PRAVILA O SUPSTRATIMA
 |
Najveći deo komercijalnih mešavina sadrži treset sa različitim odnosom perlita, vermikulita ili peska. Procenat treseta varira od 30-70%. Proizvodač mora biti upoznat sa karakteristikama svake od konzponenti, a da se ne bi izlagao rizicima preporučuje se koriščenje komercijalnih mešavina.
U horikulturnoj industriji sektor proizvodnje sadnog materijala predstavlja najznačajniju kariku u lancu. Poslednjih godina ovai sektor koristi dostignuća u tehnologiji, supstratima, sertifikaciji i upravljanju kvalitetom kako bi postigao veću uniformnost i bolji kvalitet sadnog materijala. Nekoliko faktora mogu da utiču na uspeh: % primljenih biljaka, uniformnost i kvalitet proizvedenog rasada. Ovi faktori, grubo, mogu da se podele u tri grupe:
1. Faktori pre procesa proizvodnje rasada - ovo se odnosi na razvoj majčinske biljke (svetlost, đubrivo, voda, zdravstveno stanje), koje može da utiče na razvoj semena i njegove sposobnosti.
2. Faktori sredine: temperatura, CO2, koncentracija, relativna vlažnost, intenzitet svetlosti, fotoperiod, kao i rizosfera. Ovde su uključeni vrsta i temperatura supstrata, pristupačnost kiseonika i hraniva, prisustvo zemljišnih štetočina
3. Faktori posle proizvodnje rasada - to su obično indirektni faktori - rukovanje rasadom nakon proizvodnje, tokom transporta i sadnje.
Rizosfera je veoma važan faktor tokom proizvodnje. U modernoj proizvodnji rasada se kombinuje korišćenje supstrata i proizvodnje u saksijama. Ovo obezbeđuje bolju kontrolu razvoja, kao i aerisanost zone korena
Za proizvođače rasada u ponudi su nekoliko tipova supstrata (organski ili neorganski), koji mogu da se koriste sami ili kao mešavina sa drugim supstratima. Veoma je komplikovano definisati idealan ili univerzalan supstrat za proizvodnju koji garantuje uspeh i dobar kvalitet, vezano za razvoj korena. Takode mora se uzeti u obzir i vrednost, pristupačnost i uniforgnost supstrata, kao i znanje, iskustvo i osobine proizvodača. Rizosfera treba da obezbedi:
* dovoljno vlage da bi se izbegao stres od nedostatka vode,
radi ubrzanja fotosinteze i održavanja turgora u ćelijama lista;
* dovoljno vazduha; kiseonik je neophodan za respiratorne procese;
* dovoljnu gustinu kako bi se nove biljke mogle transportavati:
* da bude bez bolesti i semena korova;
* da bude uniforman, bez kamena;
* da bude bez ili sa malim sadržnjem rastvorljivih soli;
* da je moguća sterilizacija
 |
Kamena vuna izraduje se od bazalta, stena vulkankog porekla, ili mešavine bazalta sa koksom ili krečom. Presuje se u table, kocke, čepiće ili se formiraju granule. Kamena vuna je inertan, sterilan, i nerazgradiv mineralni materijal sa dobrom poroznošću, koja omogucava dobar vazdušni režim. Kamena vuna služi kao rezervoar za vodu i hraniva koja se dovode sistemom za navodnjavanje/fertigaciju. To dozvoljava proizvođaču dobru kontrolu i upravljanje procesom proizvodnje. Gustina kamene vune je 60 do 90 kg/m3.
Struktura materijala vrlo je pogodna za ostvarenje svih funkcija koje treba da ispunjava dobra podloga.
Najcešće korišćeni supstrati su treset, perlit, vermikulit, pesak i kamena vuna. Odnedavno se koristi i supstrat od kokosovovog vlakna, kao i kompostirana kora od borovog drveta. Kada je reč o neorganskim supstratima, korišćenje kamene vune smanjuje troškove radne snage, izbegava se korišćenje saksija i minimizira šok usled presađivanja.
