KAKO SMANJITI SMRTNOST JAGNJIĆA
 |
Prema istraživanjima, od ukupnog broja ojagnjene jagnjadi, smrtnost se kreće između 20 i 25%. Većina uginuća se desi tokom prvih 7 dana života. Ovo predstavlja ogromnu štetu kako za svaku farmu, tako i za ovčarsku industriju u celini.
U uobičajenim uslovima proizvodnje, bilo bi nerealno očekivati da se smrtnost svede na nulu; međutim, uz pravilno gajenje i uz dobru praksu u ključnim momentima reproduktivnog ciklusa, broj uginulih jagnjića može da se znatno smanji. Cilj da se smrtnost svede na 10% je dostižan za većinu proizvođača.
PRE PARENJA
 |
Da, smrtnost se može smanjiti, čak i pre začeća. Dobre reproduktivne i zdravstvene metode kako za ovce, tako i za ovnove, mogu da spreče kasnije probleme tokom sezone jagnjenja.
Posmatranje i odabir ovaca treba da počne pre parenja. Ovce sa lošim vimenom ili bilo kojim drugim fizičkim nedostacima (loše noge, usta... itd) trebalo bi odvojiti pred početak parenja. Da bi se predvidela nova sezona, mogu se koristiti podaci iz prethodnih godina. Ovce koje se nisu pravilno ponašale prema jagnjićima ranije, koje su imale problema tokom jagnjenja ili su, pak, imale nizak nivo mleka, verovatno će i ubuduće imati slične probleme. Ove ovce bi trebalo da se izdvoje iz stada, da bi im se onemogućilo parenje. Obično je mali procenat ovih ovaca, ali su upravo one razlog zbog kojih nastaju kasniji problemi. Ukoliko je problem sa ovcama rešiv, iznenađujuće je koliko se problemi sa jagnjenjem mogu umanjiti. Vođenje i beleženje podataka tokom godine i kasnije njihovo korišćenje je veoma isplativo tokom dužeg perioda.
Ocenjivanje telesnog stanja ovaca i odvajanje ovaca nepoželjnih za jagnjenje, naravno samo ukoliko je to potrebno, može da smanji dužinu sezone jagnjenja i da značajno smanji smrtnost.
Testiranje ovnova za parenje kojim se utvrđuje da li su spremni za sezonu, takođe može da smanji dužinu jagnjenja . Markiranje ovnova će omogućiti uzgajivaču da zna kada ovce treba da se jagnje i može pomoći u planiranju naredne sezone.
Sigurno je i da vakcinacija ovaca pre sezone pomaže u smanjivanju pobačaja i prerane smrtnosti kod jagnjadi.
PRE JAGNJENJA
 |
Ovca je, za svakog proizvođača, fabrika koja proizvodi jagnjad i vunu za prodaju. Da bi se dobio dobar proizvod, mora se voditi računa o fabrici. Ovo je posebno važno u toku poslednjeg trimestra kada fetus najviše raste i kada se dešava sinteza tkiva.
Od najveće je važnosti ishrana tokom 30 do 45 dana pred jagnjenje. Unos unergije je najbitniji faktor, posebno u stadima sa visokom stopom jagnjenja. Ovce bi trebalo da unose 3% od njihove telesne mase suve hrane. Nedovoljan unos energije kroz hranu će za rezultat imati mršave ovce, slabu jagnjad, nedovoljnu konzumaciju kolostruma, kao i smanjenu proizvodnju mleka tokom cele laktacije.
Količina selenijuma, vitamina E, kalcijuma i fosfora bi trebalo da bude u optimalnim granicama tokom kasnog perioda pred jagnjenje. čista, sveža voda koja nije previše hladna treba da bude dostupna i da se unosi po želji i potrebi ovce. Procenat sirovog proteina u ishrani bi trebalo da bude od 11 do 12% ( u suvom obliku).
Prehrambeni aditivi kao što su lasalosid i antibiotici mogu da pomognu kod zdravstvenih problema ovaca i jagnjadi i tako da smanje smrtnost. Vakcinacija ovaca koja se prvenstveno vrši zbog crevnih bolesti, trebalo bi da se uradi tokom poslednjeg trimestra.
