FENOMEN JELENSKIH ROGOVLJA

FENOMEN JELENSKIH ROGOVLJA

FENOMEN OTPADANJA ROGOVLJA JELENA PREDSTAVLJEN SLIKOM I ZVUKOM. NEČUJAN FENOMEN KOJI JE TOTALNO NEPOZNAT OBIČNIM LJUDIMA, DOK SU VEĆINI LOVACA POZNATI SAMO DELOVI.

JOŠ JEDNOM, PRIKAZAĆEMO VAM ISEČKE IZ FENOMENALNOG FILMA 0 JELENIMA REDITELJA JEAN PAUL GROSSINA. OVAJ PUT, IMAJUĆI U VIDU MESEC U KOJEM IZLAZI OVAJ BROJ, PAŽNJU SMO SKONCENTRISALI NA DEO KADA JELENI ODBACUJU ROGOVLJE. PRIRODA JE PUNA IZNENAĐENJA, ALI I MISTERIJA.

Realizacija Jean-Paul Grossin

Poput gomile fantoma, krdo se pojavljuje iz snežne oluje... Pred očima nam se smenjuje jurnjava jelena i borba divljih veprova... oštra borba u bari... Sezone prolaze i dolaze, sati i čekanja takođe, a san ostaje... Reditelj Jean-Paul Grossin je skoro osam godina maštao samo o tome. On je osam godina prikupljao slike i prikaze, nadajući se da će ih jednog dana iskoristiti. Umerena tvrdoglavost je ipak dovela do ostvarenja sna.
Njegova dugogodišnja želja je bila da slikama i zvukom najrealnije prikaže fenomen otpadanja rogovlja jelena.
Odbacivanje, obnavljanje rogovlja... ima jako puno specifičnih izraza.
Prepričati taj kratki i podmukli trenutak, koji kraljevsku životinju pretvara u životinju nalik kravi. Fenomen koji mnogi uglavnom zanemaruju, dok su većem broju lovaca poznate samo neke sitnice.
„Za veliki broj lovaca, jelen je interesantna divljač samo za vreme rike. Ono što jelena karakteriše tokom 4 meseca, kada gubi i obnavlja rogovlje, nažalost većina zanemaruje " , kaže Jean-Paul Grossin. U februaru se završava lovna sezona, i u šumi se pored revnosnih lovočuvara, mogu naći samo tragači za odbačenim rogovljem, nalik pljačkašima starina."
Jeleni se povlače u martu i nećemo ih videti ponovo pre septembra. U međuvremenu, jure, lutaju... Gde su? Kako to da izmiču našem pogledu?
Naš autor je majstor za postavljanje raznih zamki i čeka, na pravom mestu i u pravo vreme, kako bi uhvatio dobar kadar. Fotografija na kojoj su jeleni koji jure , a u pozadini rogovlje na tlu, slika rogovlja koji odpadaju... Jedinstvene fotografije koje do sada niko nije napravio.

„Nećemo ih videti pre septembra jer se povlače u martu. U međuvremenu, jure, lutaju. Gde su? Kako to da izmiču našem pogledu?"

Životinjska simfonija

Jean-Paul Grossin je snimio ove kadrove u pokrajini Solonj, tj. najveći broj njih, dok je ostale prikupio snimajući po celoj Francuskoj. U pitanju su u 9 5 % slučajeva lovišta otvorenog tipa, i nekoliko seansi koje nam dolaze iz Chamborda (lovište od 5.000 hektara zatvorenog tipa).
„Snimci su samo iz lovnih terena na kojoj mi vlasnici ljubazno daju dozvolu za pristup", ističe Jean-Paul.
Grossin na terenu režira film o ovim životinjama, pritom ni u jednom slučaju ne dozvoljava da se jelen naziva pogrdnim imenima, niti da mu se daju nakinđureni nadimci. „Jelen je po meni životinja sa najviše tajni, volim jelena zato što je nesumnjivo kralj šume, zato što se prosto razlikuje od ostalih vrsta divljači. On vodi dvostruki život, živi u paralelnom svetu. Da li je stvarno teško poštovati životinju zbog onoga što jeste, zašto promeniti njen univerzum? Iz tog razloga, ja ne želim da naduvavam prazne priče, odlučio sam da napravim nove epizode i da ih animiram pomoću glasova i zvukova iz šume i uz pomoć originalne muzike, koju je specijalno tim povodom komponovao poznati kompozitor Patrik Morin. „Muzika je jedna od najlepših čovečijih načina izražavanja, ujedno i idealna spona između našeg i jelenovog univerzuma". Prikaze prate, a nas iznenađuju, note tanga, rekvijum, svetovna muzika, antička pevanja, muzika iz cirkusa... Cvrkut ptica, brujanje insekata, lajanje i rika upotpunjuju doživljaj. Pogled takođe, igre boja, jesenje lišće i bele breze u dubini plavetnila. Igre iz prvog ili drugog plana, igre posrednog svetla, guste magle. Sve se tek nazire. U prvom, ujedno i glavnom filmu, sve ovo gore navedeno dominira. ,,U drugom sam pitao dvojicu stručnjaka, doktora Xavier Legendrea, profesora u Muzeju istorije i Guy Bonneta, profesora veterinarskog fakulteta, da objasne fenomen gubitka i rast rogovlja." Rast i opadanje rogovlja je spoj hormonalnih promena tokom jedne godine svake muške jedinke. Malo je nekoliko rečenica da bi se ta promena u organizmu opisala. Na kraju krajeva, prosečan lovac nije ni profesor na medicinskom fakultetu, ni profesor u muzeju istorije, ali mora da zna neke osnovne stvari u vezi ove pojave. Drugi film (Zašto i kako j e l en gubi rogovlje) koji u neku ruku služi kao uputstvo za upotrebu, dok se prvi (Kada jelen gubi „glavu") može opisati jednostavno: kroz sezonu, pokazati ciklus rasta rogovlja. Banalno? Ne nikako jer je lepota, kao i raznovrsnost prikaza realna. Koliko je ovaj film realan i kvalitetno snimljen, najbolje nam govori nadimak koji ima Jean Paul - Vivaldi iz Solonje!
„Lepih jutara, tokom godine imamo na stotine. Možeš se nadati da ćeš ostvariti 50-ak lepih izlazaka, od kojih će pet biti interesantni. A ako propustiš sezonu, treba da sačekaš sledeću godinu! Snimam film u kojem glavne glumce igraju slobodni jeleni u prirodi, pod prirodnom svetlošću..." Film obuhvata oko 1.000 dana snimanja.

