ISHRANA I UZGOJ GUSAKA

ISHRANA I UZGOJ GUSAKA

ISHRANA GUSKICA

Guskice se često hrane slično kao i patke, ali pošto guske brzo povećavaju telesnu težinu tokom prve 4 nedelje, one zahtevaju više proteina. Teške rase gusaka obično imaju telesnu težinu od 85 do 100 gr prvog dana, a za 4 nedelje već mogu da dostignu težinu od 1,6 kg.

Ukoliko im obezbedite dovoljne količine zelene hrane, guskice mogu da počnu da pasu već nakon nekoliko nedelja.

• Telesna težina gusaka će porasti za skoro 50% tokom prva dva meseca života.

• Guskice rastu brže kada su zatvorene i kada se hrane spremljenom i dobro izbalansiranom ishranom. Kad dostignu 10 nedelja starosti, guskice odgajane u kavezu će težiti do 20% više od onih kojima je dozvoljeno kretanje. Telesna težina prvog dana života i brzina rasta tokom prvog meseca života imaju dosta uticaja na težinu gusaka na kraju 10 nedelja starosti.

• Ishrana za startere koja sadrži 20% proteina se preporučuje u prve 4 nedelje, u kombinaciji sa dobrom ispašom. Posle 4 nedelje hranite guske kombinacijom koja sadrži 16% proteina.

Tabela 1. Preporučene količine nutrienata za guskice (ovim količinama bi, takođe, trebalo dodati vitaminsko-mineralni premiks)

OGRANIČEN PROGRAM ISHRANE

Tamo gde ima dobre ispaše, možete praktikovati restrikciju dopunske ishrane tokom dijete za finišere.

Dozvolite 500 gr hrane nedeljno za guske između 4 i 8 nedelja starosti, a zatim 1 kg po guski nedeljno dok ne napune 12 nedelja starosti.

Na kraju smanjenog programa ishrane, obezbedite guskama normalnu ishranu dok ne budu spremne za klanje.

Tip ograničenog programa ishrane koji treba da se primeni zavisi od mnogo faktora, uključujući željenu težinu gusaka pred klanje, količinu moguće ispaše, kvalitet ispaše i doba godine.

Preporučeni programi za ograničenu ishranu zajedno sa vodičem za željene težine su dati u tabeli 2.

KONVERZIJA HRANE

Konverzija hrane se računa tako što se količina unete hrane podeli sa težinom životinje. Drugim recima, predstavlja količinu pojedene hrane (u kilogramima) koja je potrebna da bi se proizveo kilogram mesa žive vage. Na primer, guske hranjene bez restrikcija i dobro izbalansiranom količinom nutrienata, do klanja sa 10 nedelja starosti će imati koverziju hrane od 3:1. Ovo znači da će ukupna količina hrane od 12 kg biti iskorišćena da bi se dobilo 4 kg telesne mase životinje. Kako guske rastu, tako opada njihova mogućnost konverzije hrane.

PROBIOTICI

Ubacivanje probiotika u ishranu gusaka će poboljšati brzinu rasta i dobijanja na telesnoj težini.

ISHRANA GUSAKA ZA PARENJE

Dobra ispaša je potrebna za celu populaciju gusaka do 6 nedelja pred početak sezone parenja. Do i tokom sezone parenja, hranite guske dijetalno sa uključenjem 16% proteina. Dijeta i odnosi u nutrientima za nosilje ne treba da se menja i odgovarajuća je i tokom sezone parenja.

Guskama za parenje koje leže na jajima treba davati oko 200 gr spremljene hrane dnevno, u zavisnosti od količine zelene hrane i ispaše koja je dostupna.

Tabela 3. Preporučeni odnosi hrane za guske za parenje.

Guske bi trebalo da sve vreme imaju pristup kako svarivom, tako i nesvarivom šljunku. Svarivi šljunak je u formi parčića krečnjaka (5 mm), dok je nesvarivi šljunak obično u formi parčića bazalta u dimenzijama 5-6 mm.

ISPAŠA

Guske više praktikuju ispašu nego bilo koja druga vrsta živine. Njihov kljun i jezik su dobra oprema za ispašu. Kljun ima oštre nazupčene ivice koje lako odvajaju travu od ostatka biljke. Na vr hu jezika se nalaze čvrste, dlakaste izrasline koje su postavljene u pravcu grla tako da lako dopremaju travu i ostale biljke u njega. Ova hrapava površina na jeziku omogućava guskama da odgrizaju travu čak i bliže zemlji nego što to mogu ovce. Zbog ovoga, ispaša mora da bude umerenija kada počne da nestaje trave, tj. kada zemlja počinje da biva gola.

Pošto guske ne mogu da se hrane samo jednom vrstom žitarica, one nastoje da pasu često, a tokom leta to čine i noću.

Kao što je ranije navedeno, mlade guske mogu da počnu sa ispašom već nakon nekoliko nedelja starosti. Ukoliko je ispaša dobra i obilna, onda se može smanjiti količina spremljene hrane koja im se daje.

Sistem rotacione ispaše bi trebalo da se praktikuje jer bi se time obezbedio stalan pristup dobroj ispaši. Tamo gde postoje žičani kavezi koji mogu da se pomeraju, to treba činiti često jer se tako trava zbog izmeta oporavlja brže, a kavezi ostaju higijenski čisti. Istraživanja su pokazala da su performanse gusaka za parenje daleko bolje kada im se obezbedi dobra ispaša.

Ukoliko nije dostupna dobra ispaša, onda bi guske trebalo hraniti isečenom zelenom hranom. Guske vole da biraju same svoju zelenu hranu, pa se tako može dogoditi da odbiju sečenu travu, naročito ako nije sveza i veoma sitno isečena.

Guske mogu biti veoma selektivne u izboru ispaše i često biraju ukusniju hranu. Odbijaju da pasu čvrste trave uskog lista i biraju sočnije trave i detelinu.

Broj gusaka na određenom pašnjaku zavisi prvenstveno od kvaliteta pašnjaka i težine i starosti gusaka. Kao vodič možete koristiti pravilo da najednom hektaru može da pase 50 do 100 gusaka, dok ne bi trebalo imati više od 20 gusaka za parenje po jednom hektaru.

MINIMALNI NUTRICIONI ZAHTEVI GUSAKA

Sledeća tabela vam daje podatke o minimalnim nutricionim zahtevima gusaka.

Tabela 4. Minimalni osnovni zahtevi gusaka.