Na jugu Španije
ŠIRI SE MIRIS JAGODE
 |
Prisustvujući Medjunarodnom simozijumu o jagodi u Španiji, bili smo u prilici da obidjemo njihove zasade. Ono što smo tom prilikom videli, od novih selekcija do najsavremenijih tehnologija gajenja i neverovatnih prinosa, deluje zapanjujuće i ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
Centar proizvodnje je Huelva, gradić u južnom delu Španije, koji zapljuskuju talasi Atlantskog okeana. U okolini su skoro sve površine obradivog zemljišta pod jagodom. Godišnje se proizvede nešto više od 200 hiljada tona plodova, uglavnom u poluniskim ili visokim tunelima, a retki su zasadi na otvorenom polju.
Većina proizvodnje zasnovana je u hidroponskim vrećama na stolovima ili u specijalnim plastičnim crevima, kao akvakultura. Poluniski tuneli se postavljaju mašinski i koriste u jednoj sezoni, a visoki su višegodišnji, ali se zemljište dezinfikuje ili menja. Hidroponika omogućuje dugo korišćenje opreme,odnosno konstrukcije tunela, stolova, sistema za navodnjavanje. Menjaju se samo vreće sa supstratom i posađenim jagodama.
Prosečni prinosi su nešto iznad 43 tone po hektaru, neretko i 60, što zavisi od tehnologije sadnje i gajenja. Na ovom području u januaru ima 156 sunčanih sati, a u februaru 165. To omogućuje dobro zagrevanje bankina ispod plastenika, daje plodovima lepu boju i ubrzava sazrevanje, tako da berba počinje prvih dana marta.
Vodeća sorta je „kamarosa”(„Camarosa”), stvorena u Kaliforniji, ali odomaćena u Španiji, Turskoj, Čileu, Meksiku, Portugalu, Argentini, Ekvadoru.Srednje je rana, krupnih plodova(prosečno 20 grama), sjane, brilijantnocrvene boje.Konusnog je oblika, ali ima dosta pljosnatih, nepravilnih plodova. Čvrsto, ružičastobelo meso nije mnogo slatko i ukusno.Znatan deo ploda do peteljke često je nedozreo i ne može se jesti. Rodna je sorta daje oko kilogram plodova po bokoru, sklona dvorodosti u istoj godini. Zahteva toplija područja.
Pored “kamarose”, gaje se i nove sorte “FMN koral” i “kadonga” (“Cadonga”).
Jagoda s ovog područja uglavnom se izvozi sveža, u malim pakovanjima, često pripremljenim u MAP atmosferi, uz smanjenu količinu kiseonika, a povećanu ugljen-dioksida. Deo proizvodnje, uglavnom slabijeg kvaliteta, prerađuje se u sokove, koncentrate, paste, pire i slično. Jedna od vodećih fabrika na tom području, u Hudisi, deluje impresivno po tehnologiji i kapacitetu, a poseduje sve svetske proizvodne standarde. u proizvodnji. Jednom rečju, ceo kraj je u znaku jagode i u vazduhu se oseća njen miris.
Bilo bi dobro kada bi proizvođači jagode iz Srbije mogli ovo da vide, ili bar da imaju viziju kako treba da izgledaju savremeni zasadi. Imali bi šta da nauče i primene.
Prof.dr Mihailo Nikolić,
Poljoprivredni fakultet, Zemun
