkcioniše u potpunosti, potrebno je dodatno sušenje, posebno kada je hladno vreme, najbolje pomoću infracrvene lampe. Pod lampom sušenje obično traje 1-2 časa, otprilike dok tele ne stane na svoje noge.
Ako postoje uslovi, kupanje teleta može se preporučiti i u slučaju kada majka (obično prvotelka) ne prihvata da liže tele. Kada nema uslova za kupanje, tele treba samo istrljati peškirom, krpom ili gužvama slame, počev od glave i dalje po ćelom telu, sinhrono s disanjem. Ne treba trljati tele u oba smera (napred - nazad) jer se na taj način remeti ritam disanja.
Po sušenju, a pre dobijanja (sisanja) prvog kolostruma meri se telesna masa teleta, a podatak o njoj unosi se u registar teljenja.
 |
Dezinfekcija pupka
Dezinfekcija pupka je obavezna mera, čiji je cilj sprečavanje mnogih infekcija koje nastaju t im putem. Vrši se odmah po lizanju, odnosno kupanju teleta, tako što se najpre istisne eventualno zaostala krv iz pupčane vrpce, a potom u istu sipa povidon jod koji se potisne ka pupčanom otvoru i lagano masira. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva 24 časa po porođaju, treba izvršiti drugu dezinfekciju (Vuković i Prka, 2006).
Istovremeno s dezinfekcijom pupka mogu se kod ženske teladi odstraniti prekobrojne sise - pasise, ukoliko postoje. Pasise se odsecaju oštrim sterilnim makazama, a rane takođe dezinfikuju.
Davanje prvog kolostruma
Unutar prva dva do najkasnije četiri sata života, tele treba da popije prvi kolostrum. To je neophodno zbog sledećih okolnosti:
• tele se rađa bez antitela i upućeno je da ih dobije preko kolostruma majke da bi bilo zaštićeno od patogena uobičajeno prisutnih u stajskom okruženju,
• koncentracija antitela u kolostrumu se brzo smanjuje nakon porođaja i • sposobnost usvajanja antitela u tankom crevu teleta je samo u prvih 12-16 sati po rođenju.
Količina prvog kolostruma koju tele treba da popije je 1,5 do 2 litra, i određena je kapacitetom sirišta u prvim satima života (koji je takođe 1,5 do 2 litra). Sledeće napajanje treba da usledi do najkasnije 12 časova po rođenju, s istom količinom kolostruma. Između popijene količine kolostruma u prvim satima života i nivoa imuniteta postoji jaka pozitivna povezanost. Tako je u jednom ispitivanju (Losand et al., 1997) utvrđeno da manje od 2 litra dobijenog kolostruma u prva dva napajanja u prvih 12 sati života nisu obezbedila adekvatan imunitet, pa su takva telad imala slabiji porast do 3. meseca uzrasta. Najbolje rezultate dala je količina od 2,5 do 3,5 litra; veća od ove imala je slabiji efekt.
U stadima u kojima se primenjuje mašinska muža, preporučuje se napajanje teladi kolostrumom od prvog dana iz posude s cuclom. To omogućava kontrolu količine i kvaliteta datog kolostruma. Praksa koja je prisutna na nekim farmama da je tele prvih 7 dana s majkom i sisa (dok krava proizvodi kolostrum), ne može se preporučiti, jer je u tom slučaju npr. prvotelkama potreban duži period prilagođavanja na mašinsku mužu nakon što su prethodno dojile tele. Sisanje nije opravdano čak i u stadima s ručnom mužom krava.
Značaj kolostruma.
Kolostrum (mlezivo, gruševina) je proizvod mlečnih žlezda prvih 5-7 dana po porođaju. To je žućkast, lepljiv sekret, slanog ukusa i specifičnog mirisa. U odnosu na mleko ima veću kiselost, a naročito veći sadržaj suve materije i proteina. Zbog toga što ima više prostih proteina nego kazeina, kolostrum se pri kuvanju zgrušava. Sadrži, takođe, mnogo više makro- (kalcijum, magnezijum, natrijum i hlor) i mikroelemenata (cink, mangan, gvožđe i kobalt) i A, D i E vitamine. Po sastavu i sadržaju hranljivih materija, kolostrum je biološki izuzetno vredno hranivo, što je neophodno za razvoj mladunčeta.
