Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD KUCNI LJUBIMCI - Oglasi, adresar, tekstovi, zanimljivosti ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
SAVETI VETERINARSKOG ZAVODA ZEMUN
  Saveti veterinarskog zavoda ZEMUN NOVO    Vidi savete
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22988
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:21047
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:752
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:252
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Magazin AGRAR
 •  [svi tekstovi]

PODOLSKO GOVEČE

Piše: Magistar Srđan Stojanović, Šef odseka za genetičke resurse, Sektora za razvoj sela i poljoprivrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Magistar Srđan Stojanović
Podolsko ili sivo-stepsko goveče, spada u grupu primigenih goveda. Kako navode Čobić i Antov (1992), citirajući brojne autore (Ulmanski, 1928; Bodo, 1984, 1987; Bodo et Reti, 1987), smatra se kao direktan potomak divljeg govečeta-Bos primigenius Bojanus-a. Sama grupa stepskih goveda je vrlo velika i veoma rasprostranjena, kako u Evropi, tako i u Aziji, a prema nekim podacima slična goveda se nalaze i u severnoj Africi (Pavlović, 1961, 1967).

PODOLSKO GOVEČE
Smatra se da je uža domovina podolskog govečeta Podolija (odakle i potiče naziv) i Volinija (oblasti u Ukrajini), kako ističu Šmalcelj et Rako (1955) i Belić i Ognjanović (1961). Kako je došlo na prostore današnje Panonske nizije, postoje tri različite teorije koje nisu jasno dokazane (Bodo, 2000):

1. Doneto je prilikom osvajanja ovih teritorija od strane Huna i Avara, pre 1000 godina, koji su došli iz Mongolije, prolazeći preko Ukrajinskih stepa, koje se mogu smatrati mestom nastanka podolskog govečeta. Werner (1902) navodi da je kralj Longobardije Agilulf (590- 615) dobijao od Avara iz Mađarske, koji su se iselili iz jugozapadnog Sibira, iz predela između Urala i Altaja, dugoroga siva goveda na poklon. U prilog ove teorije ističe se i navod Stajića (1912) koji kaže, da su mnogi mišljenja da je sa Avarima došlo i stepsko goveče, koje se u prvi mah zadržalo u Panoniji, a zatim se raširilo i u ostale delove Evrope, pa i na Balkansko poluostrvo;

2. Stiglo je prilikom velike seobe naroda u IV-V veku sa istoka. Naime, kako ističe Bodo (2000), „dugoroga“ goveda su bila poznata u Egiptu i na Balkanskom poluostrvu od davnina, a Perosin(1995) ukazuje da su u prvom veku nove ere „dugoroga“ goveda postojala na Kritu;

3. Nastalo je kao rezultat lokalnih ukrštanja i domestikacije u Karpatskom bazenu (Bodo, 2000). U XIV i XV veku populacija podolskog govečeta je bila jako razvijena u Karpatskom bazenu i Panonskoj niziji (Bodo, 1985, 2000), gde je ekstenzivno stočarenje bilo glavno zanimanje. Sivo-stepsko goveče je postalo popularno sredinom XV veka usled povećanog zahteva tržišta za goveđim mesom. Međutim, u XVIII i XIX veku smanjuju se površine pašnjaka na kojima su se uzgajala ova goveda zbog povećanja površina pod oranicama (Bodo, 2000). U takvim novim uslovima, podolsko goveče postaje glavna radna snaga za obradu zemlje, a na teškim ritskim oranicama nije mu bilo premca.

PODOLSKO GOVEČE
Sivo-stepsko goveče ima veliki broj varijeteta i to: u Ukrajini (Podolija) podolsko, u Mađarskoj mađarsko sivo, u Rumuniji rumunsko sivo (varijeteti sive stepske rase u Rumuniji su dobili nazive po zonama gde su nastali: moldavski, transilvanski, jalomica i dobrudža soj), u Bugarskoj sivo iskarsko, u Srbiji kolubarsko i podolsko, u Bosni i Hercegovini bosanska ili posavska gulja, u Grčkoj sykia i katerini tip, u Turskoj tursko sivo-stepsko goveče, u Hrvatskoj istarsko goveče i slavonsko-sremski podolac, u Italiji podolika, romanjola i maremana, u Albaniji najsličnija rasa podolskom govečetu je Mursi (Grey Steppe type, Mason, 2002), u Španiji andaluzijsko goveče itd. Svi ovi varijeteti su potomci Bos primigenius Bojanus-a, a razlikuju se međusobno uglavnom po visini tela i telesnoj masi, dok su po eksterijeru i fiziološkim osobinama veoma slični.

Kako je podolac vekovima unazad držan u prirodi bez ikakve zaštite, prepušten vremenskim prilikama, odlikuje se izuzetnom otpornošću. Crnobarac (1999) navodi reči Tružinski Sabolča, jednog od vlasnika podolskih goveda u našoj zemlji, koji kaže „...jed nom se živa u termometru spustila na minus 20 stepeni, otelila se jedna krava. Sva grla u krdu okupila su se oko novorođenčeta i rogovima gurala slamu prema njemu da ga pokriju i utople“. Ovakvo ponašanje ukazuje na zajedništvo i brižnost jednih prema drugima, kada za to postoji potreba.

