Kompletna stručna i naučna javnost Evrope je u trenutku ostala nema kada je Mariano Higes iz Laboratorije za pčelinje bolesti regionalnog pčelarskog centra (Castilla-La Mancha) u Španiji objavio da su utvrdili postojanje uzročnika (Nosema ceranae) nove pčelinje bolesti na tlu Evrope u više pčelinjaka Francuske i Španije. On je zajedno sa svojim saradnicima (Raquel Martin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, Angel Sanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana) izvestio o tome pčelare i u prestižnom španskom časopisu Vida Apicola za septembar i oktobar 2005. godine. Pošto nemamo razmenu časopisa sa ovim časopisom, do nas je prva vest došla sa januarsko-februarskim brojem (2006) francuskog časopisa La Santé de l´Abeille koji je preuzeo pomenuti napis.
Istu informaciju u potpunosti je potvrdio i dr Klaus Wallner iz Saveznog instituta za pčelarstvo u Nemačkoj (Hohenheim, Stuttgart) na svom predavanju održanom u Beogradu 12. februara 2006. godine. Tada je izjavio da se ulažu napori na utvrðivanju njene prisutnosti na širem području.
Najjednostavnije rečeno, nalazimo se pred prvim otkrićem protozoe Nosema ceranae kod medonosne pčele Apis mellifera u Evropi. Radi se o prvom otkrivanju sposobnosti Nosema ceranae da zarazi medonosnu pčelu u Evropi. Po prvi put je otkrivena i veza sa konkretnim kliničkim slučajem.
I na svetskom nivou problem može postati ozbiljan, pošto je nedavno Huang sa saradnicima u jednom radu prezentovanom na 38. skupu Društva za patologiju beskičmenjaka (7–11. avgust 2005, Anchorage, Aljaska, SAD) koji još nije zvanično objavljen, prikazao otkrivanje pčela zaraženih sa Nosema ceranae u košnicama na Tajvanu. Sa epidemiološke tačke gledišta, ovo otkriće je od velikog značaja pošto je potvrðena sposobnost Nosema ceranae da u geografskoj zoni porekla preðe iz uobičajenog (Apis cerana) u novog domaćina, medonosnu pčelu (Apis mellifera). Veoma je verovatno da se Nosema ceranae raširila u društvima evropskih medonosnih pčela kako na azijskom, tako i na evropskom kontinentu, dospevši u Španiju koristeći slične puteve onima koje je sledila i varoa. Mislim da treba da nas zabrine činjenica što je i naša zemlja bila jedna od važnih karika na putu širenja varoe. Naravno, ovakva hipoteza španskih naučnika mora biti potvrðena kroz utvrðivanje prisustva ove nove bolesti i u drugim zemljama, što se još nije dogodilo, verovatno zbog banalne činjenice da se slična istraživanja u tom pravcu nisu sprovela nigde drugde. Očigledno da je važno znati šta tražite.
Španski naučnici su i na osnovu ovih preliminarnih rezultata itekako spremni da za masovne gubitke košnica u toj zemlji (taj fenomen koji je poslednjih godina učestao nazvali su sindromom pustošenja košnica, i za sada nema jasnih dokaza šta je glavni uzrok, već je sve na nivou pretpostavki) okrive baš uzročnika ove nove bolesti. Sećate se da smo u januarskom Pčelaru za ovu, 2006. godinu, objavili informaciju o velikom nemačkom projektu koji treba da utvrdi uzrok masovnih stradanja pčela u toj zemlji. Šta ako je Nosema ceranae glavni uzročnik, a da se niko nije setio da je traži? Vreme će pokazati. Veoma je važno naglasiti da ova bolest izaziva do sada nezabeležene i neopisane simptome u pčelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasične nozemoze. Najugroženiji deo pčelinje zajednice su radilice i to i u vreme kada su pčelinja društva produktivna. Zapažanja ukazuju na to da obolele pčele stradaju napolje, daleko od košnica. To može izazvati progresivno pustošenje košnica, a da se i ne vide uginule pčele, što bi prouzrokovalo manji prinos nektara i polena i za posledicu imalo potpuno nestajanje društava kroz pomanjkanje hrane i nestanak radilica. Kao i kod obične nozemoze, spore Nosema ceranae bi imale sposobnost opstanka kroz duži vremenski period u okolnoj sredini, što bi veoma olakšalo ponovno zaražavanje košnica i/ili dovelo do novog pustošenja novoformiranih zajednica. Pokazano je da su u najviše pogoðenim zonama ponovne infekcije veoma česte u vremenskom intervalu izmeðu dva i četiri meseca. Do sada nije bilo moguće uspostaviti direktnu vezu izmeðu broja spora prisutnih u digestivnom traktu obolelih pčela i lezija koje one potencijalno mogu da izazovu.
Veoma je važno objasniti problem oko dijagnostikovanja (utvrðivanja) prisustva bolesti, pošto uobičajene rutinske tehnike preporučivane za otkrivanje obične nozemoze daju lažno negativne rezultate u zajednicama pčela zaraženim sa Nosema ceranae.
Sigurno se pitate može li se ova bolest lečiti?