Kolostrum sadrži bitne imunološke agense od značaja za zaštitu i odbranu mladog organizma. Ova zaštita odnosi se na želudačno- crevna i respiratorna oboljenja i vezana je za postojanje imunoglobulina u kolostrumu. U goveda, gamaglobulini često čine više od 95% kolostralnih imunoglobulina. Naime, globulini kolostruma sadrže antitela koje krava proizvodi kao zaštitu od mikroorganizama kojima je izložena. Njih krava ne može tokom bremenitosti preko placente da prenese na tele, već ih ono dobija konzumiranjem kolostruma.
U kolostrumu je konstatovano prisustvo i određenih enzima, pre svega katalaze, verovatno da bi se pomogao proces varenja. Svojim purgativnim dejstvom, kolostrum pomaže izbacivanje mekonijuma, tj. sadržaja creva koji se nagomilao tokom intrauterinog života teleta.
Često kolostrum krava koje imaju manje od 8,5 litara pri prvoj muži po teljenju sadrži veću koncentraciju zaštitnih tela u odnosu na onaj od grla s većom količinom. Generalno starije krave, takođe, imaju bolji kvalitet kolostruma od mlađih. Pri tome, plotkinje koje su duže boravile u stadu u prednosti su, jer imaju u kolustrumu specifična za stado antitela. Zbog toga je poželjno da steona grla koja se nabavljaju s drugih farmi budu uključena u stado 6 do 8 nedelja pre teljenja. Važno je, takođe, da su sisni kanali zasušenih krava dobro zatvoreni, inače će kolostrum još pre teljenja biti izlučivan i za tele izgubljen. Krave s mastitisom u zasušenju i one koje su bile kratak period zasušene imaju loš kolostrum. Stresne situacije kod zasušenih krava, npr. zbog vrućine ili konzumiranja manje hrane, od nosno preobilnih obroka mogu isto da pogoršaju kvalitet kolostruma.
Preporuka da prvi kolostrum tele treba da dobije što pre (najkasnije 4 sata po teljenju) zasnovana je na činjenici da se njegov sastav brzo menja i da se koncentarcija antitela 12 časova po teljenju smanjuje na polovinu od početne.
S obzirom na značaj kolostruma, veoma je važno šta raditi u slučajevima kada ga nema. To se može dogoditi kada je promenjenog sastava (krvav, s primesama gnoja ili vodenast) zbog bolesti krave ili oboljenja vimena, te kao takav nepogodan za upotrebu. Zatim, kod pojedinih prvotelki može doći do odsustva njegovog lučenja ("neće da puste mleko"). U nekim slučajevima teških teljenja može da se desi da majka za vreme ili neposredno po partusu ugine, a da tele bude živo rođeno i slično. Tada se obično preporučuje da se za napoj teleta koristi kolostrum druge krave, oteljene u približno vreme. Međutim, na farmama s malim brojem krava nema teljenja svakog dana, a ponekad je razmak između teljenja dve krave više dana ili čak nedelja. Korišćenje mleka ranije oteljenih krava obično se završava katastrofalno po tele.
U takvim slučajevima najbolje rešenje je upotreba lagerovanog zamrznutog kolostruma. Za zamrzavanje se uzima višak kolostruma u tri uzastopne muže od starijih krava, najbolje u trećoj laktaciji, po mogućnosti oteljenih u jesen, koje su dugo na farmi, ne pate od mastitisa, a njihova telad ne pokazuju simptome proliva i zapaljenja pupka. Takav kolostrum se stavlja u plastične kantice, zapremine pola ili jednog litra, koje se mogu dobro zatvoriti, na kojima se obeleževa datum i od koje su muže po redu. Kolostrum se zamrzava i drži u zamrzivaču do momenta korišćenja, ali ga ne treba lagerovati duže od jedne godine. Odmrzava se i priprema za napoj potapanjem kantice sa zamrznutim kolostrumom u sud s vodom čija je temperatura najviše 40°C; više temperature oštećuju imunoglobuline i time se zaštitna uloga kolostruma gubi. Za jedno tele je potrebno da se koristi u tri uzastopna napajanja kolostrum dobijen u prve tri muže po redosledu.