PODOLSKO GOVEČE
Podolsko goveče je kasnostasno, odlikuje se visokom plodnošću i dugovečnošću. Krave se koriste u priplodu 10 i više godina, a volovi za rad do svoje 15-te godine. Prema Pavloviću (1967), volovi mogu da se koriste za rad i do 16-17 godina, kada se iz upotrebe isključuju ne zbog neke greške, već zbog toga što su im, usled starosti, zubi istrošeni, te nisu više u mogućnosti da konzumiraju onu količinu hrane, koja im je potrebna za podmirenje energije utrošene za rad. Mlečnost je retko izražena i uglavnom se krave ne muzu. U našim uslovima podolska rasa je praktično korišćena u siste mu krava-tele, jer se krave u najvećem broju slučajeva, zbog niske proizvodnje mleka nisu muzle, već su na pašnjacima odgajivale telad (Antov i sar., 2002). Tovna sposobnost podolskog govečeta je slabo izražena, a Čobić i Antov (1992) navode da se od ostalih osobina koje karakterišu ovu rasu, mogu navesti sledeće: sposobnost adaptacije na date klimatske prilike, otpornost na bolesti, lako teljenje (praktično 100 % bez pomoći sa strane) i dobro izražene materinske osobine.

PODOLSKO GOVEČE
Centar uzgoja podolskog govečeta u Banatu je bilo selo Mramorak, u Sremu Irig, a takođe se moglo naći i u Bačkoj. Prema tome, podolsko goveče je imalo veliki značaj, prvenstveno za Vojvodinu, a onda i severni deo Srbije, gde je uticalo na stvaranje kolubarskog govečeta. Veliki uticaj na stvaranje kolubarskog govečeta imao je zapat kneza Miloša, koji je između 1820. i 1835. godine bio na planini Maljen, na suvatu „Divčibare“. Knez Miloš je ovde imao i svoj privatni „stočarski zavod“ (Stajić, 1912). Ovaj zapat se odlikovao karakteristikama stepskih goveda i verovatno je bio donet iz Mađarske sa kojom je knez Miloš imao trgovačke veze. Nakon pada kneza Miloša, kako ističu Stajić (1912) i Belić (1949), zapat je razgrabljen od strane imućnijih porodica, nastanjenih u toku reke Kolubare.

PODOLSKO GOVEČE
Prema statusu ugroženosti, podolsko goveče u Republici Srbiji se ubraja u grupu ugroženo održive rase. To znači da je rasa ugrožena, ali da su preduzete aktivnosti na njenoj konzervaciji i očuvanju (Stojanović i Pavlović, 2003). Ukupan broj grla podolskog govečeta u Republici Srbiji danas je veoma mali, ali je populacioni trend u porastu. Grla su smeštena na tri lokacije u Banatu, Bačkoj i Sremu (Stojanović i Đorđević-Milošević, 2003). Odgajivači na ovim lokacijama su: P.P. „Kasting“ iz Banatske Palanke, Tružinski Sabolč iz Bačke Topole i „Pokret gorana“ iz Sremske Mitrovice. Najnovije podatke o veličini populacije podolskog govečeta navode Stojanović i sar. (2006), koji ističu da je ukupan broj populacije 150 grla.

PODOLSKO GOVEČE
Organizovan rad na očuvanju animalnih genetičkih resursa (An GR) u Srbiji, pa samim tim i podolskog govečeta započet je krajem 1994. godine, identifikacijom i popisom postojećih rasa i sojeva. Današnje aktivnosti na očuvanju podolskog govečeta preduzete su u skladu sa Konvencijom o biodiverzitetu i Globalnom strategijom FAO o konzervaciji i očuvanju genetičkih resursa domaćih životinja. Naime, aktivnosti na očuvanju An GR, čak i sa vrlo ograničenim kapacitetima, su veoma značajne, jer postaju jedan tekući proces koji će evoluirati i tokom vremena postati obimniji. Koncept konzervacije putem banki gena, kako ističu Čobić i Antov (1992) kompleksan je i može se ostvariti na dva načina: 1. In situ ili očuvanjem živih životinja u sredini u kojoj su nastale, i 2. Ex situ koji može biti in vivo (kada se žive životinje drže u sredini u kojoj ni su nastale-npr: prirodni parkovi i ZOO vrtovi) i in vitro (zamrzavanjem i skladištenjem sperme, oplođenih jajnih ćelija, embriona ili segmenata gena).

Na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vodi se centralna matična knjiga (Herdbook), za celu populaciju podolskog govečeta. Određeni podaci su deponovani i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odseku za genetičke resurse. Na osnovu podataka s kojima se danas raspolaže, može se zaključiti da podolsko goveče nije dovoljno proučeno, te da savremena dostignuća u oblasti molekularne biologije, genetskih markera i mapiranja gena, odnosno genetskog inžinjeringa, pružaju velike mogućnosti za detaljna proučavanja i eventualno iskorišćavanje dobijenih rezultata (Stojanović, 2005).

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu