OD SADNICE DO ČAŠICE
 |
Tradicija porodice Šijački iz Banoštora
Rod sa četiri hektara koristi se za vrhunska vina, pa je i sortiment tome prilagođen.
Od davnina je sremsko selo Banoštor čuveno po bujnim vinogradima koji se prostiru na obroncima Fruške gore, ali i po vrsnim proizvođačima grožđa i vina. Međutim, retki su oni koji su uspeli da zaštite ime i geografsko poreklo ovog pića, što je učinila porodica Šijački, koja se vinarstvom bavi već tri decenije.
Najbolje zemljište
- Prvi vinograd podigao je moj deda i zauzimao je samo jedan hektar, a danas imamo četiri hektara rodnih zasada, odnosno sedam hiljada čokota u špalirima. Planiramo na proleće da povećamo površine za još tri hektara-kaže Milan Šijački.
Celokupan rod koristi se za spravljanje vrhunskih vina, pa je i sortiment tome prilagođen. Od crnih sorti najzastupljenija je «frankovka», zatim «merlo» i «kabarne sovinjon», dok 90 odsto belog grožđa čini «italijanski rizling». Manju površinu zauzimaju «šardone» i «župljanka», a od stonih sorti uzgaja se jedino «hamburg».
- Zasadi su stari od četiri do 24 godine i svi su u punom rodu- kaže sagovornik. - Veoma je značajno to što su uglavnom na jednom mestu, pa je u špaliru razmak između redova 2,60-2,70 metara, a u redu 90 - 100 centimetara.
Zemljište se analizira svakih četiri-pet godina. Pripada četvrtoj i petoj klasi gajnjače, koja je odlična za uzgoj grožđa, a sadržaj teških metala i bakra je ispod 40 ppm. Dobra je i lokacija, tako da u popodnevnim satima jaka refleksija svetlosti s Dunava doprinosi boljem razvoju grozdova i većem procentu šećera u bobicama, a zimi sprečava izmrzavanje.
Važan je dobar početak
-Na proleće ćemo zasnovati nove zasade-dodaje sagovornik - pa je važno da se sve uradi na pravi način.
Analiza zemljišta pre sadnje mora prethoditi svim ostalim merama, jer se na osnovu nje može tačno proračunati koliko je hraniva neophodno, kojih elemenata ima suviše, a koji nedostaju. Vinovoj lozi odgovara organsko đubrivo i pre pripreme tla treba uneti 70-80 tona stajnjaka po hektaru. Jedini nedostatak je to što povećava sadržaj humusa, a ne obezbeđuje dovoljno drugih elemenata.
Najbolji predusevi za nov vinograd su soja, grašak ili detelina, koji obogađuju tlo. Površine ovog proizvođača, međutim, nalazile su se u parlogu i bilo je neophodno krčenje žila i korova, a potom čak tri-četiri oranja, drljanje posle svake kiše i dodavanje elemenata koji nedostaju. Inače, vinograde treba podizati isključivo u rejoniziranim krajevima, zbog klime i sastava tla.
Sadni materijal mora biti sertifikovan. U tom slučaju, državne subvencije su 50 odsto. Porodica Šijački opredelila se da zadrži postojeće sorte, jer se pokazalo da daju odličan rod u ovom regionu.
Nega presudna za rod
Kada zasadi dostignu punu rodnost, tokom jeseni se specijalnim mašinama unose u zonu korena kompleksna đubriva i istovremeno kidaju starije žile. Tako se pospešuje rast mladih, koje brže usvajaju mikroelemente, ali doprinosi i aeraciji zemljišta, poniranju vlage i mikrorganizama, koji razlažu hraniva i čine ih lako pristupačnim.
Nega u toku vegetacije podrazumeva uklanjanje zaperaka, dva do tri lačenja i plevljenja. Prilikom prvog plevljenja, iz rodnog čvora se odstranjuje višak zelene mase. Rezidba je neizostavna, zelena u toku vegetacije i jedna u periodu mirovanja.
- Ova mera presudno utiče na kvalitet i rodnost vinograda. Ako je sorta prinosnija, kvalitet grožđa je manji, te se preporučuje jače orezivanje, pogotovo kada je rod namenjen proizvodnji vina. Opreterećenje čokota vinskih sorti treba da bude 16-17 okaca, jer je tada grožđe krupnije i lepše-naglašava Šijački.
Folijarno se đubri četiri-pet puta, istovremeno sa zaštitom, ali se obavezno moraju poštovati preporuke proizvođača hemijskih sredstava. Ovo je posebno važno kada se radi o botriticidima, jer ako se primene posle preporučenog roka, sprečavaju vrenje vina.
Berba Šijački počinje mesec dana nakon fiziološke zrelosti grožđa, zbog toga što vina u tom slučaju sadrže malo kiselina, a dosta šećera. Prošle godine ovaj vinar bio je jedan od retkih koji je proizveo takozvano kasno vino od «župljanke», sorte s tvrdom pokožicom, koja odoleva truleži. Međutim, problem je predstavljala uporna kiša, pa kvalitet nije bio zadovoljavajući. Naime, botritis je plemenita plesan samo u određenoj fazi zrelosti grozda i kada su odgovarajući klimatski uslovi. Treba da se zadrži isključivo na pokožici, ne sme zahvatiti meso.
- Soriment je biran tako da berba bude sukcesivna, postepena. Prvi sazreva «šardone» (krajem septembra), a poslednji «kabarne sovinjon». Vreme ubiranja određuje se na osnovu procenta šećera i kiselina, što je za bela vina sedam grama vinske kiseline po litru. Dešava se da u pojedinim godinama sadržaj šećera dostigne maksimum, ali se čeka da opadne procenat kiselina-objašnjava iskusni vinar i ocenjuje da ova godina neće biti baš dobra za vino, jer je pretoplo, što je dobro za sadržaj šećera, ali ne i za ostale materije koje upotpunjuju ukus vina.
S. Grabovac
GEOGRAFSKO POREKLO
Milan Šijački je jedan od retkih vinara u regionu koji je uspeo da obezbedi geografsko poreklo svojim proizvodima. Kako kaže,napravio je elaborat koji sadrži precizne podatke o zasadu. Ako se planiraju vrhovna vina, vinograd mora da bude u rejonu vinogroja i da se najmanje tri godine odvija prozivodnja.
Čak 85 odsto čokota treba da je od jedne sorte, a neophodni su i odgovarajući uslovi za flaširanje i pakovanje u specijalnu ambalažu.
