Izbor podloge - zemljište ili supstrati
Kao podloga za proizvodnju u zaštićenom prostoru koristi se zemljište ili supstrati. Naziv supstrat potiče od latinske reči koja označava podlogu, a odnosi se na mineralne i različite mešavine mineralno-organskih materijala posebno pripremljenih da posluže kao stanište biljaka.
Posebno pripremljeno zemljište, bogato humusom i mineralnim hranivima, koristi se kao podloga za proizvodnju u saksijama i drugim posudama. Ista ili slična podloga primenjuje se u raznim tipovima kontejnera i džifi (jiffy) briketa pri proizvodnji rasada.
Poseban slučaj, koji se takode primenjuje pri proizvodnji u zaštićenom prostoru, je hydroponic, vodena kultura. Na vodi se biljke fiksiraju pomoćnim sredstvima, na primer stiroporom, plutajućim ili stojeći iznad vode. U vodu se kontrolisano dodaju makro i mikro elementi potrebni za rast.
Zemljište je skoro uvek podloga za niske tunele, a najčešće za visoke tunele i jednobrodne plastenike. Ovakva postrojenja predviđena su za proizvodnju do pet godina, a posle toga se premeštaju. U drugim tipovima staklenika/plastenika gotovo isključivo se kao podloga koriste supstrati, ili specijalno pripremljeno zemljište za saksije i drugačije posude.
U eri značajne brige o zaštiti životne sredine i sve strožijih propisa u pogledu dozvoljenih vrsta i načina primene pesticida, održavanje dobrog fitosanitarnog stanja zemljišta je sve teže. Zemljište je povoljno stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta i mikroorganizama. Biljne štetočine, a posebno nematode. prilagodavaju se merama zaštite i dezinfekcije, te njihovo eliminisanje postaje sve teže i skuplje. Primena supstrata je tako i ekonomski povoljnija.
Odgovarajuće pripremljeni supstrati omogućavaju ostvarenje svih preduslova za brz rast biljaka. Uz doziranu primenu hraniva, mikro i makroelemenata i snabdevanje vodom, biljka se dobro razvija, a njen korenov sistem je manji, sl.28b), te je tako omogućena i veća proizvodnja po jedinici površine. Supstrati na taj način omogućavaju ostvarenje kontrole zaštićenog prostora u punom smislu te reči.
Sl.28 Korenov sistem paradajza gajenog na zemljštu a) i supstratu b)
 |
Prednosti intenzivne poljoprivredne proizvodnje na supstratima su:
1. izbegavaju se bolesti korena i štetočine korena, supstrat u kome se nalazi koren je fizički odvojen od zemljišne podloge
2. potpuna kontrola snabdevanja vodom i hranivima - veći prinos i bolji kvalitet,
3. ušteda energije, smanjeni gubici toplote ier se ne zagreva zemljište,
4. olakšano organizovanje celogodišnie proizvodnje, nije potrebno sprovođenje dezinfekcije,
5. bolja i jevtinija kontrola biljnih bolesti,
6. ušteda u dezinfekciji zemljišta zaparivanjem i upotrebi metil bromida.
O raširenosti proizvodnje na supstratu najbolje svedoče podaci u tab. 12.
Tabela 12. Proizvodne površine povrća i cveća u staklenicma/plastenicima u Holandiji 2005. godine i udeo proizvodnje na supstratima, (Veenman, 2006)
Sve navedene povrtarske vrste proizvode se isključivo na supstratima, kao i većina rezanog cveća. To najbolje govori 0 prednosti proizvodnje na supstratima.
 |
1.Zemljište kao podloga
Tehnologija proizvodnje na zemljištu u zaštićenom prostoru slična je proizvodnji na otvorenom polju. Tradicionalni poljoprivrednik, početnik u proizvodnji u zaštićenom prostoru, će se stoga radije opredeliti za zemljište kao podlogu. Ipak, srešće se sa mnogim dopunskim zahtevima, pre svega u pogledu održavanja povoljnog fitosanitarnog stanja. Dobri uslovi za razvoj koji se ostvaruju u stakleniku/plasteniku pogoduju ne samo biljnoj vrsti koja se proizvodi, već i korovskim biljkama, pa i nizu biljnih štetočina. Stoga je i borba s njima teža i zahteva dodatne postupke i opremu koja se ne koristi pri proizvodnji na otvorenom.