Striža ovaca pred jagnjenje je takođe dobar metod koji smanjuje smrtnost jagnjadi. Ukoliko se ova metoda primeni, često se primeti da su ovce bolje majke, manje je izgleda da legnu na jagnje, da traže sklonište za jagnjad; striža pomaže i u održavanju čiste okoline kako za samu jagnjad, tako i za ovce. Takođe, vuna koja se dobije pred jagnjenje je vrednija.
TOKOM JAGNJENJA
 |
Najčešći uzroci uginuća kod jagnjadi su hipotermija, izgladnelost, upala pluća, proliv, traume pri jagnjenju i nezgode. Ukoliko se ovi uzroci mogu sprečiti, smanjićete smrtnost.
Hipotermija i izgladnelost su tesno povezani. Jagnje može da podnese hladnoću ukoliko nije mokro, tj. ukoliko nema vetra ili promaje, ali i da mu, pri tom, stomak bude pun. Ukoliko se neki od ovih uslova promeni, jagnje je automatski izloženo visokom riziku od hipotermije i izgladnelosti. Ovce moraju da proizvode dovoljno mleka, posebno kada doje više od jednog jagnjeta, kako bi sva jagnjad imala iste šanse da prežive i porastu. Zdravo vime i dobra ishrana su ključ uspeha u proizvodnji mleka.
Odgovarajući unos kolostruma što je pre moguće posle jagnjenja je veoma važno i pomaže u preventivi bolesti. Kolostrum sadrži antitela za razne bolesti koje se mogu naći u stadu, ili pak za bolesti za koje su prethodno date vakcine, tako da igra veoma važnu ulogu u suzbijanju raznih oboljenja.
čistoća prostorija, ventilacija i umeren protok vazduha su veoma bitni u sprečavanju upale pluća i proliva. Ukoliko su problemi kao što je E.coli ili pneumonija stalni i pored dobrih uslova, uzgajivač se mora konsultovati sa veterinarom da bi se pronašli uzroci i razvio program zaštite.
Teškoće prilikom jagnjenja izazivaju stres, pa može doći do povreda jagnjeta koje, vrlo lako, mogu da dovedu do pojave bolesti ili čak uginuća. Ukoliko određene ovce ili rasparni ovnovi imaju često ovakvih problema, onda bi ih definitivno trebalo odstraniti iz stada.
Uzgajivač bi trebalo da ima oštro oko tokom sezone jagnjenja. Redovne kontrole jagnjadi mogu da spreče nepoželjne pojave. Normalno i zdravo jagnje treba da se oseća dobro. Takvo jagnje treba da se protegne kad ustane, da bude radoznalo i svesno okoline. Njegova ishrana mora da bude dobra i kvalitetna, što obično zahteva dojenje na svaka 2 do 3 sata. Izmet takođe treba da bude normalan i regularan. Zdrava jagnjad ne dišu ubrzano, dok je telesna temperatura u granicama normale (između 38 i 39,8 ºC).
ŠTA JOŠ TREBA UZETI U OBZIR
Ukoliko je uzgoj dobar, znači da imate dobre programe ishrane i zdravlja. Sledeći korak treba da bude usmeren ka smanjenju smrtnosti kroz genetsku selekciju . Preživljavanje jagnjadi se ne smatra visoko naslednom genetskom osobinom; međutim, ukoliko odgajivač održi kontinuitet, dobri rezultati će ubrzo doći. Selekcija je jedino praktično i dugoročno rešenje za povećanje procenta preživelih jagnjića kako na individualnom, tako i na nacionalnom nivou. Praćenje rezultata i njihovo korišćenje je praksa koja se višestruko isplati. Takođe, ukrštanje vrsta može da dâ trenutne rezultate kada je u pitanju procenat jagnjića koji prežive i uspeju da odrastu.
Da sumiramo – ukoliko želite da povećate broj jagnjadi, treba da se pridržavate sledećih pravila:
1. Imajte dobar program za ovce u periodu pre zalučenja;
2. Obratite pažnju na ishranu i zdravlje tokom kasne trudnoće;
3. Održavajte čistoću u oboru, dobro ga ventilirajte, ali bez prekomerne promaje; 4. Pobrinite se da jagnjad unose dovoljno kolostruma;
5. Razvijte zdravstvene programe koji su usmereni na odgovarajuće grupe ovaca;
6. Odaberite ovce koje su se ranije lako jagnjile, bile dobre majke i imale dobru proizvodnju mleka;
7. Odbacite ovce koje su bilo kada imale neke probleme;
8. Ukrštajte rase i grupe kada vam to odgovara.
