Jedan od prvih uslova za pravilnu organizaciju jagnjenja je blagovremena izrada plana – kalendara jagnjenja svake ovce. To omogućuje ovčarima da blagovremeno uoče ovce koje će se uskoro jagnjiti i da ih odvajaju u posebne delove ovčarnika za gagnjenje. Plan – kalendar se lako određuje ako je za svaku ovcu zapisan tačan datum oplođenja. Kada se tome dodaju 150 dana (bremenitost ovaca traje od 148-152 dana), dobija se verovatni datum jagnjenja svake ovce. Tamo gde se ne upisuju datumi oplođavanja, plan se sačinjava tako što se određuje početak jagnjenja a prema datumu prvog mrkanja i dodaje 150 dana.
Po tom kalendaru ovce u odmakloj bremenitosti se odvajaju u porodilište. Međutim, nezavisno od kalendara, čim nastupi vreme jagnjenja, ovčari moraju više pažnje da poklone ovcama. Ovce koje će se skoro jagnjiti su uznemirene, često leže i ustaju i imaju usporeno disanje. Treba da se prati stanje vimena. Dobri poznavaoci, po stanju vimena mogu da poznaju sa dosta velikom sigurnošću kada će se ovce ojagnjiti. Ali, kod nekih ovaca, naročito meleza, nema velikih promena na vimenu pre jagnjenja. Zato je pravilo da provetravanje treba da bude naročito pažljivo svakog dana uveče. Ovce koje pokazuju znake skorašnjeg jagnjenja, treba da se odvoje.
Za dobru organizaciju jagenja važno je pripremanje ovčarnika. Kod toga treba prvo izvršiti dezinfekciju ovčarnika i pripremiti neophodne boksove i pregrade. Posebna pažnja se obraća porodilištu i delu ovčarnika za jagnjad. Dezinfekcija može da se obavi negašenim krečom posle čega se podovi ovčarnika podriju debelim slojem suve slame. Negašeni kreč pomaže sušenje ovčarnika.
Važan uslov, koji osigurava uspeh u jagnjenju, je pravilna podela odnosno namena ovčarnika. U novim ovčarnicima postoji prostorija posebno za jagnjad, a posebno za majke jagnjadi. Međutim, većina naših ovčarnika je primitivno sagrađena, bez specijalnih odeljenja, a mnogi su pokriveni samo drvetom i slamom. Pa ipak, potrebno je da se u njima prime ne neka pravila i to: deo gde se ovce jagnje i gde se čuvaju mala jagnjad mora da bude najtopliji, da bude suv, sa dosta svetla, da nema promaje, da bude odvojen od drugih ovaca, ali i da ima vrata preko kojih se jagnjad puštaju da sisaju.
Deo ovčarnika gde se jagnje ovce ne sme da bude tesan kako bi se ovcama omogućilo slobodno kretanje za vreme jagnjenja i jedan do dva časa posle jagnjenja. Pogrešna je praksa, koja se može sresti i u modernim pvčarnicima, da se ovce jagnje u tesnim, pojedinačnim boksovima. Pojedinačni boksovi treba da budu za ovce sa jagnjetom ili po jagnjenju tri do pet dana. Boksovi treba da budu 1,50 metar široki i 1,5 metar dugački. U njima treba da se postavi hranilica u koju se stavlja hrana za ovce. U bokseve za jaganjce odvajati jagnjad iste starosti.
Približavanjem dana jagnjenja domaćinstva i farme treba da obezbede neophodan inventar: makaze i dezinfekcioni materijal. To su na izgled sitne stvari, ali su vrlo značajne, ako se želi jagnjenje bez gubitaka.