Ipak, proizvođači moraju biti svesni da blokovi kamene vune zadržavaju znatno više vode u odnosu na ostale porozne supstrate (npr. perlit), što može da rezultira u smanjenju razvoja korenovog sistema u ekstremnim situacijama. Problem sa kamenom vunom je taj što se ne sme zasušiti, jer se veoma teško ponovo navlaži. Iz tog razloga posebna pažnja posvećuje se navodnjavanju.
Seme se najbolje naklijava u neorganskim supstratima, kao što su perlit ili vermikulit. Grublji perlit koristi se kao supstrat za naklijavanje, a fina frakcija za prekrivanje semena. Vermikulit, perlit i pesak mogu da se koriste kao sloj za pokrivku nakon setve da bi držala vlagu oko semena i osigurala dopremanje kiseonika.
Smeše supstrata
Najveći deo komercijalnih mešavina sadrži treset sa različitim odnosom perlita, vermikulita ili peska. Procenat treseta varira od 30-70%. Treset sa perlitom je postao popularan zato što ima visok kapacitet za vazduh, kao i prihvatljivu mogućnost zadržavanja vode. Druga popularna mešavina je treset sa peskom. Ova mešavina može da se koristi kod nekoliko kultura u različitom odnosu. Pesak povećava aeraciju, ali je veoma težak, što otežava transport i rukovanje. Druge komponente (glina, đubriva i dr.) mogu biti dodate u ove mešavine. Proizvodač mora biti upoznat sa karakteristikama svake od konzponenti, a da se ne bi izlagao rizicima preporučuje se koriščenje komercijalnih mešavina. Mešanje supstrata nije jednostavno i ukoliko se ne uradi na odgovarajući način može da izazove štete.
Kokosova vuna i kokosov treset izrađuju se od spoljnog dela ploda kokosovog oraha, tj. ljuske. Ukoliko se koriste samo vlakna govori se o kokosovoj vuni, a naziv za mešavinu mlevene kokosove ljuske i prirodnog treseta je kokosov treset. Kokosov treset više se koristi pre svega jer mu je cena niža. Ovaj materijal je dvostruko skuplji od kamene vune, a korisnici ga rado primenjuju pre svega stoga što je to organski materijal. Prednost je i to što u presovanom obliku ima veću gustinu, pa su troškovi transporta do mesta primene niži.
Ima dobar vazdušni i vodni režim. Dobro se razgrađuje u zemljištu, te je pogodan sa stanovišta zaštite životne sredine.
Perlit i vermikulit su mineralne materije vulkanskog porekla. Fine granulacije, prečnika do 2 mm, prosejavanjem se odvajaju i koriste kao supstrat, rede kao homogeni materijal, a česće kao mešavina sa tresetom, zemljom i drugim materijalima. U mešavinama doprinosi poboljšanju vodnovazdušnog režima i drugim mehanickim i biološkim osobinama, pH su neutralni i nepovoljni za razvoj patogena. Imaju visok poljski vodni kapacitet.
Za gajenje biljaka i za sadnice, agroperlit se meša sa raznim supstratima (zemlja, supstrat za cvece, humus, pesak, treset, itd.) zavino od potreba biljaka. Agroperlit ima veoma važnu ulogu u hidroponskom gajenju biljaka.
Pomocu ove tehnologije postiže se veci prinos i bolji kvalitet proizvoda, sa manjim troškovima, što je dovelo do toga da se uspešno primenjuje širom sveta. Sa ovom tehnologijom se mogu stvoriti idealni uslovi oko korena biljke i potpuno se eliminišu svi negativni uticaji zemlje. Sa lakoćom se kontroliše i reguliše optimalna količina hranljive materije i kiseonika, što ovaj način proizvodnje čini jednostavnijim i rentabilnijim.
 |
