VINSKI VITEZOVI
 |
Izaslanici Boga Bahusa
Postoje vekovima, a zadatak im je da u svojim sredinama podižu vinsku kulturu
Vinske viteške redove davno su osnovali ljubitelji dobre kapljice, s namerom da „božanski“ napitak odvoje od ostalih. Naime, njihova uloga je da razvijaju vinsku kulturu, a to, po svemu sudeći, i uspevaju. Najduža tradicija i najbolja organizovanost viteških redova je upravo u zemljama u kojima je vino na vrhu lestvice po potrošnji i stilu uživanja. Pre svega u Francuskoj, mediteranskim, ali i drugim evropskim zemljama.
Čaša umesto štita
Poslednjih godina vinski vitezovi mogu se videti na raznim manifestacijama i kod nas. Nose duge tamne odore s kapama, umesto štitova su im čaše u ruci, a „naoružani“ su lepim pričama o ovom piću. Jednu od njih čuli smo od Nikole Cuculja, pripadnika banatskog reda „Sveti Teodor“ u Vršcu.
- U svetu ima oko pet stotina vinskih redova i neki traju stolećima. Jedan od takvih je red „Svetog Đorđa“ u Austriji. Nastao je u 13. veku, u gradu Ajzenštatu i ima oko dve i po hiljade vitezova. Kod nas je prvi osnovan tek 2001. godine u Hajdukovu, kod Palića, a dobio je naziv „Arena Zabatkiensis“. U međuvremenu su formirana još tri, u krajevima u kojima se tradicionalno gaji loza. „Dorotej“ u Župi, „Sveti Teodor“ u Vršcu i „Sveti Đorđe“ u Bačkoj – kaže Cuculj.
Organizovani su po statutu, imaju senat, predsednika i skupštinu vitezova, koja se sastaje jednom godišnje. Tom prilikom se podnose izveštaje o radu, a kasnije, na prigodnoj svečanosti, promovišu novi članovi.
Dva ranga
- Ovo protokolarno zvanje dodeljuje se po posebnoj proceduri - objašnjava sagovornik. – Prvo se sastavlja spisak kandidata, za koje se smatra da će dati doprinos u ovoj oblasti. Osim vinogradara, vinara i enologa, dolaze u obzir i ljudi drugih struka, koji mogu posredno uticati na razvoj vinske kulture. Izvesno vreme su u nižem rangu glasnika, pa ako znanjem i radom zadovolje, skupština ih promoviše u visoki viteški red.
Novi članovi dobijaju povelju ispisanu na latinskom jeziku, koji je prihvaćen kao zvanični. U znak sećanja na rimskog cara Probusa, koji je doprineo da se vinova loza gaji na širokom području. Zapravo, on je sredinom trećeg veka ukinuo zabranu koja je do tada važila u Rimskom carstvu. Po njoj su se kvalitetne sorte mogle gajiti samo na Apeninskom poluostrvu. Car je rođen u Sremskoj Mitrovici, tadašnjem Sirmijumu, pa su prvi strukovi zasađeni na Fruškoj gori.
Ove organizacije obično imaju konzule u drugim zemljama. Oni su delegirani da formiraju nove redove i na taj način šire mrežu poštovalaca vina.
Čuvaju stare običaje
- Neobične odore u kojima se pojavljujemo na vinskim sajmovima i drugim skupovima služe da privučemo pažnju i lakše stupimo u kontakt s posetiocima – kaže sagovornik. – Koristimo svaku priliku da poučimo i prenesemo znanje, počev od toga kako držati čašu.
Izaslanici boga Bahusa, kako ih još nazivaju, imaju statutom utvrđen zadatak da proširiju svoje „kraljevstvo“ - vinograde i zasnivaju podrume, u kojima čuvaju blago. U poslednje vreme zalažu se za širenje autohtonih sorti i proizvodnju autentičnih vina na svom području, što je trend u svetskoj proizvodnji.
Uz sve to, trude se da obnove stare vinske običaje. U tome posebno prednjači subotički red. Njihov glavni skup održava se svake godine 22. janura, na Dan svetog Vinsenta, zaštinika vinara i vinogradara. Tada odlaze u odabrani vinograd da bi uzeli grančicu s čokota. Donose je kući i stavljaju u mlaku vodu, kao što su činili i njihovi preci. Kasnije, na osnovu rasporeda novih pupoljaka, određuju način rezidbe i procenjuju kakva će biti godina.
M. Todorov
