GAJENJE ŠITAKE NA DRVENIM OBLICAMA

GAJENJE ŠITAKE NA DRVENIM OBLICAMA

Šitake (Lentinus edodes) jedna je od najpopularnijih gljiva u Japanu. USA i EU dok je u Kini i Koreji jedan od važnijih useva i siguran izvor prihoda. Ova gljiva kao i izvor proteina ima kombinovana svojstva, odnosno dijetalna i lekovita. Hranjiva i kulinarska vrednost ove gljive je znatno veća nego šampinjona. Sadrži prosečno oko 13– 14% belančevina, 1.5 – 2.5% masti, te značajne količine esencijalnih aminokiselina. Od vitamina sadrži B1, B6, B12, A2, C, D,E i K. Bogata je mineralnim materijama, ima lekovita svojstva, smanjuje holesterol u krvi, povećava otpornost na viruse, a ekstrakt ima antikancerogeno dejstvo.

Odnos osam esencijalnih amino kiselina u boljoj je proporciji nego kod zrna soje, ima dobru mešavinu vitamina ( A,C,D, nijacin ), interferon i interleukin komponente koje jačaju imuni sistem organizma protiv raka i virusnih infekcija. Šitake u svom metabolizmu produkuje jaku apsorbujuću komponentu koja smanjuje mogućnost pojave side. Samo 5 grama ove gljive dnevno redukuje holesterol i reguliše krvni pritisak. Popularni naziv kod nutricionosta i ljudi koji drže od zdrave hrane za šitake je '' GLJIVA ZA DUG ŽIVOT''.

Strogi uslovi uspevanja (ekološki čista sredina, otvoreni prostor, hladovina pored tekućih voda, odnosno planinskih izvora, široke padine koje nisu jako strme i izložene direktnoj sunčevoj svetlosti i blizina hrastovih šuma kao izvora supstrata za inokulaciju predstavljaju limitirajuće faktore širenju ove gljive, međutim u poslednje vreme zbog značaja ove gljive u pravilnoj ii zdravoj ishrani traga se za ekološkim sredinama koje ispunjavaju napred navedene kriterijume i tu se organizuje priozvodnja.

Proizvodnja gljive šhitake može se vršiti tradicionalnim načinom na drvenim oblicama, kako se i danas najcešće obavlja u Japanu ili na odgovarajućem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomična i svi tehnološki postupci su dosta slični proizvodnji glive bukovače. Kao supstrat koriste se biljni ostatci kao što su slama žitarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slično. Veoma dobri rezultati se postižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, rezultati se potižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška piljevine i mekinja.

Najpogodnije drvo za gajenje na oblicama je hrast, bukva, braza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1.0 – 1.5 m dugi i 8 – 12 cm debeli. Koristi se sveže posečeno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži ( zalivajem ili potapanjem u vodu ). Vlažnost je optimalna , ako se piljevina od tog drveta, stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju.

Za gajenje se koristi mesto u bašti zaštićeno od direktnog sunčevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Tradicionalna japanska metoda gajenja ove gljive zasniva se upotrebi oblica hrasta, javora ili kestena kao supstrata za inokulaciju. Oblice se skidaju sa drveca zimi kada ima manje biljnih sokova, pri čemu se mlada zdrava stabla seku pažljivo vodeći računa da se ne ošteti kora koja mora biti devljine minimum 0.32 cm , bitne karakteristike oblica prikazane su u tabeli '' komercijalni standardi supstrata – hrastovih oblica''.

Najbolje vreme za seču oblica je zima zbog smanjenje količine biljnih sokova dok letnja seča daje kontaminiranu podlogu – supstrat sa destruktivnim plesnima i krajnjoj instanci niži prinos. Ukoliko se proizvodnja obavlja u uslovima šumskog biotopa najbolje je odabrati široke padine koje nisu suviše strme i izložene jakoj direktnoj sunčevoj svetosti.

Posebno kvalitetan rod dobija se gajenjem na gladnim padinama gde je dobra ventilacija. Čista tekuća voda je neophodna nekoliko puta godišnje za natapanje oblica i za forsiranje plodonošenja. Komercijalni izvori micelije mogu biti drveni klinovi, granule i piljevina inokulisana micelijom šitake.