Iako se zamrzavanjem gubi oko 10% vrednosti svežeg kolostruma, ono omogućuje, uprkos tome, odgoj teladi bez rizika, obezbeđujući dovoljnu snabdevenost antitelima i time povoljnu alternativu u slučajevima kada uopšte nema ili nema dovoljno kvalitetnog svežeg kolostruma. Karakteristike kolostruma koje ga čine nezamenljivim hranivom u prvim danima života teleta su:
• veoma je svarljiv i za vreme procesa varenja daje mek gruš; njegova hranljiva
vrednost je za oko 40% iznad mleka, • purgativan je i deluje na čišćenje i izlučivanje mekonijuma (fetalni izmet),
• obezbeđuje teletu pasivan imunitet putem visokog sadržaja gamaglobulina; deluje protiv različitih uzročnika proliva u crevima,
• obezbeđuje životno važne hranljive materije: visok sadržaj proteina, masti, mineralnih materija i vitamina,
• iako brzo opada, pasivna zaštita kolostrumom omogućava prelaz do uspostavljanja aktivne imunozaštite; svoj odbrambeni mehanizam tele poseduje tek posle oko četiri nedelje od rođenja.
 |
Ishrana teladi
Cilj ishrane teladi je da se u prva tri meseca života razviju njihovi organi za varenje u potpuno funkcionalan sistem preživara, kao i da se, što je moguće više, realizuje kapacitet rasta još na početku života. Prve nedelje i meseci života su, zbog toga, od odlučujućeg značaja za razvoj i proizvodnu sposobnost mladih grla i, konačno, mlečnih krava.
Proporcije organa za varenje teleta pri rođenju značajno se razlikuju od onih u odraslih grla. To je najuočljivije kod građe želuca. Kapacitet sirišta tek rođenog teleta je oko 2 litra, i relativno je tri puta veći od predželudaca (burag, mrežavac i listavac). Anatomske, fiziološke i metaboličke promene koje potom nastaju u digestivnom sistemu karakterišu se prelaskom od varenja koje je tipično za monogastrične životinje (s jednokomornim želucem), kao onom u preživara.
Ovaj prelaz obično traje od rođenja do oko tri meseca uzrasta, kada se postiže kapacitet složenog želuca od oko 20 litara i relativan odnos predželudaca i sirišta od oko 65:35.
U toku perioda isključivo tečne ishrane (mlekom ili zamenom za mleko) nastaje znatan razvitak buraga mladog teleta. Izgleda, ipak, da je najveći podsticaj za njegovo razviće uzimanje čvrste hrane. Iako je utvrđeno da rana ishrana kabastom hranom ubrzava povećanje kapaciteta buraga, biće potrebno skoro godinu dana da pojedini delovi želuca postignu proporcije koje ima odraslo grlo, kod kojeg predželuci zauzimaju oko 90% ukupnog kapaciteta složenog želuca.
Jedna karakteristika želuca teleta od posebnog je značaja, a to je postojanje jednjačkog žljeba (ezofagealni žljeb), od otvora jednjaka kroz predželuce, do ulaska u sirište. Naime, u mlade teladi za vreme uzimanja mleka, sisanjem ili napajanjem, usne jednjačkog žljeba refleksno se približavaju jedna drugoj, tako da formiraju kanal kojim mleko mimoilazi predželuce i direktno odlazi u sirište. Obrazovanje ovog prolaza izaziva se stimulusom prouzrokovanim prisustvom tečnosti u zadnjem delu usta. Smatra se da do 8. nedelje života stvaranje ezofagealnog žljeba stimulušu ne samo mleko i tečne zamene za mleko već i voda. Kasnije je voda sve manje efikasna, za razliku od mleka koje sve do uzrasta od 12 nedelja deluje na refleksno otvaotvaranje i zatvaranje jednjačkog žljeba. Mleko, dakle, pod normalnim uslovima, ide pravo u sirište. Međutim, ako tele popije više mleka nego što je kapacitet njegovog sirišta, deo može da ode u burag. Pošto mlado tele ne može da povraća, mleko će se razlagati u buragu, što dovodi do poremećaja u varenju. Zbog toga je i preporuka da početni obroci pri napajanju teleta ne budu veći od 1,5 do 2 litra mleka.
Ishrana tečnom hranom
Telad se mogu hraniti mlekom sisanjem ili napajanjem. Sisanje je najjednostavniji, ali i najskuplji način, pošto tele može dnevno da konzumira 10 i više litara mleka. Zbog toga se često primenjuje napajanje, koje se vrši prema različitim šemama, ali svakako s manjim količinama mleka nego što tele obično posisa. Tokom poslednjih 50 godina došlo je do značajnih promena u načinu odgoja teladi, nastalih uglavnom iz ekonomskih razloga.
Najpre je puno mleko zamenjivano obranim, a kasnije su sve veću primenu dobijale zamene za mleko, koje sada preovlađuju u ishrani teladi zemalja koje primenjuju nove tehnologije u govedarskoj proizvodnji.
