ISHRANA JAGNJADI
 |
Ishrana i praksa uzgoja jagnjećeg stada je veoma važna faza u ovčarstvu. Ovo nije laka tema za diskusiju, pre svega zato što postoji više metoda za uzgoj jagnjadi. Tip programa ishrane u mnogome zavisi od dela zemlje u kojoj se nalazi vaša farma, koji je tip vaše proizvodnje, tržišnih uslova kao i, naravno, koj su resursi dostupni za ishranu.
Ishrana jagnjadi uključuje korišćenje stočne hrane, žitarica za energiju, dodataka proteina, vitamina i minerala, kao i dodataka ishrani. Produkcija i ciljevi proizvodnje diktiraju koje količine i razmere će biti kombinovane pri pravljenju izbalansiranog programa ishrane. Jagnjad se mogu hraniti uspešno koristeći mnoge kombinacije. Nutricione potrebe se mogu zadovoljiti ishranom koja uključuje samo upotrebu stočne hrane, ili ishranom koja uključuje samo proteine i žitarice, kao i raznim kombinacijama koje se nalaze između ova dva ekstremna
KOJE SU NUTRICIONE POTREBE JAGNJETA?
Apsolutne i relativne potrebe za nutrientima kod jagnjadi zavise od različitih faktora. U ove faktore uključujemo: telesnu težinu ili veličinu, željenu brzinu rasta i genetski potencijal samih jaganjaca za povećanje telesne mase. Neke rase ili mešanci dobijaju na kilaži veoma brzo, dok se za druge genetičke tipove smatra da rastu sporije, jer imaju manji genetički potencijal.
Ishrana može da bude limitirajući faktor kod rasta jagnjadi. Međutim, više hrane ili viši nivo nutrienata u hrani neće omogućiti dalji rast, nego što genetički potencijal to dozvoljava.
Faze rasta jagnjadi se uočavaju po starosti. Obično se faze dele na jagnje koje još uvek sisa mleko, fazu kada jagnje pređe na čvrstu hranu i završnu fazu. Svaka od ovih faza ima jedinstvene
JAGNJE KOJE JOŠ UVEK SISA
 |
Potrebe za nutrientima ovih jaganjaca dosta variraju, u zavisnosti od starosti i telesne težine. Ukoliko pretpostavimo da su ova jagnjad od 10 do 20 kg, njihove potrebe za nutrientima varijaju od 72 do 80% potpuno svarljivih nutrienata , 16–24% sirovog proteina, 0,5–0,8 kalcijuma i 0,25 – 0,3 fosfora. Željeno dnevno povećanje telesne mase kod ovih jagnjića bi bilo između 200 i 300 grama.
Obično se potrebe jagnjeta podmiruju kroz mleko majke. Ovčije mleko je bogato proteinima, mlečnim šećerima, mašću, kalcijumom, fosforom i drugim bitnim nutrientima. Vrh proizvodnje mleka kod ovce je oko dvadesetog dana laktacije i ostaje na ovom nivou naredne dve do tri nedelje. Ovo nam govori da će jagnje biti sasvim u redu ukoliko bude unosilo samo majčino mleko, sve do 25,30 dana starosti. Posle 30 do 40 dana starosti, potrebe za hranom rastu i ovca više ne može da podmiri te potrebe.
Ukoliko se ovce uzgajaju tako da imaju redovnu ispašu, jagnjad će početi da pasu u ovom dobu da bi nadoknadila svoje potrebe za hranom. S obzirom da rastu potrebe za nutrientima, jagnjetu treba da se obezbedi kvalitetna hrana. Ispaša koja sadrži odgovarajući miks zrelih trava je veoma važna. Takođe, potrebno je znati da jagnje u ovom životnom dobu ima ograničenu sposobnost unošenja i varenja ispaše, zato što je rumen u ovoj fazi nedovoljno razvijen i tek počinje da funkcioniše. Zbog toga je kvalitet ispaše veoma bitan da bi se omogućio pravilan razvoj jagnjadi.
