Domaćini za uzor
Zemljoradnička zadruga „Ratar” Sedlare
Osam odsto ukupnog prošlogodišnjeg prihoda zadrugarstva Srbije „pada” ili „nosi” Zemljoradnička zadruga „Ratar”.Ukupan prihod vredan 1,7 miliona evra. Zadruga je potrebna „sitnima”.
 |
Zadrugarstvo je u Sedlaru, ovom selu svilajnačke opštine, počelo pre ravno 109 godina, a sa uspehom to traje do danas. Reč je naime o zadruzi „Sedlarskoj”, odnosno zemljoradničkoj, jednoj od najstarijih u Srbiji, osnovanoj daleke 1898. godine.
Prema sačuvanim dokumentima iz 1904. godine Zadruga Sedlarska je šest godina po osnivanju imala 92 zadrugara, 88 zemljoradnika, jednog zanatliju i dvojicu ostalih zanimanja. Ostalo je i zabeleženo da je samo njih 30 bilo pismeno. Inače, Zadruga Sedlarska je 1954. godine promenila ime u Zemljoradničku zadrugu Sedlare a uporedo sa njom godinu dana kasnije osnovano je i Poljoprivredno preduzeće „Ratar”. Krajem 70-tih godina prošlog veka ove dve poljoprivredne organizacije udruivanjem su formirale zemljoradničku zadrugu „Ratar” – kazuje Miodrag Stajić direktor ove najuglednije zemljoradničke zadruge u centralnom delu naše zemlje.
Zemljoradnička zadruga „Ratar” inače, obezbeđuje tovni materijal i hranu a zemljoradnici u svojim objektima tove svinje gde po završetku ciklusa naplaćuju svoj rad. Obezbeđenje tovnog materijala, kukuruza i komponenti za proizvodnju hrane obezbeđuje se delom sa područja Zadruge a delom iz cele Srbije. Uspešno poslovanje Zadruga ostvaruje zahvaljujući i saradnji sa Skupštinom opštine Svilajnac, zatim Zadružnim savezom Srbije, Regionalnom privrednom komorom u Kragujevcu, „Juhorom” u Jagodini, „Big Bulom” u Bačincima, Veterinarskom stanicom u Sedlaru i Svilajncu i sa drugim subjektima.
Mi posedujemo sopstveni mašinski park koji podmiruje vlastite potrebe. Posle vraćanja zemlje ranijim vlasnicima od oko 400 hektara Zadruga na 50 hektara koja su joj ostala i uz zakup oko 50 hektara proizvodi silažu za tov junadi. Na tih 100 hektara imamo 60 silažnog kukuruza, 30 hektara pšenice 10 hektara ječma. Da bi se samo ovaj plodored zadovoljio pšenicu sejemo zbog slame za junad jer imamo farmu junadi kapaciteta 500 komada u turnusu - ističe Stajić, uz ukazivanje da Zadruga ima 50 stalno zaposlenih radnika i 43 zadrugara.
U Pomoravlju i Šumadiji smo najveća zadruga. Pokušavamo da budemo nosilac poljoprivredne proizvodnje i nosilac kooperativnih odnosa na selu. Ali događa se u araru nešto čudno i u zadrugarstvu takođe. Danas svi pričamo o agraru kao o nekom sistemu vrednosti, nečemu što treba da zaposli radnu snagu, o izvoznom motou, što bi trebalo da budemo.Ali Zadružni savez, kako je organizovan meni se ne dopada, jer to što smo želeli ne možemo da ostvarimo. Ministarstvo poljoprvirede je priča za sebe. Zadružni savez druga priča, zatim savez u Pomoravlju je postao mesto ličnog trvenja. A sve to govorim da bih naglasio kako nama u Zadruzi ovde, pomoći nema ni od kuda – rezignirano kaže Stajić.
Kaže da nisu tražili nekakvu pomoć, finansijsku ali su tražili razumevanje koje nisu mogli da dobiju. Mi smo prepušteni da radimo kako možemo i kako se organizujemo. Gledamo kako to rade drugi, u Evropi. Mi ne možemo biti socijalistička firma jer se ne ponašamo tako, tako ne delujemo već drukčije. Svi ti uslovi koji su uticali doveli su do toga da veliki broj zadruga nestane, da bude likvidirano – navodi on.
Inače, finansijsko poslovanje neprekidno beleži dobre rezulatate. Od osnivanja do danas tekući naš račun nikada nije bio u blokadi. To je ono što nam služi na čast i što otvara poverenje naših seljana. Veoma razvijen vid saradnje imamo sa zemljoradnicima koji uslužno tove svinje – kaže on.
Imamo još jedan vid saradnje sa zemljodnicima jer im dajemo prasad i hranu oni nama utovljenje svinje, znači oni dobijaju nadoknadu za svoj rad. Vezali smo tako petnaestak domaćinstava sa kapacitetima od 30 do 150 komada po jednom domaćinstvu. Imamo negde oko 800 jednovremeno gajenih tovljenika – navodi on.
Međutim, raspon između cene mesa u prodavnicama i žive mere izgleda da ne interesuje nikoga do samo nas i te ljude koji su sa nama – priča Stajić, ističući da su „zatvarali” pre dve tri godine potrebe „Juhora” sa 12 odsto a „Big Bul” takođe u toj količini, kao i Mesokombinat iz Leskovca.
On još ističe da su njihove farme otvorenog tipa, da kupuju prasad i hranu, kao i da imaju proizvodnju hrane od 15 tona dnevno. Kod junadi je isto slobodan tov. Imaju i ženskih grla krupne stoke gde je bilo prošle godine 150 izvezenih junica za Italiju, gde se treba dokazati. Ove godine, kaže, taj broj će biti i veći. Gaje isključ ivo „simentalca”.
Zadruga je najveći proizvođač mesa na području Šumadije i Pomoravlja jer poseduje farmu za tov svinja kapaciteta 15.000 tovljenika godišnje (sa 70 odsto popunjenosti kapaciteta) i farmu za tov junadi kapaciteta hiljadu komada godišnje. Hranu za tov obezbeđuje odnosno proizvodi u sopstvenoj Fabrici stočne hrane kapaciteta 100.000 tona hraniva godišnje.
Vrednost tih obrtnih sredstava kreće se oko 50 do 60 miliona dinara. Para ipak nema dovoljno, teško se plaća. Poslovanje je uspešno a očekujemo da će tako biti u narednih sto godina, jer će zadruga uvek postojati posebno zbog onih koji ne znaju kako da plasira mali tržni višak koji poseduju. Zadruga je potrebna i onima koji će doći da uzmu dva džaka „veštaka”, Zadruge su i osnovane zbog tih „malih”, zbog onih koje treba kreditirati, zbog onih poštenih „malih” i na tom principu mi i radimo i postojimo – tvrdi Stajić.
