Povoljne vremenske prilike omogućile su blagovremenu pripremu površina namenjenih za setvu facelije. Ako se priprema obavi do kraja januara, stvaraju se objektivni uslovi da se setva obavi u najpovoljnijim rokovima. Time je učinjeno mnogo za potpuni uspeh u gajenju ove medonoše. Februar je najpovoljniji mesec za setvu i nicanje semena, ali nećete zakasniti ni ako to uradite do polovine marta. Facelija ima dosta sitno seme i ne sme se sejati duboko, ne dublje od 2 cm. Znači, mora doći u dobro usitnjeno zemljište u kome u to doba ima uvek dovoljno vlage za klijanje i nicanje. Mlade iznikle biljčice podnose dosta niske temperature, tako da ne postoji bojazan od izmrzavanja sve do –10 °C. Iznikle biljke se u februaru ili početkom marta sporo razvijaju, ali vrše pripreme ukorenjavanjem, kako bi uspešno prebrodile i ceo mart.
Suša i vetrovito vreme ne omogućavaju nicanje, koje se odlaže čak i do aprila, što ne ide u prilog ravnomernom nicanju i razvoju. Samo snažne biljke su sposobne da u narednom periodu izdrže kraće i sušne periode. Kasno iznikle biljke slabije se granaju, kraće cvetaju i daju manje nektara. Zbog svega toga treba izvršiti sve pripreme da se setva obavi prvog povoljnog dana počev od početka februara pa do polovine marta.
Setvu treba obaviti žitnim sejalicama tako što ćemo svaku drugu lulu zatvoriti, pa će se u zavisnosti od tipa sejalice dobiti meðuredni razmak od 25–30 cm. Pre početka setve seme pripremiti tako što ćemo odmerenoj količini dodati istu količinu pšeničnog griza, sve to dobro izmešati i uneti u sejalicu. Pšenični griz ima istu specifičnu težinu kao i seme facelije, tako da se bez problema preko setvenih aparata izuzima i ravnomerno ulaže u zemlju. Optimalna količina semena je 7 kg po jednom hektaru pri mašinskoj setvi, a ako se seje ručno, količina se povećava najmanje za 30%. Pri postrnoj setvi, količina bi trebalo da se poveća za oko 50%. Veoma je važno napomenuti da treba nabaviti kvalitetno seme najboljih sorata. Iz ličnog iskustva predlažem za sada sortu „Julija“ koja se pokazala najnektarnijom. Ako se seje ova sorta, uz uslov da je površina dovoljno velika, dnevni unosi se kreću i do četiri, pa i više kilograma. Pčelari treba da nastoje i da se udružuju, da seju na jednom lokalitetu samo jednu sortu kako ne bi došlo do ukrštanja što sigurno ne vodi željenom uspehu. Na tržištu semena facelije u Srbiji nema skoro nikakvog reda, pa je uputno kod nabavke semena povesti računa da se nabavi kvalitetno i sortno seme. U protivnom su moguća razočarenja.
Na površinama zasejanim u februaru, pri povoljnim uslovima, nicanje će se obaviti za nekoliko dana. Dalji razvoj useva zavisiće pre svega od temperaturnih prilika. Normalno je očekivati da polovinom aprila facelija postigne porast od oko 10 cm. To je pravo vreme za preduzimanje mera na zaštiti useva od korova. Pri ranoj setvi, usevu facelije jedino mogu naneti veće štete gorušac i veliki viušac. Većinu ostalih korova, zbog ubrzanog porasta, facelija preraste i praktično ih uguši.