Napajanje kolostrumom i mlekom majke najčešće se primenjuje tokom prvih 7 dana života teleta, a zatim se postepeno prelazi na zbirno mleko ili zamenu za mleko. Na nekim farmama, na kojima je predviđeno zadržavanje krava u porodilištu do oko 2 nedelje po teljenju, majčino mleko se koristi prvih 14 dana, što je za tele povoljnije. Ono što treba obavezno znati je da zbirno mleko i zamenu za mleko ne treba uvoditi u ishranu pre navršenog 4. dana života teleta. Za napajanje se koristi isključivo zbirno mleko od zdravih krava; mleko inficiranih i lečenih grla treba obavezno izbegavati.
Dnevne potrebe u kolostrumu (mleku) u početku su 10 do 12% od telesne mase teleta. Trokratno napajanje tada je bolje od dvokratnog i treba ga praktikovati, pre svega, na farmama gde se javljaju problemi s prolivima.
Kao primer može da posluži sledeći plan napajanja:
 |
Kada se zamena za mleko uvodi dok su telad na trokratnom napajanju, tada se ujutro i uveče daje zamena, a u podne majčino mleko; ako se to čini pri dvokratnom napajanju - ujutru se hrane zamenom, a popodne (uveče) majčinim mlekom. Sledećeg dana se prelazi na zamenu u celini. Osnovni cilj korišćenja zamene za mleko je da se, supstitucijom mlečne masti i proteina drugim izvorima, dobije jeftinije hranivo od punog mleka. Prema Asetline -u (i995)> postoji opšti konsenzus mišljenja 0 dobrim zamenama za mleko, koje sadrže sledeće sastojke: sirovi protein, 18-24%, mast, 15-25%, Ca, 0,7%, P, 0,6%, K, 0,8%, vitamin A, 77 000 IJ/kg, vlaknina, manje od 0,5%. Uobičajeno je da proizvođač daje uputstvo o pripremi i načinu korišćenja zamene za mleko.
Već od 7. do 14. dana uzrasta teladima se nude prve količine kvalitetnog koncentrata i sena. Ova hraniva potpomažu razvoj buraga i buražne mikroflore. Preporučuje se davanje gnječenog zrnevlja kukuruza 1 drugih žitarica, čime se stimuliše maksimalan razvoj papila buraga u ranom uzrastu teladi. U istom periodu potrebno je da se obezbedi voda za piće po volji, koja stimuliše varenje suve hrane u buragu. Voda je, stoga, važna za rani razvoj buraga, te ranije zalučenje teladi.
Pri normalnim uslovima gajenja, u uzrastu od 9 do 10 nedelja može se prestati s mlečnom ishranom teladi. Važno je da se naglasi da ovaj momenat varira za svaku individuu u zavisnosti od njene razvijenosti. Bitan uslov je da je postignuto konzumiranje koncentrata od 2 kg po grlu dnevno i telesna masa od najmanje 90 kg. Nakon toga telad se hrane suvom hranom.
Problem "sisajuća telad"
Pojava da pojedine junice i krave sisaju druga grla u stadu je nepoželjno ponašanje, čije osnove treba tražiti još u periodu tečne ishrane teladi, mlekom ili zamenom za mleko. Naime, svaka krava koja sisa druge prethodno je to činila dok je bila junica, odnosno tele. Tele kada je s kravom, obično sisa svoju majku 10 do 12 puta dnevno, u ukupnom trajanju od 20 do 60 minuta. Međutim, telad koja se napajaju imaju na raspolaganju daleko kraće vreme da popiju mleko, tako da se nagon za sisanjem nastavlja i nakon završenog napajanja. Ona, zbog toga, nastavljaju sa sisanjem delova tela druge teladi (vime, mošnice, usne školjke, pupak).
Ova pojava se kasnije nastavlja kod priplodnih junica i krava koje sisaju vime drugih grla. Posledice ove pojave često su zapaljenje pupka ili srednjeg uha kod teladi, upala vimena junica i oštećene četvrti (trosise ili dvosise prvotelke) i, konačno, zbog toga, manje dobijenog mleka posle teljenja, kako zbog sisanja, tako i zbog oštećenih vimena. Od mera koje treba preduzeti još kod teladi u napajanju mogu se preporučiti sledeće:
• produžiti vreme napajanja, na oko 10 minuta,
• telad po napajanju treba da su pojedinačno fiksirana još 10-30 minuta, do prolaska nagona za sisanjem,
• treba da se obezbedi slobodan izlazak teladi iz grupnog boksa u ispust,
• već od 2. nedelje života treba da je na raspolaganju seno visokog kvaliteta i koncentratna smeša, kao i voda za piće,
• izbegavati deficit energije pri zalučenju.
 |
Smeše koncentrata i seno
U ishrani teladi obično se koriste dve vrste smeše koncentrata, od kojih se jedna, sa oko 18% sirovih proteina, daje u periodu napajanja mlekom, a druga, sa oko 16% proteina, nakon toga, do prevođenja u kategoriju junadi.