Postupak inokulacije drvenim klinovima je sledeći:

1.Oblice se buše svrdlom (25 rupa po oblici) čiji dijametar treba da odgovara prečniku klina za inokulaciju. Dubina bušenja je zavisna od veličine samog klina i ona mora da je za dva centimetra dublja od veličine klina.

2.Drveni klinovi pažljivo se uz pomoć čekica zabijaju u izbušene rupe vodeći računa da se obavezno ostavi vazdušni prostor ispod klinova.

3.Mesta na kojima su postavljeni klinovi zalivaju se rastopljenim voskom zbog održavanja vlažnosti i zaštite micelije.

Nakon inokuklacije, prođe 4 – 10 meseci pre nego što drvo bude potpuno polinizirano gljivama.

Slika: Rastojanja između rupa za inokulaciju - prečnik rupe je oko 0,8 cm.

Slika: Bušenje rupa za inokulaciju micelije.

Slika: Unošenje micelije na oblicama.

Slika: Prorastanje micelije na oblicama.

Sveže inokulisane oblice se privremeno unakrsno slažu u gomile na hladnom mestu izdignute od zemlje i pokrivaju debelim platnom te se nakon nekoliko kiša (2 meseca) otkrivaju radi provetravanja. Nakon isteka dva meseca gomile se rasturaju a oblice slobodno postavljaju.

Položaj cepanica (nagib i ekspozicija) određeni su osunčanošću jer je razvoj micelije smanjen na 6 0 C dok ne temperaturi većoj od 38 0 C micelija ugiba. Iz ovih razloga izbegava se izloženost inokulisanih oblica direktnoj sunčevoj svetlosti izuzetak je slučaj kada temperatura padne ispod 6 0 C.

Slika: Postavljanje oblica na otvorenom prostoru.

Slika: Postavljanje oblica u plasteniku - fruktifikacija.

Kolonizacija supstrata je završena kada se pojave nežne bele dlačice (mrlje) hifa na krajevima oblica. Kada je prožimanje micelijom završeno mora se inicirati pojava gljiva potapanjem da bi se postigla optimalna i kontinuirana produkcija gljiva. Potapanje se izvodi naizmenično ''kružno'' oko 1/7 oblica nedeljno na sledeći način:

1.Oblice se natapaju 6 – 36 časova, zavisno od temperature, u buradima zapremine 210 litara. Ako je vazduh topao a voda hladna potapanje se izvodi 6 – 12 časova dok je duže natapanje preporučljivo kada su i voda i vazduh hladni. Indikator kraja potapanja prestavlja saturisanost oblica vodom, odnosno kada se mehurići vazduha više ne pojavljuju na površini vode.

Slika: Početak plodonošenja gljive.

Slika: Postavljanje oblica u plasteniku.

2. Optimalni uslovi čuvanja oblica su 55-65% vlažnosti i 13 - 18 0 C (prema pojedinim autorima, optimalna temperatura koja determiniše dužinu i vreme plodonošenja 22.5 0 C).

3. Potrebno je da prode najmanje 30 dana posle berbe do novog natapanja. U tom periodu micelija stvara hranljive supstance potrebne za razvoj gljiva.

Najpogodnije vreme za setvu je micelije je u proleće. U toku 3 – 4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti , a ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali najčešće prva berba je iduće godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela se kreće od 14 - 20 0 C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog shitake gljivom iznosi 5 – 6 godina. Za to vreme se postiže se prinos do 15 - % težine zasejanog drveta.

PODNOŠENJE, BERBA, PAKOVANJE I PLASMAN

Gljive se ubiru rano ujutru nakon pucanja vela (opne ) dok us kapice (klobuci) još nabranih krajeva. Pre berbe treba pripremiti:

1. Odgovarajuću ambalažu ( korpe , kutije.. ),
2. Naoštriti i dezinfikovati noževe za ubiranje gljiva.
3. Dezinfikovati odela – uniforme berača.

Gljive se beru kada se klobuk otvori 50 do 70% , pečurke se beru oštrim nožem i pakuju u gajbice u visini sloja od 10 do 15 cm. Trenutak berbe ne zavisi samo od veličine plodnog tela gljive već i od njenog izgleda. Kod mladih gljiva rub klobuka je zavrnut prema dole, a zatim se postepeno izravnava. Bere se kada rub klobuka dođe u ravninu, boja gljive potamni, a na mestu gde je klobuk vezan sa stručkom raširi se ble navlaka od hifa. Kada gljiva dostigne navedenu fazu rasta uskoro će započeti i sporonošenje, odnosno izbacivanje spora u obliku belog praha.