Pored ostalih zahteva pri izboru mikrolokacije, navedenih u poglavlju 3.2, u slučaju da se kao podloga koristi zemljište treba obavezno razmotriti njegovo stanje i kvalitet. Zemljište na koje se postavlja visoki tunel ili plastenik/staklenik treba da ispunjava sledeće uslove:
1. da ima dobru plodnost, dobar vodno-vazdušni režim, da je rastresito, poravnato i da ima visok sadržaj humusa od 3 do 5%,
2. da nije zakorovljeno,
3. da nema ostataka pesticida i teških metala,
4. da ne sadrži uzročnike bolesti i štetočine, posebno nematode,
5. da je nivo podzemnih voda najviše do 1,0 m ispod površine.
Obavezno se obavlja hemijska, taćka 1 i 3, i biološka, tačka 4, analiza zemljišta. Ispunjavanje zahteva 1, 2 i 5 može da proceni i sam poljoprivrednik.
Pre postavljanja objekta treba da se sprovede kvalitetna obrada zemljišta, podrivanje, poravnavanje i usitnjavanje. Mora da se postavi drenažni sistem sa odvodnim kanalima. Ukoliko se ne bi sprovela drenaža vrlo brzo bi došlo do zabarivanja i zaslanjivanja zemljišta, kao posledica intenzivnog navodnjavanja/ fertigacije, koja se primenjuje pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Dobro bi bilo da se ostvari mogućnost kontrole odvođenja vode, odnosno da se zna koliki deo vode biljka iskoristi.
Pre početka proizvodnje sprovodi se dezinfekcija zemljišta, fitosanitarna priprema. Njen cilj je da se unište biljne štetočine još pre početka proizvodnje u plasteniku.
Uzorkovanje i analiza zemljišta sprovodi se i u toku proizvodnje. Hemijska analiza daje podatke o potrebnim hranivima. Biološka analiza daje podatke o prisutnosti biljnih štetočina, a na osnovu nje ocenjuje se potreba sprovođenja fitosanitarnih mera, dezinfekcije zemljišta.
Da bi se dobila što bolja slika stanja potrebno je da se uzorci uzmu pravilno i u pravo vreme. Za pravilno uzimanje uzoraka potrebno je da se odabere dvadesetak lokacija iz svih delova objekta. Uzorci za hemijsku analizu uzimaju se do dubine razvoja korenovog sistema biljaka. Masa jediničnog uzorka je 0,25 do 0,50 kg. Uzorci mogu da se međusobno pomešaju i šalju na analizu. Ovakvim načinom uzimanja uzoraka dobija se prosečna vrednost sadržaja hraniva. U slučaju da se zemljište na pojedinim delovima objekta značajno razlikuje bolje je da se uzorci na analizu šalju odvojeno, ili po grupama. Uzorci se obično uzimaju pre početka proizvodnje, a po potrebi i u toku rasta bilja. O načinu i postupku uzimanja uzoraka za biološku analizu konsultovati stručnu službu koja ih obavlja.
Postupke dezinfekcije treba dobro proučiti iz stručne literature, ili konsultovati stručnjaka. Ovde se navode samo kao neminovan deo proizvodnje u zaštićenom prostoru koji zahteva dodatne investicione ili tekuće troškove.
Sterilizacija ili dezinfekcija zemljišta obavlja se termički ili biološki. Hemijska sterilizacija je u većini razvijenih zemalja zabranjena. Kod nas nije zabranjena, ali se ne preporučuje i neće biti razmatrana.
Slika 29. Zaparivanje zemlje prekrivene teškom folijom.
 |
Zaparivanje je najrašireniji termički postupak sterilizacije zemljišta. Uništavanje zemljišne flore i faune, uključujući i semenje korova, i mikroorganizama parom je efikasano i bezbedno za životnu sredinu. U današnje vreme se koriste tri osnovna načina zaparivanja:
1. postavljanje cevovoda na površinu zemljišta i prekrivanje folijom; kroz cevovode protiče para 6 do 8 sati, a tretira se gornjih 20 cm zemljišta,
2. upumpavanje pare u podzemne cevi za drenažu, sa prodiranjem i delovanjem do dubine 60 cm,
3. zaparivanje potpritiskom, pri čemu pumpe usisavaju paru kroz perforirane cevi postavljene na dubini oko 60 cm i na razmaku 3 metra jedna od druge.