U fazi porasta od 10 cm usev se tretira preparatima čija je aktivna materija linuron, a to su Afalon WP (Bayer), Linurex 50–WP (Makhteshim), Afalon tečni SC (Bayer), Liron tečni SC (Župa) i Hemolin 450–SC (Hemofarm) (ovaj herbicid je praktično netoksičan za pčele i kišne gliste – primedba urednika). Koristi se u dozi od 0,7 litara po hektaru ili 0,5 litara po katastarskom jutru. U odnosu na ranije preporuke predlažem smanjenje doza, jer se postiže zadovoljavajući efekat i smanjuju ožegotine na lišću pri većim dozama. Kod izvoðenja ove operacije povesti računa da ne doðe do preklapanja poprskanih površina, jer se na taj način mogu izazvati ozbiljna oštećenja useva. Pri okretanju na krajevima parcela treba isključiti prskalicu. Na nekoliko dana pre prskanja ili kasnije treba obaviobaviti prihranjivanje ureom u količini od 150 kg po hektaru.
Ako smo sve obavili na vreme, usev će se normalno razvijati, a negde u drugoj polovini maja, pojaviće se i prvi cvetovi. Krajem maja ući će u fazu punog cvetanja koja će se produžiti do kraja druge dekade juna. To je period u kome u većini krajeva nema dovoljno paše i tada nam je ona najpotrebnija. Pašni kapacitet facelije je veoma visok (teoretski do 1 000 kg po hektaru), a u zavisnosti od nege i setvenih površina unos će biti veći ili manji. U svakom slučaju biće prilike da uživamo u intenzivnoj poseti pčela, lepom razvoju društava, bogatom unosu polena, a ako bude dosta nektara, i u vrcanju ukusnog i lekovitog meda.
MOJE ISKUSTVO
Facelija jako privlači pčele. Već na početku cvetanja pčelar će uočiti ispunjenu stranu rama u košnici cvetnim prahom violet boje. Na jednom kvadratnom metru zasada facelije u punom cvetu može se izbrojiti od 30 do 80 pčela. U sušnom periodu, facelija je više polenarica nego medarica. Profesionalni i udruženi pčelari koji je seju na većim površinama, samo za svoje košnice, ne mogu da proðu bez dobrih ekonomskih rezultata i u najnepovoljnijim godinama.
Faceliju sejem ručnom baštenskom sejalicom (SEVER, Subotica), koja sada ko- šta oko 10 000 dinara, na rastojanju izme- ðu redova od 25 do 30 cm, koja je sasvim svrsishodna, ali zahteva ulog fizičkog rada. Pre sejanja, uvek proveravam klijavost semena. U jednu tacnu utabam zemlju u sloju od jednog centimetra, pa rasporedim 100 semenki. Redovno ih prskam prskalicom za veš pri peglanju, i držim je pokrivenu hartijom. Za 6 do 9 dana brojim iznikle biljčice, čiji je broj zapravo procenat klijavosti.
Milisav Nikoletić
++381 11 150-965
facelija@ntmilnik.co.yu
OD INTERESA ZA CELO DRUŠTVO
Facelija je leguminozna biljka i na njenom korenu razvijaju se bakterije azotofiksatori sposobne da vezuju elementarni azot iz vazduha. Koren facelije prodire do dubine od 70 cm u gustom sklopu popravljajuć i strukturu zemljišta i nakon završene vegetacije izumire, ostavljajući značajne količine organske materije i vezanog azota u zemljištu. Ako se facelija zaore u fazi precvetavanja, efekat na obogaćenje zemljišta hranljivim materijama je isti kao da smo na hektar zemljišta rasturili 25 tona stajnjaka. Facelija nema poznatih parazita i bolesti, a njen koren jako toksično deluje na nematode koje su prenosioci virusa. Zato je ova kultura nesumnjivo od interesa za poljoprivrednike, jer se zemljište popravlja, obogaćuje i odmara, kao i za državu, koja meðutim, nije ovu biljku uvrstila čak ni na semensku listu, tako da se ona ne može zvanično uvoziti i prodavati na tržištu. Facelija se lako mehanički uklanja i u narednoj godini ne predstavlja ni najmanje ozbiljan korov gajenim kulturama. Takoðe se može sejati više godina u monokulturi.
Momčilo Končar
ul. Mihajla Pupina br. 62
23217 Aleksandrovo
++381 63 717-63-32
++381 23 81-77-11
++381 23 81-71-92
Branimir Šošić
11261 Mala Moštanica
++381 11 8750-688
++381 64 22-04-600
