FANTASTIČNI SRNDAĆ
"VISOKA DIVLJAČ DŽEPNOG IZDANJA"
Poseduje sve osobine velikog jelena.
Njegovo oružje: moćan teleobjektiv.
Njegova omiljena žrtva: srndać u svim svojim oblicima!
Susret sa lovcem - fotografom Stefan-om Levoye. Strastveni zaljubljenik u vrstu "Capreolus", posvetio joj je izuzetan album.
Slika:
Maj 2002.-juli 2004.
Sve vreme na oprezu, živi uglavnom u gustišu iz kojeg retko živi i otkriva se, ova životinja nije na oprezu,jedino u vreme parenja. Ovog prepoznajemo po zasečenom desnom uvu. Takođe je prepoznatljiv po jakom rogovlju. Tokom dve sezone, on gubi lep trofej. Oaj primerak ilustruje princip koji se nameće srndaću: mogućnost brze evolucije trofeja.
Slika: Pre
 |
Slika: Posle
 |
Slika:
Juli 2001.-juli 2002.
„Sličan primerak prethodnom, ali u suprotnom smislu. Ista životinja fotografisana na istom mestu.Prepoznatljiva je po zasečenom levom uvu. Za godinu dana, ovaj mali srndać sa 6 parožaka za koje niko neće reći da su „ružni"- postaće pravi lepotan sa 6 jednakih parožaka, lepo obojenim, ikričavim. Ovoga puta brzina rasta trofeja, išla je u izuzetno pozitivnom pravcu. Ovaj klise onemogućava da se životinji odrede godine izdaleka!'
Slika: Pre
 |
Slika: Posle
 |
Nema ni šljuke, ni divlje svinje; ipak, za hit-divljač odabrali ste najmanju od naših najvećih divljači! Hrabro sa Vaše strane.
Slika:
Mart 1999.
"Totalno albino mladi srndać, sa crvenim očima, kožom i kopitima.
Jedan šumar mi je ukazao na ovu životinju.
Pošteđen na njegovu molbu, živeo je desetak godina u šumi, nakon što je uginuo.
Bio je veoma vidljiv, ali isto tako veoma oprezan jer je bio skoro slep, a preživljavao je jer je pratio pravac vetra.
Kažu da se rodi jedan albino na dva miliona srndaća."
 |
Izdajući svoju prvu knjigu, želeo sam da je posvetim svojoj omiljenoj divljači....
Srndać predstavlja neočekivano
On je tako fantastičan, njegovo ponašanje se menja tokom dana, jednostavno se igra žmurke sa čovekom.
Naročito u ovom normandskom pejzažu, gde ja živim i radim. Ovaj tip teritorije pojačava teškoću da mu se čovek približi, međutim, kada ga ugleda, zadovoljstvo mu je još veće dok ga posmatra.
Iz čega se sastoje te žmurke?
Diskretniji, možda lukaviji, srndać se lakše prilagođava ljudskom ometanju od jelena.
Sa druge strane, ovaj veći je mnogo više "programiran" nego mali, tako da na najmanju neprijatnost on menja svoje navike.Što se srndaća tiče, on živi po nekom sopstvenom ritmu.
Mnogobrojne faze njegovog hranjenja omogućavaju mu da napravi različite izlaske na ispašu, što njegov veći rođak ne praktikuje. Sem toga, srndać je hirovit na neki način, veoma je osetljiv na klimatske uslove, naročito na vetar.
Više voli da čeka i po sat vremena prigodan trenutak pre nego što izađe. Fotograf ili lovac trebalo bi da ovo zapamte i imaju na umu prilikom čekanja i piršovanja. Srndać ima navike koje neprestano menja.
Koje je idealno vrene po kome srndać izlazi?
Srndać se lako snalazi kada je vreme mirno, bez vetra. Takođe, nakon jakih kiša. Što će reći, jak vetar olakšava čekanje kod unapred uočenih životinja jer pokriva svaki naš šum.
Vi insistirate na činjenici opažanja....
Da, fotografski lovac, ili samo lovac, ne sme da propusti prolećne šetnje. U to vreme lako je uočiti životinje, a april je idealan mesec.
Pešice, na biciklu, ili kolima, vi špartate teritorijom, gledate dvogledom kako biste našli svoje stare drugare. Pretpostavite koji su još živi, ugledate neke nove. Tako da, pre velikog susreta parenja, vi procenjujute brojnost, određujete "žrtve" na koje ćete se usredsrediti.
Slika:
Juli 2001.
Nakon neplodnog izlaska, spremao sam se da se vratim kada sam ugledao ova dva mlada srndaca kako se priblizavaju jedan drugom, spustenih usiju.
Prvo sam prisao kolima, a onda pesice i sakrio sam se iza zbuna. Muzjaci su se prepustili borbi koja je jedva trajala nekoliko sekundi.
Eto kakva je nasa zivotinja: nesigurna, diskretna, bojazljiva.
 |
Slika:
Jun 2002.
Vlasnik ovog mesta je precizno lokalizovao ovu životinju sa zakržljalim rogovljem i kopitama čudnog oblika. Ja sam se spremao za čeku i video sam kako ovaj srndać napušta svoje legalo usred zasađene njive.
Čekao sam trenutak kada će da preskoči aleju, kako bih ga ovekovečio. Ništa nisam prepustio slučaju.
 |
Slika:
Avgust 1999.
"Retka scena parenja. Pošto ništa nisam ugledao cele večeri, ušao sam u auto u nameri da napustim ravnicu.