Pritisak pare je najčešće 1,4 do 2 bar, a obavezno ispod 5 bar, jer bi tada za uređaj i instalaciju morali da se primenjuju posebni, mnogo stroži propisi. Parom se zemljište zagreva i do 8o°C u trajanju do 30 minuta. Zemljište treba prekriti platnom, debelom folijom ili ceradom, da bi se efekat zagrevanja produžio i proces uništavanja štetočina u potpunosti obavio. Pokrivka se zadržava 2-3 sata. Da bi se zagrevanje zemljišta dobro obavilo u prošeku je potrebno oko 7 kg pare po kvadratnom metru i satu. Trajanje i količina su veći ukoliko je cilj da se sterilizuje deblji sloj.
Postupak sterilizacije zaparivanjem, pri kojem je temperatura zemljišta do 6o°C, naziva se i pasterizacija. Zbog niže temperture neki od korisnih organizama se ne ubijaju, pa je ovakav postupak prihvaćen od onih koji sprovode organsku proizvodnju.
Pored generatora pare, najpovoljniji je brzi mobilni parogenerator (često se koristi naziv vaporeks), potreban je uređaj za distribuciju i unošenje pare. Za proizvodnju pare koristi se, najčešće, lako ulje za loženje ili tečni naftni gas. Dobar parogenerator jednim litrom ulja za loženje ispari 6-7 litara vode. Dakle, pored dodatnog ulaganja, treba računati i sa utroškom goriva i rada za sprovođenje postupka. Za manje površine nije opravdana nabavka vlastitog parogeneratora, ali proizvođač tada mora da zna na čiju uslugu može da se osloni. Pored ostalih troškova, tada treba računati i sa prevozom parogeneratora, pa i goriva.
Najbolje je da se sterilizacija sprovodi svake godine, pre početka nove proizvodnje, ili se o njenom sprovođenju odlučuje na osnovu rezultata biološke analize zemljišta.
Sterilizacija parom je vrlo efikasna u pogledu uništavanja većine štetočina. Nematode su „naučile" da se povuku u dublje slojeve, do kojih para ne dopire, te se nakon tretmana ponovo vraćaju u gornje. To je jedan od razloga neminovnosti premeštanja objekta najduže nakon pet godina proizvodnje na jednom mestu.
Solarna sterilizacija takođe je termički postupak. Zagrevanje sunčevom energijom ostvaruje se prekrivanjem zemljišta providnom polietilenskom folijom, kako bi se temperatura povisila na nivo pri kojem ugiba većina korova i patogena. Solarna sterilizacija ima najviše efekta kada se sprovodi sredinom leta u trajanju oko 30 dana. Najbolji efekti zagrevanja su kada se zemljište prekrije sa dve folije, na međusobnom razmaku desetak santimetara. Ovaj postupak može da sc sprovede samo na otvorenom prostoru, ukoliko je lako premeštanje objekta, ili ako se radi o pripremi sledeće lokacije, ili za manje objekte, kada je moguće da se aktivni sloj zemljišta iznese iz objekta, a nakon sterilizacije ponovo vrati. Osim folije nisu potrebna dopunska ulaganja, ali je potrebno mnogo rada. Manje je efikasan od postupka sterilizacije zaparivanjem, jer je efikasan u plićem sloju, a znatno je niža temperatura zagrevanja.
Biološka sterilizacija je savremena alternativa za hemijsku. Neki od postojećih bioloških sredstava su, na primer: RootShield i Trichoderma harzianum kojima se suzbijaju bolesti korena biljaka. Ova oblast brzo se razvija i nalazi intenzivnu primenu posebno u organskoj proizvodnji. Cena sredstava je visoka i treba je uzeti u obzir pri izračunavanju isplativosti ulaganja i proizvodnje.
Zemljište kao podloga
Zemljište kao podloga koristi se prvenstveno u visokim tunelima i manjim plastenicima. Pri izboru lokacije treba voditi računa o kvalitetu zemljišta na mikrolokaciji, i pre postavljanja objekta dobro ga pripremiti. Priprema se sastoji od unapređenja mehaničkih osobina i eliminacije patogena. Važno je da se ostvari dobra drenaža da bi se sprečilo zabarivanje i zaslanjivanje.
Sterilizacija zemljišta obavezan je postupak kojim se uništavaju patogeni. Najčešće se sprovodi termička sterilizacija parom. Za ovaj postupak potreban je generator pare, troši se gorivo i ulaže i rad. Sterilizacija hemijskim sredstvima u mnogim zemljama je zabranjena. Savremena alternativa je biološka sterilizacija.