Scene iz šume

Najinteresantniji kadar za snimanje?
„Bez sumnje, veliki jelen u trenutku kada mu odpada rogovlje. Prve godine, nakon 30 dana snimanja, konačno sam snimio 20 sekundi. Bilo je jutro i nije bilo dovoljno svetlosti. Krajem februara stari jeleni gube svoje rogovlje, što traje samo nekoliko sati. Potom se jeleni kriju u najdublje delove šume, u gustom grmlju, kako bi umakli insektima." Okupite nekoliko dobrih prijatelja lovaca i tragača za rogovljem, ubobno se smestite, otvorite, zašto da ne, flašu dobrog crvenog vina, udahnite duboko i pustite film. Prepustite se ciklusu života, preko rogovlja jelena, koji su njegov simbol, interpretiraje t e kadrove, pogodite koja ptica peva, procenite tog jelena. Jean-Paul preporučuje da pročitamo tu lektiru.

Tekst Francois-Xavier Allonneau
Fotografije Jean-Paul Grossin

TEST 0 JELENU
Testirajte svoje znanje odgovorima na 12 pitanja

Zašto i kako jelen gubi rogovlje? A sada vi!

1. Najstariji jeleni poslednji gube rogovlje...
Tačno/Netačno ?
2. Brojne divlje životinje se hrane rogovljem jelena...
Tačno/ Netačno?
3. Maksimalni rast jelenskih rogovlja je dnevno:
a - od 1 do 2 cm
b - od 2 do 3 cm
c - od 3 do 4 cm
4. Što je jelen stariji, to se više rožište produžuje:
Tačno/Netačno?
5. Odrasli jelen obnavlja rogovlje:
za 50 - 60 dana
za 70 - 110 dana
za 120- 150 dana
6. Jeleni mužjaci se bore za prevlast
Tačno/Netačno ?
7. Kada je jelen ranjen, koji rog će pokazati njegovu deformaciju?
a - Onaj na istoj strani
b - Onaj na suprotnoj
8. Kod koje starosti jelena je trofej manji?
7-10 godina
11-14 godina
15-20 godina
9. Jelen menja dlaku
Kada se češe
Kada odbacuje rogovlje
Kada se uprlja
10. Svake godine jelen se obogaćuje jednim paroškom na rogovlju...
Tačno/Netačno ?

Odgovori na pitanja

1. Netačno.
Suprotno je. Zasigurno oni gube rogovlje prvi.
2. Tačno.
Mali glodari,lisice, divlje svinje, pa i jeleni jedu rogovlje i iz njih izvlače mineralne soli.
3. Odgovor a.
4. Netačno
Suprotno. Rožište se skraćuje jer svake godine njegov deo opada sa rogovljem.
5. Odgovor c,
Biće potrebno 90-120 dana.
6. Tačno.
Jeleni se tuku ...
7. Odgovor b,
a da ne znamo tačno zašto.
8. Odgovor c,
Trofej počinje uveliko da opada, zaokružuje ciklus života.
9. Odgovor b,
Menjanje dlake se upravo poklapa negde sa odbacivanjem rogovlja. Mart mesec.
10. Netačno.
Postoji rogovlje sa 8,10,12,14 itd parožara. Kako se razvija, rogovlje je čvršće, eventualno lepše boje, a se ne povećava srazmerno broj parožaka.

Zamke, i impovizovane čeke... Sve ne bi li se našao na pravom mestu i u pravom trenutku.

Drugi film
Novo izdanje DVD-a „Kada jelen gubi rogovlje" nas poseća na Jean- Paul Grossina, režisera filma čiji je naslov Le Trombinocerf. Ovaj DVD je izvanredan film koji omogućava da bolje shvatimo jelene i naročito da razlikujemo srednjedobne, odrasle i stare mužjake. Moderan lovački film! Cena: 40 evra + poštarina 100 C production, Pully, 45740 Lailly-en-Val Tel.: 99 33 (0)2 54 87 93 44 ili 99 33 (0)6 16 08 04 61 100cproduction@wanadoo.fr