I u najobuhvatnijim pčelarskim knjigama poletaljka se opisuje u dve ili tri rečenice. O njenoj funkciji se piše još manje, kao da je reč o aksiomu koji je sam po sebi jasan. Da li je to zaista tako? Da li je neko od vas u prirodi video poletaljku? I najiskusniji pčelar će vam reći da ona služi za poletanje i sletanje pčela. Znači, neka vrsta aerodroma za pčele i ništa više. Kao da helikopteru treba aerodrom?
Zar nije čudno da pčele za milione godina evolucije nisu uspele sebi napraviti poletaljku, kakvu im je čovek napravio za tren? Pa se još čudio zašto je do sada nisu imale!
Kada u apitehnici želite nešto da uradite, prvo sebi postavite pitanje da li je to u skladu sa prirodom? Ako je odgovor negativan, bolje da odustanete. Da vidimo šta nam je to poletaljka donela. Zbog poletaljke podnjača truli tri puta brže, a ona je najskuplji deo košnice. Posebno je skupa duboka mrežasta podnjača.
Izaziva poremećaje mikro klime u košnici preko kapi kiše koje se rasprskavaju i snega koji se mrzne i topi na njoj. Pčele iznose mrtve pčele na poletaljku, pa ona postaje hraniliš te i mamac za razne životinje, koje često počnu da uništavaju i žive pčele. Poletaljka smeta i često se lomi pri utovaru, transportu i istovaru košnica. Poletaljka je pomoćna platforma za prodiranje neprijatelja pčela u košnicu.
Poseban je problem produžena poletaljka sa kosom širokom daskom koja poletaljku spaja sa zemljom. Zar to nije poniženje za pčelu? Kao da je pčela puž ili nespretni gmizavac, a ne odličan letač. Takvo „pomagalo“ omogućava povratak obolelih pčela i pčela invalida u košnicu što rezultira poveć anim utroškom rada čistačica i stražarica i povećanim rizikom od infekcije uzročnicima bolesti i parazitima. Jer, pčelinja zajednica opstaje na gvozdenom principu: Radi dok živiš, živi dok radiš. Milosti nema. Dopuštajući da slabi propadnu, priroda opstaje i unapreðuje se.
Iz ovih i drugih razloga, konstruisao sam mrežastu podnjau sa drugačijom poletaljkom. Na prednjoj strani stranice podnjače usečena je poletaljka dužine 250 mm i širine 24 mm. Usek je uraðen pod uglom od 22,5° prema spolja i dole, tako da je visina spoljnog otvora leta/poletaljke 35 mm. Pošto je debljina zida mojih košnica 35 mm, sa unutrašnje strane je prikovana daščica debljine 13 mm na kojoj je dužina otvora leta 200 mm, a visina 8 mm. Tako je poletaljka smeštena u prednjem zidu podnjače, slično kao u prirodnim staništima pčela. Ovakva poletaljka se može uraditi i kod košnica sa standardnom debljinom zida košnice, samo se tada sa unutrašnje strane leta može prikovati recimo profilisani lim istog otvora (dužina otvora leta 200 mm, a visina 8 mm) umesto daščice koju ja primenjujem. Pčelama je lakše sletanje na poletaljku pod navedenim uglom. Odbrana košnice je olakšana. Olakšano je i čišćenje podnjače, jer kada pčele iznesu smeće, ono se po inerciji obično svalja niz poletaljku. Isto se dešava sa retkim kapima kiše (ili pahuljicama snega) koje padnu na ovakvu poletaljku. Ovakva poletaljka zato manje truli i ne može biti zavejana snegom.
Zato vam je svima najtoplije preporučujem. Izradite nekoliko komada, probajte, uporedite sa starom, pa javite utiske našem Pčelaru!
Sadik Čamdžić
ul. Hamdije Selića br. 30,
Kladanj, BiH,
+387 35 620-070, +387 35 621-302