Berbu treba zapoceti pre izbacivanja spora. Prerasle gljive pocinju menjati oblik i postaju levkastog oblika ili rub postaje valovit. Gljive treba da se beru oštrim i dezinfikovanim nožem da bi se izbegla mogucnost pojave zelene plesni na ostacima strucaka (stabla) gljive. Ne sme se ostaviti da gljiva prezri jer iako joj raste velicina, gubitak u masi iznosi 20 – 30 a kvalitet se znatno pogoršava.

Takve gljive obicno idu za sušenje. Gljiva se za sušenje nareže u rezance do 6mm pa se suši na promajnom mestu ili posebnim sušarama za gljive. Za prodaju su najbolji klobuci jer su stručci nešto žilaviji pa se kod berbe stručci režu 1 do 2 cm ispod klobuka. Gljiva se treba isporučiti na prodajno mesto adekvatno složena u odgovarajućoj ambalaži po mogućnosti kartonskoj, isti dan kada se vrši berba. Gljiva se slaže u ambalažu uredno, klobuk do klobuka tako da gornji klobuci ne pritiskaju donje i da se vidi kvalitet svih gljiva a ne samo onih koje su na vrhu. Sveže ubrani šitake klasira se na osnovu prečnika šešira – klobuka pečurke :

I klasa: Prečnik klobuka 6 do 8 cm
II klasa: Prečnik klobuka 4 do 6cm
III klasa: Prečnik klobuka < 4 cm.

Sveže gljive šitake mogu se čuvati 2 do 3 nedelje u hladnjači a onda plasirati na tržištu. Količina gljiva koja se ne može ponuditi sveža na tržištu, suši se prirodnim putem na vetrovitom mestu i kasnije plasira kao izvanredan začin.

Godišnja proizvodnja gljive u periodu plodonošenja na mini farmi sa 5000 oblica iznosi 1274 kilograma pri cemu se realizuje 60% sveže i 40% sušene gljive. Odnos između svežih i suvih gljiva je 1:7, potrebno je 7kg svežih gljiva za 1kg sušenih.

Organizovana proizvodnja ove gljive na našim prosotirima nije identifikovana u većem obimu i odnosi se na sporadicne slučajeve pokušaja gajenja šitake, zbog toga konkurencija u pravom smislu te reči ne postoji.

Na osnovu dosad izloženog može se izvesti zaključak da je ovo nova i veoma interesantna proizvodnja. Međutim pažljivim razmatranjem mogu se uočiti pozitivne i negativne strane poduhvata gajenja gljive šitake o kojima bi budući uzgajivači morali voditi računa.

Slika: Pakovanje pečuraka.

NEGATIVNE STRANE

Ekstenzivna tehnologija proizvodnje gljive kod nas nije šire zatupljena te se zbog toga i ne znaju mogući tehnološko – proizvodni rizici koji prate ovaka vid proizvodnje.

Dug period od inokulacije do plodonošenja (1 god ) uvek je rizičan jer se jednostavnim metodama ne može pouzdano utvrditi da li je inokulacija uspela.

Promenama inputa i otputa dovodi u pitanje ekonomsku celishodnost projekta.Veoma dug period od 4-5 godina dokazivanja i osvajanja ekstenzivne proizvodnje gljive.

Ako se za finansiranje mini farme koriste pozajmljena sredstva pri sadašnjim cenama kapitala (minimum od 10% na godišnjem nivou ), ekonomski pokazatelji se znatno smanjuju.

POZITIVNE STRANE

Nova proizvodnja i skoro odsustvo konkurencije.

Ekstenzivni način proizvodnje angažuje mali broj radnika (prema američkim normativima o farmi šitake sa 10000 oblica brinu dva radnika)

Mogućnost proširenja kapaciteta proizvodnje.

Nakon osvajanja ekstenzivne proizvodnje stvaraju se uslovi za prelazak na intenzivnu proizvodnju u strogo kontrolisanim uslovima gde je proces plodonošenja skraćen na 3 meseca.

Finansijski pokazatelji, ekonomičnost i rentabilnost pod uslovom da je obezbeđen kontinuirani plasman gljive i da ne postoje ozbiljni problemi u proizvodnji izrazito su dobir i ohrabrujući.

RSEDP Evropska agencija za rekonstrukciju