Za uspešno gajenje krompira i postizanje visokih prinosa dva klimatska faktora, voda i temperatura, imaju presudnu ulogu. Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja, i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa krompira ne zavisi samo od kolièine veæ i od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda. Pored uticaja na prinos, voda ispoljava i uticaj na broj krtola, krupnoæu i njihov kvalitet. Ujednaèeni raspored padavina je najpovoljniji, jer se tada dobija veæi broj jednoobraznih krtola, sa najveæim uèešæem tržišnih krtola, najveći prinos i najbolji fi nansijski efekat.
U uslovima smenjivanja sušnog i vlažnog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola, na veæ obrazovanim normalnim krtolama (krtole „deca“), ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu im se gubi znaèajan deo tržišnog kvaliteta.
U uslovima Vojvodine potrebna kolièina vode za uspešnu proizvodnju srednje kasnih i kasnih sorti krompira se kreæe od 460-480 mm (padavine + navodnjavanje), dok je za proizvodnju ranog krompira ta potreba od 260-280 mm (Ilin, 2002). Zavisno od godine, od- Navodnjavanjem krompira do 80 tona po hektaru nosno od kolièine i rasporeda padavina kao i od temperaturnih uslova u ovom području javlja se defi cit vodenog taloga od 120-200 mm kod proizvodnje fi ziološki zrelih krtola i oko 40 mm kod proizvodnje ranog krompira. Razliku izmeðu potreba biljke i kolièine vode koja dolazi preko padavina možemo nadoknaditi sa tri do pet zalivanja kod proizvodnje fi ziološki zrelog krompira i jednim u proizvodnji ranog krompira. U brdsko planinskom podruèju zapadne Srbije zbog nižih temperatura i veće količine padavina navedeni defi citi su manje izraženi, ali se i ovde javlja nedostatak vlage od 50-120 mm. Primenom navodnjavanja u našim uslovima moguće je u proseku povećati prinos 40-45%. Količina vode koja sa površine pod usevom isparava (evapotranspiracija) u funkciji je temperature i relativne vlažnosti vazduha i u letnjim danima se kreće kako je prikazano u tabeli 1.
Tabela br. 1. Zavisnost evaporacije (isparavanja) vode od vremenskih prilika u toku dana
Kada navodnjavati
Kod krompira je veoma važno držati zemljište na nivou optimalne vlažnosti 75-80 % od PVK (poljskog vodnog kapaciteta), kako bi se dobio visok prinos i veliki udeo tržišnih krtola. Ovo je nepohodno uraditi od momenta zametanja krtola pa sve do njihove fi ziološke zrelosti, odnosno vaðenja. Pored efekta na prinos, veæa vlažnost zemljišta uslovljava zametanje veæeg broja krtola, smanjuje infekciju sa obiènom krastavošću, krtole su pravilnog oblika, prvog kvaliteta, bez deformacija i imaju veću tržišnu vrednost. U praksi se æesto dešava da zbog nepravilnog i neblagovremenog zalivanja dolazi do vrlo izraženih deformacija i prorastanja krtola, pa iako je prinos visok, mali je udeo tržišnih krtola.
Vreme navodnjavanja u toku dana zavisi od naèina koji se koristi za navodnjavanje. Navodnjavanje orošavanjem je najbolje izvesti rano ujutru ili pred kraj dana da bi se ublažio temperaturni šok.. Korišćenjem sistema kap po kap moguæe je zalivati u bilo koje doba dana bez obzira na temperaturne uslove. Zalivna norma takoðe zavisi od načina navodnjavanja i kreæe se od 10 do 50 l/m2.
Kako navodnjavati
U navodnjavanju krompira ( navdnjava se 12-15% od ukupnih površina u Srbiji pod krompirom) primenjuju se razlièiti naèini i sistemi, a izbor se isključivo zasniva na sledećim faktorima: pristupaènosti odgovarajuće opreme, oblika i velièina parcele, količine i kvaliteta pristupaène vode za navodnjavanje, raspoložive kolièine radne snage, troškova proizvodnje i cene krompira na tržištu. Zavisno od načina aplikacije vode na proizvodnu površinu mogući su sledeæi načini navodnjavanja:
• Gravitaciono izmeðu bankova
• Orošavanje
• Kap po kap
Gravitaciono navodnjavanje (izmeðu bankova)
meðu svakog banka. Potrebna je ravna parcela i velika kolièina vode, 40-50 l/m2 za jednu zalivnu normu. Zemljište je duže ili kraæe vreme, zavisno od mehaničkog sastava, saturisano vodom i bez prisustva vazduha. Zbog kretanja vode od jednog kraja parcele ka drugom dolazi do erozije i urušavanja banka i „otkrivanja krtola“ koje brzo pozelene. Posle infi ltracije suvišne vode pojavljuje se pokorica gde je ležala voda. Ovakvim naèinom lako se prenose bakterijiska oboljenja krompira (Ervinija i dr.) Ovaj naèin koristiti kada ne postoje druge moguènosti („bolje ikako nego nikako“). Nisko je ulaganje.