Kao energetski izvori startera najviše se koriste kukuruz, ječam, ovas i stočno brašno, a kao izvori proteina najčešće sojina i suncokretova sačma. Urea se ne preporučuje u obrocima teladi zbog toga što može da smanji konzumiranje hrane. Najbolji izvor vlaknine za telad je kvalitetno seno. Dok su količine mleka, odnosno zamene ograničene, telad dobija seno po volji u ćelom periodu odgoja. Koncentrat se daje po volji u periodu mlečne ishrane, a nakon toga se ograničava na količinu do 2 kg dnevno. Pri tome je potrebno da se hrana ne zadržava dugo u jaslama, a naročito da ne dođe do njenog zagađenja izmetom i mokraćom ili rasta plesni usled vlaženja. Voda se, normalno, daje po volji.
Prema brojnim istraživanjima kod nas, telad su do 120 dana uzrasta prosečno dnevno konzumirala 0,88 do 2,06 kg startera i 0,92 do 1,29 kg sena.
 |
Smeštaj teladi
Za uspešan odgoj teladi važni su izvesni principi smeštaja: čist objekat ili deo objekta u kome se drže, izolacija od ostalih grla u stadu, niska vlažnost, odsustvo promaje, suv ležaj i obezbeđena ventilacija. Za novorođeno tele nije dobro koristiti suviše toplu ili otvorenu hladnu staju. Bolje je obezbediti optimalnu temperaturu u prostoriji i dovoljno svežeg vazduha. Utvrđeno je da je minimalna kritična temperatura za tek rođeno tele i3°C, i da se ona do 20-og dana smanjuje do 8°C. Prednosti držanje teleta u individualnom boksu prvih 14 dana života su u mogućnosti bolje individualne kontrole i sprečavanja direktnog kontakta s drugim teladima radi zaštite od infekcija.
Na gazdinstvima koja drže mali broj krava, telad su obično smeštena u istoj prostoriji s kravama ili u posebnoj, ali pod istim krovom. Na većim farmama telad se drže u posebnim objektima, obično vezanim za porodilište. Za telad dok se hrane tečnim hranivima obavezna je individualna ishrana, bilo da su u pojedinačnim boksovima ili u grupnom držanju, što se obezbeđuje tzv. hvatačima na grupnim boksovima ili postojanjem "trpezarija".
Optimalna temperatura za tele je i7°C, a zona komfora od 10 do 24°C. Prihvatljiva relativna vlažnost vazduha u objektima za telad je 50-75%. U pogledu ventilacije, minimalna brzina izmene vazduha za mlado tele (telesne mase 45 kg) je 17 metara kubnih vazduha na čas zimi i 42 m3/čas leti. Osvetljenje se planira tako da bude 0,36 m2 površine prozora po teletu.
Treba naglasiti da temperatura prostora za telad nije toliko kritična kao vlažnost i izmena vazduha. U uslovima hladne klime najuspešniji je odgoj teladi u objektima koji su adekvatno ventilirani, čime se odstranjuje vlaga i zasićen vazduh. Da bi se odstranili aerosol kontaminanti i vlaga, potrebne su bar četiri izmene vazduha na čas, a pri toplom vremenu i više. Za telad je veoma nepovoljna kombinacija visoke vlažnosti vazduha i niske temperature, koja često prouzrokuje oboljenja organa za disanje.
U pogledu smeštaja teladi, mogu se preporučiti norme koje treba uzeti u obzir pri obezbeđenju potrebne podne površine. Za telad u individualnim boksovima potreban je sledeći prostor po teletu:
• do četiri nedelje uzrasta, 1,1 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,5x0,75 m,
• od 4 do 8 nedelja, 1,8 m2 u boksu minimalnih dimenzija od 1,8x1,0 m.
 |
 |
Za smeštaj u grupe:
• do 8 nedelja uzrasta, minimalno: 1,1 m2 , • od 8 do 12 nedelja: 1,5 m2 . Veličina grupa treba da je usaglašena s prošekom godišnjih teljenja i dužinom perioda napajanja, s t im da ne bude suviše velikih razlika u starosti teladi unutar jedne grupe.