Kao prvo, moramo da utvrdimo da je imamo da bi je lečili. U našoj zemlji tako nešto za sada nije moguće. Na sreću, ima opravdanih razloga da verujemo da to stanje neće potrajati isuviše dugo. Potrebno je da proðe malo vremena, da se dijagnostičke metode zvanično utvrde i objave, kako bi se primenjivale. Što se tiče samog lečenja, utvrðeno je da je uzročnik osetljiv na fumagilin, što za evropske pčelare i nije najsrećnija vest, pošto je u EU zabranjena njegova upotreba u pčelarstvu. Takvo lečenje bi, prema preporukama tamošnjih stručnjaka, moralo biti proprać eno detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i košnica, najbolje upotrebom toplote i sirćetnom kiselinom.
Ovih dana kontaktirao sam i sa poznatim stručnjakom iz italijanskog Instituta za pčelarstvo u Bologni (Antonio Nanetti) koji mi je saopštio da u Italiji još uvek nije utvrðeno prisustvo ove bolesti, ali da su uzorci poslati na analizu i da se očekuju rezultati. Rekao je i da je bolest do sada (kontaktirali smo 24. februara) dijagnostikovana samo u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj. Pošto je pomenuo i Nemačku, to znači da je, pošto Klaus Wallner o tome nije znao ništa 12. februara, bolest verovatno utvrðena izmeðu ova dva datuma i u toj zemlji. Antonio Nanetti mi je saopštio i jednu neprijatnu vest. Nova nozemoza, ako je možemo tako nazvati, može da protiče i inaparentno, bez vidljivih simptoma, pa pčelar izgubi zajednicu i ne shvatajući šta se dogodilo. Uz to, razvija se mnogo brže nego kod pčela Apis cerana.
Ove zime nije bilo većih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog veće potrošnje hrane, pojedina društva su uginjavala od gladi tamo gde nije bilo dovoljnih zaliha meda. Ali, setimo se prošle zime sa masovnim uginućima! Da li je moguće da je glavni uzrok masovnih uginuća pčela širom sveta nova bolest?
U časopisu Pčelar za mart 2006. godine objavljeni su rezultati istraživanja koje je obavio upravo pominjani Antonio Nanetti iz Italije. On je ispitivao jedan potpuno prirodni preparat na bazi bilja u suzbijanju, da kažemo, obične nozemoze (uzročnik Nosema apis) po imenu Api Herb. Razlozi za intenziviranje napora na traženju efikasnog leka čija je upotreba dozvoljena u pčelarstvu protiv ove bolesti leže u činjenici da je upotreba antibiotika fumagilina zabranjena u Evropskoj Uniji (propis CE 2377/90). Tako nedostaju specifična rešenja drugog tipa koja bi se koristila u borbi protiv nozemoze. Api Herb je baziran na biljnim ekstraktima koji nisu toksični za čoveka, ne zagaðuju životnu sredinu i ne nose sa sobom nikakav rizik za ostavljanje hemijskih rezidua u pčelinjim proizvodima. Istraživanja su obavljena na Sardiniji kod društava koja su preživela jak napad nozemoze. Uporeðivan je efekat preparata Api Herb, fumagilina i timola u esencijalnom ulju (40 mikrolitara po košnici). Postojala je i kontrolna, netretirana grupa. Tretman je ponavljan dva puta kod grupe koja je dobijala fumagilin, a tri puta kod ostalih grupa, tokom sedam dana, počev od 14. aprila 2005. godine. Grafikon pokazuje rezultate izvršenih analiza. U košnicama tretiranim šećernim sirupom u kome je bio rastvoren preparat Api Herb i onim tretiranim fumagilinom, konstatovano je jasno smanjenje broja spora (sledstveno 46% i 60%). Vrlo je važno što razlika u efikasnosti izmeðu ova dva preparata nije bila statistički značajna, pa možemo slobodno da zaključimo da su oba ova tretmana pokazala slične stope efikasnosti. Tokom eksperimenta nisu zabeleženi negativni efekti na pčelinjim zajednicama tipa uginuća pčela, legla, gubitka matica ili rojenja. Lepa je vest što Nanetti u ovom trenutku obavlja još jedan eksperiment sa preparatom Api Herb, koji bi trebao da pruži podatke o preciznom doziranju i da još jednom potvrdi visoku efikasnost. Sa nestrpljenjem očekujemo rezultate. Inače, preparat Api Herb će se u Italiji naći u prodaji negde oko 6. marta ove godine. Nije registrovan kao lek, već kao dodatak pčelinjoj ishrani, što će omogućiti lakši uvoz i registraciju i na našim prostorima. Ostaje da se nadamo da će slićnu efikasnost pokazati i prema novom uzroćniku (Nosema ceranae) nove pćelinje bolesti. U poslednjih nekoliko meseci i ćasopis Pćelar je u više brojeva objavio tekstove pćelara praktićara (7/2005, 1/2006, 2/2006) koji su u borbi protiv nozemoze postigli odlićne rezultate upotrebom biljnih preparata. Naravno, takva njihova iskustva bi trebalo naućno ispitati i verifikovati, ali praksa je već dala svoju manje ili više pozitivnu ocenu.
Kako će se cela situacija dalje odvijati, videćemo vrlo brzo. Imamo obećanja da je u pripremi kompleksno obraðena publikacija o ovoj bolesti, i iskreno se nadam da ćemo biti u prilici da vam uskoro pružimo detaljnije informacije. Dotle nam samo ostaje da se sa nostalgićnošću sećamo vremena od pre pedesetak godina, kada je uspešan pćelar mogao da bude svako. Ćesto je bilo dovoljno samo obići pćele povremeno i izvrcati med. Trebam li išta da kažem kako je to danas?
Dr med. Rodoljub Živadinović
