Norveška mačka
ČAROBNICA IZ SEVERNIH ŠUMA
 |
Kome ljupka maca s dosta „divlje“ krvi i robustnog izgleda uđe u kuću, može biti siguran da je dobio odanog pratioca i prijatelja.
Na mnogim felinološkim izložbama u svetu može da se vidi norveška šumska mačka, ali u našem regionu još se retko gaji. Ova veoma stara rasa je, sticajem okolnosti, priznata tek 1977. godine, a njeno poreklo do danas nije rasvetljeno.
Velike populacije naseljavale su u 19. veku hladne norveške šume, po kojima su ove mačke plemenitog krzna i nazvane. Rasa je šezdesetih godina prošlog veka stavljena pod zaštitu države, da bi se sprečilo masovno izlovljavanje. Zahvaljujući tome, sačuvano je preko hiljadu primeraka, ali se ne zna da li je ova zemlja njihova postojbina, ili samo mesto na kojem su se zadržale zbog povoljnih uslova.
Nose gene risa?
Postoje dve teorije o poreklu ovih ljupkih mačaka. Po jednoj, pretke su preneli iz Engleske moreplovci, Vikinzi, da bi lovile glodare. Kasnije su se spontano ukrštale s dugodlakim orijentalnim mačkama, koje su između 11. i 13. veka donosili krstaši na poklon svojim odabranicama. Po drugoj teoriji potiču iz Norveške i smatra se da im je daleki predak ris, koji je živeo u surovom klimatskom području ispod arktičkog kruga. Biolozi ovo potkrepljuju tvrdnjama da postoji velika sličnost u ponašanju obe vrste. Između osalog, love ribu na isti način, jedinstven u životinjskom svetu. Zanimljivo je da su vekovima inspirisale pripovedače, pa su ušle u legende, bajke, mitove...Prema jednoj od mnogih legendi, pripala im je čast da vuku kočije boginje plodnosti i ljubavi Freje, a po usmenom predanju, to su mačke „čarobnice“, žive u tamnim šumama i imaju sposobnost da se iznenada ukazuju i nestaju...
Dobar lovac - odan pratilac
Znatno su krupnije od ostalih rasa mačaka. Ženke dostižu sedam do deset, a mužjaci 12 do 15 kilograma. Imaju jake kosti, snažne mišiće, izduženo telo i stražnje noge malo duže od prednjih.
Krzno je izuzetnog kvaliteta, nepromočivo i odoleva i najlpšijim vremenskim uslovima. Ispod gornje duge, sjajne dlake, nalazi se meka, gusta podlaka, pa odlično podnose čak i ekstremno nisku temperaturu. Vrat krasi bogata „kragna“ od dugih dlaka, rep je dugačak i kitnjast, a krzno na prsima gušće nego na drugim delovima tela. Obrasle su im i uši, dok na stražnjim nogama imaju originalan krzneni ukras, kratke „pantalone“. Koža između prstiju na šapama je nabrana i ispupčenija nego kod ostalih mačaka, što im pomaže da se lako kreću po zaleđenoj površini.
Kada je ishrana u pitanju, nisu izbirljive. Potpuno im je očuvan instinkt lovca, pa ako su u prilici, vlasnika mogu da iznenade spretnošću ili plenom, koji obično donesu da pokažu. Pored sitnih glodara, mogu da ulove vevericu, zeca, goluba, vrapca, čak i ribu.
Uprkos „divljoj“ krvi, vlasnici ovih maca kažu da se radi o nežnim, retko privrženim kućnim ljubimcima, koji i te kako umeju da uživaju u udobosti doma. Imaju izrazito razvijen osećaj pripadnosti svojoj teritoriji i nerado je dele. Ne prija im društvo drugih životinja, između ostalog i zato što se posesivno vezuju za ukućane. Najčešće odaberu jednu osobu i posvećuju joj veću pažnju nego ostalima. Prate je u stopu, nastoje da učestvuju u svakom poslu, a dešava se, čak, da boluju i pate zajedno. Retko pokazuju uznemirenost i nervozu, ali ako naslute nečije zle namere, bolje je da ih se taj kloni.
M. Todorov