Navodnjavanje orošavanjem
Orošavanjem uz pomoć razlièitih tehnièkih rešenja vrši se distribucija vode po celoj površini parcele pri čemu se kvasi biljka i zemljište („veštaèka kiša“). Ovde postoji veæi broj tehničkih rešenja koja zavise od velièine parcele, količine i načina raspoložive vode (vodozahvata), radne snage, vrste pumpe, potrebnog radnog pritiska i cene koštanja po ha. Zbog kvašenja cele biljke kod ovih sistema u toku zalivanja stvaraju se povoljni uslovi za razvoj bolesti krompira, posebno plamenjače, pa je neophodno blagovremeno pred zalivanje vršiti preventivnu zaštitu. Velike zalivne norme, neravnomerna distribucija i krupne kapi (tifon bez rampe) mogu izazvati eroziju banka i ispiranje hraniva. Dobar sistem je onaj koji ima visoku uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivaèi) i mogu biti opremljeni za primenu vodorastvorljivih ðubriva. To povećava njihovu efi kasnost, prvenstveno kroz veæu pristupaènost unetih hraniva, kao i kroz smanjene gubitke ispiranjem. Ovaj način navodnavanja je dominantan u našim uslovima proizvodnje krompira.
Kap po kap
Kap po kap je sistem za navodnjavanje novijeg datuma koje se sve više koristi u povrtarskoj i voæarskoj proizvodnji, a u proizvodnji krompira kod nas je korišćen mahom samo u ogledima. Glavna prednost ovakvog načina navodnjavanja jeste efi kasnost primene vode. Uštede u odnosu na klasièan sistem sa rasprskivačima kreću i do 40 %, što posebno dolazi do izražaja u uslovima nedostatka vode za navodnjavanje. U navodnjavanju krompira se koriste trake za jednokratnu upotrebu sa različitim tehnièkim rešenjima emisije vode. Trake za navodnjavanje mogu se postavljati na površini zemljišta ili se mogu plitko inkorporirati u zemljište (subirigacija). U momentu sadnje ili formiranja banka (ogrtanje) uz pogodnu adaptaciju mašina trake se mogu mehanizovano postaviti ispod površine zemljišta, u vrh banka, prekriveni zemljom 2-3 cm. Pri ovom naèinu navodnjavanja nema kvašenja biljaka, zabarivanja zemljišta, prenošenja biljnih bolesti i ispiranja hraniva. Obezbeðuje se optimalno prisustvo vode i vazduha tokom celog vegetacionog perioda samo u banku gde se formiraju krtole. Potrebno je češće zalivanje sa manjim zalivnim normama (8-10 l/m dužnom). Kada se postavi sistem relativno je malo uèešæe rada u njegovom opsluživanju. Radni pritisci za funkcionisanje su znatno niži u odnosu na sisteme za orošavanje. Moguće je vrlo precizno i blagovremeno primeniti optimalne količine vodorastvorivih ðubriva kao i sredstva za zaštitu od štetoèina (zlatica, žiènjaci) Nedostatak je relativno viša cena ulaganja za trake koje se nabavljaju svake godine i posao oko prikupljanja traka sa parcele (moguće je mehanizovati). Korišæenjem ovakvog načina navodnjavanja u ogledima postizali smo prinose od 80 t/ha tržišnih krtola.
Preduzeće za proizvodnju krompira Solanum komerc iz Guče priprema za tekuću sezonu postavljanje sistema kap po kap (subirigacijom) na proizvodnim površinama od 8 ha kao demonstracione oglede. Vrlo smo zainteresovani da ispratimo ovaj poduhva i analiziramo stečeno iskustvo.
autor teksta:Prof. dr Zoran Bročić
Poljoprivredni fakultet Zemun