Jedan od mogućih načina držanja teladi su mobilne individualne kućice (igloi), postavljene na otvorenom prostoru, najbolje na betonskoj podlozi s nagibom. Mogu biti s malim ispustom (ograđen i nepokriven prostor pred ulazom u kućicu) ili bez njega. Ovakav smeštaj je od posebnog značaja na farmama gde su česta oboljenja teladi, kao mogućnost da se što brže i uspešnije prekine lanac infekcija. Promena mesta kućica-igloa pri ovom drženju je veoma važna, nezavisno od toga da li ima ili ne problema sa zdravljem teladi. U idealnom slučaju, kućica treba da promeni tri lokacije u toku odgoja teleta, zadržavajući se ravnomerno 4 do 6 nedelja na jednoj. Preporučuje se da se telad što ranije, u prvim satima života, izlože temperaturi okoline. U hladnim danima prehlade su moguće kod teladi koja su dugo pre toga držana u toplim stajama. Pri takvom smeštaju telad se uspešno odgajaju, ali je rad oko njih teži, zato što su osobe koje ih opslužuju izložene nepovoljnim vremenskim prilikama. U nekim istraživanjima utvrđen je veći utrošak rada i hrane nego pri konvencionalnom držanju.
Rutinske operacije
Gajenje teladi praćeno je izvođenjem određenog broja rutinskih operacija, kao što su kontrola zdravstvenog stanja, merenje telesne mase, obeleževanje, sprečavanje porasta rogova, uklanjanje pasisa i si.
I pored optimalnih uslova smeštaja i adekvatne ishrane, u prvim nedeljama života mogu da se pojave dijarea i bolesti respiratornih organa teladi. Dnevna kontrola zdravstvenog stanja treba da se zasniva na praćenju njihove aktivnosti, apetita pri napajanju, disanja (učestalost respiracija i kašalj), sekrecije iz nosa i suzenja, ekskremenata (konzistencija, boja i miris), izgleda dlake, zglobova i pupka. Često je temperatura tela pokazatelj eventualnih infekcija i upala. Normalna telesna temperatura teleta je između 38,8 i 39>2°C; kada se ona poveća iznad 39>5°C treba hitno preduzeti odgovarajuće mere.
Jedan od osnovnih pokazatelja za normalno napredovanje teleta je ostvareni prirast, odnosno postizanje željene telesne mase pri prelasku u kategoriju junadi. U nas se normalno smatra da je to vreme uzrasta od 120 dana, ali ono može biti od 90 do 180 dana, u zavisnosti od tehnologije gajenja. Da bi se to moglo kontrolisati, potrebno je izvršiti merenje telesne mase bar pri teljenju, kraju tečne ishrane i prevođenju u kategoriju junadi, a po mogućnosti i češće.
Sprečavanje porasta rogova kod teladi se vrši pomoću štapića masne sode, kaustične tečnosti ili putem elektrokautera spaljivanjem osnove roga. Kada se koriste štapići ili kaustična tečnost tada se ovaj zahvat izvodi u uzrastu od 2. do 5. dana, najkasnije do devetog dana. Ukoliko se sprečavanje porasta rogova obavlja elektrokauterom, onda je to u uzrastu od 4. do 21. dana. Uz ove preparate i opremu daje se uputstvo kojeg se treba držati.
Obeležavanje teladi stavljanjem usnih markica za sada kod nas vrše ovlašćene veterinarske stanice.
Ako nisu eventualno prisutne pasise kod ženske teladi eliminisane odmah po rođenju, uporedo s dezinfekcijom pupka, to se može učiniti i nešto kasnije, s mesec dana, na isti način, odsecanjem oštrim makazama, nakon čega sledi dezinfekcija rana. Prva selekcija se obavlja prilikom prevođenja teladi u kategoriju junadi. Muška telad se usmeravaju u priplod ili tov, u zavisnosti od ocene u odnosu na standarde, s obzirom na poreklo i rasu. Ženska telad u ovom uzrastu uglavnom se zadržavaju za priplod, izuzev grla s velikim odstupanjem u pogledu telesne razvijenosti. Ovde je potrebno da se naglasi da se frimartinke obavezno stavljaju u tov.
Prof. dr Georgi Antov