Iako se na prvi pogled čini da je korišćenje zemljišta kao podloge najjednostavnije i najjevtinije to u mnogim slučajevima, pre svega zbog potrebe eliminacije patogena, nije tačno. Objekat na jednoj lokaciji može da ostane do pet godina, jer se smatra da je nakon tog perioda sprovođenje sterilizacije preskupo i neefikasno.
2.Supstrati
Prvi eksperimenti gajenja na podlogama koje su namenski proizvedene započeli su u Holandiji 1969. godine. S time je započeto jer su se pojavili brojni problemi u pogledu osobina zemljišta, biljnih bolesti i njihovog suzbijanja. Dezinfekcija zemljišta postala je preskupa, a veliki broj ranije korišćenih hemijskih sredstava zabranjen.
Sprovedena su istraživanja sa primenom brojnih homogenih materijala i njihovih mešavina: pesak, glina, piljevina, ljuske pirindža, treset, kamena vuna, kokosov treset, kokosova vlakna, perlit sa kamenjem, kamenje, poliester pena itd. Korišćeni su mineralni i organski materijali, prirodni i sintetički, pojedinačno ili mešani. Rezultati su bili iznenađujuće dobri. Ne samo što su eliminisane biljne bolesti i štetočine, već su i prinosi znatno povećani. Danas se najčešće kao supstrat koriste: kamena vuna, kokosov treset, treset, ekspandirana glina, perlit i vermikulit.
Slično kao i pri razmatranju zemljišta kao podloge, supstrat treba da u što većoj meri ispunjava sledeće zahteve:
• da zadržava dovoljnu količinu vode, da ima dobar poljski vodni kapacitet zemljišta,
• da omogućava odvođenje viška vode, da se dobro oceđuje,
• da ima dobar vazdušni režim,
• da su dobri uslovi za razvoj korenovog sistema i mehaničko vezivanje biljaka,
• da je povoljan za razvoj poželjnih mikroorganizmama i za sprovodenje suzbijanja biljnih bolesti.
Svaki od supstrata, bilo da je homogeni materijal ili mešavina, ima prednosti i mane.
Supstrati se pakuju u saksije, džakove i drugačije, i to tako da se ostvaruju potrebne funkcije rasta bilja, dovođenja vode i hraniva, kao i odvođenja viška vode. Staklenik/plastenik u kojem sc kao podloga koriste supstrati ima čvrstu podlogu, na primer beton, ili je to zemljište prekriveno folijom, najčešće belom. Bitno je da se unutar objekta sprovede instalacija za navodnjavanje/ fertigaciju, kao i za odvodnjavanje viška vode. Mora da postoji kontrola količine tečnosti koja se ocedi, jer se na osnovu toga ocenjuje koliko vode biljke koriste. To je podloga za upravljanje navodnjavanjem/fertigacijom. Nadalje su opisani najčešće primenjivani supstrati.
Kamena vuna
Izrađuje se od bazalta, stena vulkankog porekla, ili mešavine bazalta sa koksom i/ili krećom. Presuje se u table, kocke, čepiće ili se formiraju granule. Kamena vuna je inertan, sterilan, i nerazgradiv mineralni materijal sa dobrom poroznošću, koja omogućava dobar vazdušni režim.
Kamena vuna služi kao rezervoar za vodu i hraniva koja se dovode sistemom za navodnjavanje fertigaciju. To dozvoljava proizvođaču dobru kontrololu i upravljanje procesom prozvodnje. Gustina kamene vune ie 60 do 90 kg/m3. Struktura materijala vrlo je pogodna za ostvarivanje funkcija koje treba da ispunjava dobra podloga.
Kokosov treset
Kokosova vuna i kokosov treset izrađuju se od spoljnog dela ploda kokosovog oraha, tj. ljuske. Ukoliko se koriste samo vlakna govori se o kokosovoj vuni, a naziv za mešavinu mlevene kokosove ljuske i prirodnog treseta je kokosov treset. Kokosov treset više se koristi pre svega ier mu je cena niža. Ovaj materijal je dvostruko skuplji od kamene vune, a korisnici ga rado primenjuju pre svega stoga što je to organski materijal.Prednost je i to što u presovanom obliku ima veću gustinu pa su troškovi transporta do mesta primene niži. Ima dobar vazdušni i vodni režim. Dobro se razgrađuje u zemljištu te je pogodan sa stanovišta zaštite životne sredine.