Odjednom, u daljini sam ugledao ovaj par i fotografisao ga iz kola. Ova životinja je zaista nepredvidiva, ponekiad i drska!"
 |
"Srndać ima svoje navike... koje sve vreme menja!"
Za kojim tipom srndaća vi tragate?
Pokušavam da uspostavim kontinuitet u praćenju, kao sa jelenom.
Kao praćenja predstavljena na prethodne dve strane. I naravno, tragam za čudnim rogovljem. Krajem Aprila, primetio sam rogovlje koje visi. Verujte mi, moram ponovo da ga nađem.
Piršovanje, ili čeka?
Ja praktikujem kombinaciju piršovanja i čeke. Na određenom mestu, piršujem, zatim čekam. Zatim, u zavisnosti od situacije, od životinja koje su izašle, od vremena i svetlosti, odlučujem da priđem.
Na kraju, prilazim kada smatram da imam maksimum karata u rukama. Ponekad je bolje vratiti se bez ičega nego uznemiriti životinje.
Scena koja ilustruje nepredvidivost njegovih izlalaka.....
Dijabolični duh srndaća. Tog dana, nisam realizovao ni jednu fotografiju; bila je zima period lova.
Ugledao sam grupu mužijaka i ženki, njih pet - šest na rubu šumarka. Iako sam se približio vodeći računa o pravcu vetra, jedna ženka me je primetila na 250 m. Životinje su se vratile u ovu malu, svetlu šumu od jednog hektara, široku pedeset metara. Mislio sam da će ga samo preći da bi otišli do šireg šumarka. Udaljavam se, zauzimam mesto i čekam. Ništa, posle pola sata, vraćam se gde sam bio i ranije; grupa je izašla na ispašu! Uprkos periodu ometanja, životinje su me pustile da se udaljim od njih. Bez panike. Srndać brzo sređuje misli u svojoj glavi. Nasuprot svojim rođacima, jelenima, ili još gore divljoj svinji ili muflonu koji izlaz traže u monumentalnom begu.
Slika:
Maj 2003.
"Druga retka fotografija. Dok sam se šetao, ugledao sam na 40 metara od sebe srnu sa tri mladunca kako sisaju! Sigurno su bili olanjeni tokom protekle noći! Imao sam svoj trio!"
 |
Koju pouku izvući iz svega?
To je šarm srndaća; treba razmišljati kao on. Razmišljati o duplim stazama, začkoljicama, o stalnim lukavstvima. On će pre sačekati da opasnost prođe, nego da se suoči sa njom, legne, ili stoji mirno, zamaskiran iza nekog žbuna. Ne mogu da zamislim da se jelen tako ponaša! Na kraju, kada tragate za srndaćem, neophodno je biti strpljiv i da ne gubite nerve. Kada sve ovo shvatimo, potraga za njim postaje još strastvenija. I tada možemo povećeti broj dnevnih čekanja.
Visoka divljač "džepnog izdanja", takođe nam je najbliskija od svih ostalih...
To je visoka divljač koja nas najbolje poznaje! S obzirom na veličinu i svoje potrebe, ona živi pored nas, svakodnevno. A da i nismo svesni toga.
On nam jeste blizak, ali nije lak!
Ne znači da ako sam imao vizuelni kontakt sa srndaćem, da će fotografije biti realizovane! Vreme i svetlost su hiroviti faktori. Pored toga, moram da napravim zanimljive snimke; ponašanje, čudne životinje, gro plan...Raditi sa divljim životinjama na slobodnoj teritoriji zahteva mnogo vremena. Što će reći da srndać nudi mnogo stvari jer je veoma graciozna životinja, puna estetike.
Slika:
Maj 2004.
"Ovaj mladunac primećen je u šumi.Čekam da preskoči stablo, da bih ga fotografisao, ali on radi još nešto bolje.Preskače ga prednjim nogama i kreće da se hrani. Prava postavka scene i poziranje."
 |
Fotografije koje niste imali do sada?
Srndać dok se skriva u šumi. Prisustvovao sam sceni lova prilikom pogona, ali nisam mogao da ga fotografišem. Želeo bih takođe da ovekovečim retko rađanje četvorki; imao sam sreće da slikam trojke. Zatim, slikao sam albino srndaća, ženku srndaća kako na svet donosi mladunce, mlade srndaće kako se bore u šumi, mladog srndaća kako u šumi gubi rogovlje....
Slika:
Oktobar 2004.
"Pogoni su počeli, srndaći su nečujni. Veliki momenat samoće za fotografa! Čekamo, ali životinje ne izlaze, ostaju skrivene u najmanjem žbunu. Baš kao i ova srna koja izlazi iz skrovišta između dva pljuska."
 |
Kakvu vezu stvarate između fotografija i lova?
Obe aktivnosti koriste slične tehnike: piršovanja i čeku. Ja sebi prisvajam životinju fotoaparatom, a lovac metkom. Svako ima svoj metod, na neki način. Svakom svoj trofej. Ja vrlo retko lovim sitnu divljač. Prvi put sam ulovio mladog srndaća prošle godine, na čeki. A nadam se da će se to ponoviti! Ipak, neću više ceniti trofeje od fotografija! Ja radim stvari po svom nahođenju, kako šta poželim...
Leto se približava velikim koracima...
Da, kao i svake godine, sa nestrpljenjem čekam vreme parenja našeg prijatelja. I kao i svake godine, odigraće se veoma brzo. Možda neću videti ništa interesantno, bvorbe, beg i sl. Sve je tako nepredvidivo kod našeg prijatelja.
Tekst: Francois-Xsavier Allonneau
Fotografije: Stephan Levoye