Treba takođe uzeti u obzir i redovnu kontrolu unutrašnjih parazita. Ispaša može da dovede do razvoja unutrašnjih parazita kod jagnjadi koji će značajno smanjiti razvoj i rast, pa čak dovesti i do uginuća
Ukoliko se ovce uzgajaju u uslovima farme, bilo zimi ili tokom toplijeg vremena, jagnjad, pored redovnog dojenja, moraju da imaju i dopunsku ishranu u ovom dobu. Treba razviti dobar program ishrane za mladu jagnjad koji će kasnije zameniti dojenje. Obično, ovakav program ishrane uključuje dosta žitarica, ili u peletiranoj formi ili u koncentratu, izvor proteina i minerala. Dobra hrana za jagnjad u ovom životnom dobu treba da ima 16 do 20% sirovog proteina, potpuno svarljivi udeo treba da bude 72–75% i da sadrži odnos od 2:1 kalcijuma prema fosforu. Takođe, jagnjad koja se hrane ovom hranom, treba da imaju kvalitetno seno, dodatne minerale i da imaju pristup zdravoj i čistoj vodi.
JAGNJE PRELAZI NA ČVRSTU HRANU I PRESTAJE DA SISA MLEKO
 |
U ovoj fazi jagnjad obično teže između 20 i 38 kg. često je ova faza povezana sa završnom, pošto se kroz obe faze koristi slična hrana, sa jedinom razlikom u precentu unosa proteina. Ipak, u ovom članku ove faze ćemo odvojiti, da bi čitalac dobio bolji uvid u materiju.
Jagnjad sa prosečnim ili visokim potencijalom za rast koja se hrane hranom baziranom na žitaricama i sa dobrim procentom proteina, treba da dobijaju od 200 do 350 gr telesne težine. Da bi postigli ovaj rast, ishrana treba da sadrži 73–78% potpuno svarljive hrane, 14–16% proteina i, otprilike, 0,50% kalcijuma i 0,25% fosfora. Da bi ostvarilo ovaj rast, jagnje svakodnevno treba da unosi količinu hrane koja iznosi 2,5–3,5% od njegove telesne mase.
Ukoliko se jagnje hrani uglavnom ispašom, onda se može očekivati sporiji rast i dnevni prirast, nego kad se hrani žitaricama. Dnevni prirast za jagnje koje se hrani ispašom obično iznosi 100–250 gr. Dnevni prirast kod ove jagnjadi umnogome zavisi od vrsta trava, zrelosti, vremena i, parazita. Slabiji dnevni prirast ne čini toliku štetu uzgajivaču zato što je ispaša jeftinija; međutim, svaka situacija je jedinstvena i zavisi od pristupa žitaricama, cene, ispaše i kvaliteta ispaše, kao i od samog tržišta za koje se životinje gaje.
JAGNJE U ZAVRŠNOJ FAZI
U slučaju masovne proizvodnje i kada se jagnjad šalju u klanicu, mnogi prozivođači moraju da zadovolje standarde klaničara koji ponekad zahtevaju da jagnjad teže između 40 i 55 kg, sa naslagom masti od 5 cm. Ovo su standardi koji se traže u zapadnim zemljama, a da bi se ovi standardi ispunili završna ishrana jagnjadi mora da sadrži period u kome se unosi visok nivo žitarica. Ovaj period obicno traje minimum 30 dana, a naravno zavisi od željene konacne težine.
U završnoj fazi, jagnje bi trebalo hraniti hranom koja sadrži 73–78% potpuno svarljive hrane, 12–14% proteina, 0,5% kalcijuma i 0,25% fosfora. Ukoliko se jagnjad hrane kolicinom hrane koja iznosi 3–4% telesne težine, trebalo bi da imaju dnevni prirast od 300 do 500 gr
Kada se jagnjad ovako hrane, može doci do acidoze ili enterotoksemie. Acidoza (kiselost) može da se izbegne tako što cete u ishranu ukljuciti 10% grube hrane, i tako što cete izbegavati nagle promene u ishrani. Kada su promene u ishrani neophodne, tada treba obezbediti sedam do cetrnaest dana za prilagodavanje, a promene vršiti postepeno, pa ce se tako izbeci pojava kiselosti. Da bi sprecili probleme sa urinarnim traktom, jagnjicima se daje hrana koja sadrži minerale u odnosu 2:1 – odnos kalcijuma prema fosforu. Takode, mora se omoguciti da imaju slobodan pristup soli tj. mineralima i da se dodaje zakiseljivac (na primer amonium hlorid). Takode, pristup zdravoj i cistoj vodi, u dovoljnoj kolicini, sprecava probleme urinarnog trakta.
