BUKOVAČA KAO U PRIRODI
Po ekološkim pravilima
 |
Najkvalitetnije imaju kratke drške i ispravljene šeširiće prečnika desetak centimetara,oštrih ivica
Zbog nutritivne vrednosti i lekovitosti,bukovača je jedna od najtraženijih gljiva na svetskom tržištu. Medjutim, kod nas su i proizvodnja i potrošnja simbolične.Neki uzgajivači žale se na teško prorastanje hranljivog supstrata,bolesti, štetočine…Ovi problemi ne javljaju se u gljivarniku Neše Popovića iz Novog Sada, koji bukovače gaji po ekološkim pravilima.
Na policama u oko 2oo kvadratnih metara dezinfikovanog i okrečenog podruma u Petrovaradinu, smešteno je na tri nivoa 8oo vreća težine od l5 do 2o kilograma.Poredjane su jedna pored druge i privezane žicom,a medjuprostor je dovoljan da se plodonošenje odvija normalno. Zasejana je micelija HK-35, nabavljena u Adi, koja daje,kako kaže Popović,najviše pečuraka.
-Razvoj gljiva zavisi od temperature, vlage, svetlosti, prisustva kiseonika i besprekorne higijene. Svi uslovi su uskladjeni.Temperatura je l6 stepeni,vlaga od 85 do 9o procenata, pa i veća, što se postiže kvašenjem zidova i poda.Vreće ne prskam i ne koristim prskalicu,iako mnogi proizvodjači to smatraju neophodnim-objašnjava proizvodjač.
Prostorija se provetrava ventilatorima.Jedan ubacuje svež vazuduh,a uključuje se svakih petnaest minuta.
Drugi svakih 45 minuta izbacuje ugljen-dioksid,štetan za rast bukovače. Tako izvesno vreme ne dolazi do izmene vazduha,što je, uz ostale uslove, važno za bolji i brži razvoj,ali i kvalitet plodova.
Inače, grozdovi bukovače pojavljuju se u talasima.Prvo iz vreće vire “cvetići”, koji brzo napreduju.Najkvalitetnije pečurke imaju kratke drške i šeširiće prečnika desetak centimetara.
-Pravi momenat za berbu je kad se šeširići isprave,odnosno dobiju oštre ivice,ali pre izbacivanja spora-kaže Popović.-Ako su povijeni nadole,gljive ne treba brati jer su još mlade. Kada su savijeni naviše, prestarele su i žilave. Na našem tržištu najtraženije su krupnije bukovače,ali su one starije,pa ih pre upotrebe treba prokuvati u slnoj vodi ili potopiti u mleko.
U proizvodnju učestvuje cela Popovićeva porodica,svako prema svojim mogućnostima. Supruga Mirjana urbane plodove priprema,pakuje i isporučuje kupcima,a za roditelje ima dosta posla u gljivarniku.Zarada im, kako kažu, popunjava porodični budžet,ali su spremni da udvostruče ili utrostruče broj vreća.
-Razni proizvodi od bukovače veoma su traženi na evropskom tržištu.To bi mogla da bude naša izvozna šansa,jer uslove i znanje imamo.Pokušavamo da osnujemo gljivarsku zadrugu i uz pomoć podsticajnih sredstava države povećamo proizvodnju“hrane budućnosti”-iznosi sagovornik deo planova koje želi da ostvari.
EKSTRAKT
Od bukovače se može napraviti ekstrakt i koristiti kao dodatak jelima.
Gljive se iseku,samelju i kuvaju dvadesetak minuta.Sok odliti i ostaviti sa strane,a pečurke kuvati u slanoj vodi još deset minuta.Dobijena kaša se procedi kroz gazu i sjedini s odlivenim sokom.Dodati kašiku soli na litar tečnosti i polako ukuvavati da se dobije gust ekstrakt.
Sipati u staklene tegle i povezati celofanom ili zatvoriti patent zatvaračem.Može da se čuva pola godine.
SNIŽAVA HOLESTEROL
Bukovača sadrži gotovo sve aminokiseline,vitamin P,većinu vitamina grupe B,mnoge minerale i proteine slične životinjskim.Ima veliki procenat ugljenih hidrata i gotovo četiri procenta masti,tako da medju lekovitim pečurkama zauzima značajno mesto.
Najvažniji polisaharid,beta glukan,snižava holesterol i trigliceride.Ako se tokom dana doda desetak procenata bukovače,za dva meseca holesterol će se značajno smanjiti.Dokazano je da ovaj polisaharid zaustavlja razvoj tumora,bilo da se jedu bukovače ili koristi ekstrakt.
D.Radivojac