Slika 30. Proizvodnja paprike na kamenoj vuni.
 |
Treset
Treset je materijal nastao mehaničko termičkom transformacijom biljnih ostatak u zemljištu, o ranoj fazi razgradnje, karbonifikacije. U zavisnosti od materijala koji je na taj način transformisan, različite su karakteristike treseta. To je, dakle, organski materijal, koji se vadi iz prirodnih nalazišta, prerađuje i pakuje, najčešće u plastične džakove Zbog svoje rastresite strukture, fizičkih osobina i hemijskog sastava pogodan je kao podloga za gajenje biljaka, kako samostalno tako i kao mešavina sa drugim materijalima. Koristi se i za popravljanje karakteristika zemljišta, pre svega vodno-vazdušnog režima. Glavne karakteristike kvalitetnog treseta su:
• postojanost povoljne mehaničke strukture, koja obezbeduje dobar vodno vazdušni režim pri svim fazama proizvodnje,
• rastresitost, odnosno mala gustina.
• ujednačena i stabilna pH vrednost,
• nizak sadržaj makro i mikroelemenata, što omogućava tačnost doziranja hraniva,
• nema patogena i semena korova i sl.
Perlit i vermikulit
To su mineralne materije vulkanskog porekla. Fine granulacije, prečnika do 2 mm, prosejavanjem se odvajaju i koriste kao supstrat, rede kao homogeni materijal, a češće kao mešavina sa tresetom, zemljom i drugim materijalima. U mešavinama doprinosi poboljšanju vodno-vazdušnog režima i drugim mehaničkim i biološkim osobinama. pH su neutralni i nepovoljni za razvoj patogena. Imaju visok poljski vodni kapacitet.
Preduslovi za korišćenje i izbor supstrata
Pri korišćenju supstrata moguće je tačnije doziranje vode i hraniva u skladu sa potrebama biljaka. Da bi se doziranje uspešno sprovelo potrebno je da se koristi kvalitetniji sistem za navodnjavanje/ fertigaciju. U takav sistem više se ulaže, ali se na osnovu povećanog prinosa po kvadratnom metru i manje potrošnje vode i hraniva, ulaganje brzo vraća. U sistemu koji je dobro dimenzionisan, konstruisan i izveden, uz korišćenje adekvatne kontrole i upravljanja, biljkama se daje upravo ono što im je potrebno uz zanemarljivo mala odstupanja. Dobar sistem podrazumeva i prikupljanje i recikliranje drenaže, više iz razloga zaštite životne sredine nego uštede inputa.
Pri proizvodnji na supstratima korenov sistem je manji i ograničen je nosiocem supstrata, saksijom ili džakom, sl. 28.
Na taj način olakšano je sprovođenje zagrevanja i smanjeni su gubici odvođenja toplote u zemljište.
Brojni proizvođači supstrata daju obimne preporuke za izbor određene vrste. U ponudi je obično više vrsta supstrata za istu biljnu vrstu. U tom slučaju treba dobro proučiti osobine pojedinih supstrata i oceniti koliki je njihov značaj u konkretnom slučaju. Obavezno razmotriti ponude više proizvođača, jer su ponekad uputstva trgovaca motivisana većom zaradom, uz zanemarivanje interesa poljoprivrednika.
Proizvodnja na supstratu
Danas u proizvodnji u zaštićenom prostoru dominira gajenje biljaka na supstratima. Ovakav način proizvodnje zahteva drugačiji sistem za navodnjavanje/fetigaciju i drenažu. Kada se to sprovede utrošak vode i hraniva sveden je na minimum koji biljka zahteva i koristi, a uz reciklažu neiskorišćene vode i hraniva doprinosi se zaštiti životne sredine. Fitosanitarni uslovi su znatno lakše, efikasnije i jevtinije kontrolisani.
Pri proizvodnji na supstratima veći je prinos po jedinici površine, a korenov sistem biljke je manji. Na taj način smanjuje se energija potrebna za zagrevanje.
Brojni faktori utiču na izbor supstrata, a pre svega biljna vrsta, sistem za navodnjavanje i kvalitet vode. Pri izboru supstrata razmotriti ponude više proizvođača, koji za svaku biljnu vrstu nude nekoliko mogućnosti.
I Literatura
1. Veenman, F. 2006. Trends in greenhouse production. Brinkman International, prezentovano na Poljoprivrednom fakultetu u Moskvi maja 2006.
