Ukrštene Ukrštene jabuke i kruške
Najvažniji izazov oplemenjivačkog rada u voćarstvu je stvaranje novih sorti koje će prihvatiti tržište i koje donose profit proizvođačima. Selekcioneri su uspešno ispunjavali ove najviše ciljeve do sada i nema sumnje da će nastaviti da to rade i ubuduće.
– U periodu od 1997. do 2004. godine u svetu je stvoreno i priznato više stotina sorata voćaka, a u Srbiji samo deset. To su sorte šljive “mildora”, “timočanka” i “boranka”, breskve “gročanka”, kajsije NS-4, NS-6, “novosadska kasnocvetna” i “novosadska rodna”, kupina “čačanska bestrna” i “crna” ribizla “čačanska crna” – kaže dr Vladislav Ognjanov s novosadskog Poljoprivrednog Fakulteta. – Nažalost, rezultati rada na oplemenjivanju voćaka u Srbiji zbog sve slabije podrške društva gube svoj nekadašnji obim i značaj za unapređenje voćarstva. Voćarstvo naše države neće moći da održi korak sa svetom i sve će više zaostajati ako se u programe oplemenjivanja voćaka ne bude više ulagalo.
Dr Vladislav Ognjanov naglašava da je oplemenjivanje voćaka prošlo dugačak put od selekcije iz prirodnih populacija i spontanih sejanaca do genetskih transformacija i molekularnih markera. To se posebno odnosi na metode oplemenjivanja. Većina danas gajenih sorti i podloga su identifikovani klonovi poznatog pedigrea. Ipak idealne kombinacije različitih osobina kao što je specifičan tip rasta, otpornost na parazite i štetočine, kvalitet ploda ili kompatibilnost je teško postići. U ovim naporima konvencionalno oplemenjivanje- hibridizacija pre svega, je nezamenljiv put. Da bi ovaj put bio brži, genetske transformacije i metode molekularne biologije nisu dale svoj poslednji doprinos.
Današnji oplemenjivački programi su interdisciplinarni. Kompleksnost, dinamičan razvoj i interdisciplinarna interakcija zahtevaju nove prilaze, inventivne i dobro obučene kadrove, savremene metode i opremljenost laboratorija. Najvažnije oblasti saradnje predstavljaju baze podataka, genetika, fi topatologija, entomologija, fi ziologija ekologija, molekularna biologija, mehanizacija proizvodnje, kvalitet ploda i senzorsko ocenjivanje. Oplemenjivači moraju biti svesni modernih zahteva tržišta i potrošača. Kompleksnost ciljeva vrlo često vodi ka specijalizaciji pojedinih oplemenjivačkih programa i dinamičkoj interakciji komplementarnih programa. Odnos oplemenjivača prema genetički modifikovanim organizmima ide od negativnog do pozitivnog. Stalan izazov pred naučnim radnicima je spoznaja novih metoda i tehnologija kako bi unapredili efi - kasnost svojih oplemenjivačkih programa.
 |
Z a h v a l j u j u ć i progresu u oplemenjivanju voćaka danas se pruža prilika za genetičko unapređenje kod svih voćnih vrsta. Pristupi i putevi unapređenja kroz oplemenjivački rad još uvek vode kroz : selekciju iz prirodnih populacija, hibridizaciju, mutaciono oplemenjivanje i nekonvencionalne metode oplemenjivanja. Svedoci smo eksplozije novih ideja, saznanja i tehnika u poslednoj deceniji, a kao rezultat se javlja bolje razumevanje gena i mehanizama nasleđivanja.
Generalni ciljevi se ne menjaju takvom dinamikom. Nova sorta mora da bude različita od postojećih, ali bolja u pogledu rodnosti, prepoznatljivosti, hranljivosti, otpornosti i superiornosti kvaliteta.
Davnašnja želja da se ukrsti jabuka i kruška ponovo postaje aktuelna. Naučnici uspevaju da u in vitro uslovima odgaje više hibrida jabuke Fuji ukrštene sa kruškom Oharabeni sa ciljem unošenja gena za otpornost prema prouzrokovačima ekonomski najvažnijih bolesti. U povratnim ukrštanjima badema i breskve sa breskvom dobijeni su hibridi znatno čvršćeg mezokarpa, dugačkog perioda zrenja i trajašnosti ploda posle berbe ). Međuvrsna hibridizacija je omogućila stvaranje velikog broja sorti tipa japanske šljive...
Genetičke transformacije su alternativa konvencionalnom oplemenjivanju sa mogućnošću poboljšanja postojećih sorti u kratkom periodu kroz specifi čne promene kao što su otpornost prema parazitima i štetočinama ili poboljšanje kvaliteta ploda.
Molekularna biologija treba da nastavi da doprinosi oplemenjivanju voćaka kroz bolje razumevanje strukture genoma, ekspresije transgena i njihovog načina nasleđivanja u hibridnom potomstvu, mogućnosti sputavanja ekspresije nepoželjnih ili pojačavanja ekspesije poželjnih gena, rekao je dr Vladislav Ognjanov.
Potrošači još nisu zadovoljni
Kvalitet i hranjiva vrednost ploda više nisu defi nisani samo snovima i željama oplemenjivača već praćenjem potrošačkih očekivanja i zahteva tržišta od nacionalnog do globalnog nivoa. Razvoj globalnog proizvodnog sistema se zasniva na gajenju malog broja sorti i internacionalizaciji tržišta. Glavni oplemenjivački ciljevi, kad su plodovi za svežu potrošnju u pitanju, su uvek bili povezani sa kvalitetom ploda (atraktivnost, veličina, oblik, obojenost, ukus, miris, aroma, čvrstina, hrskavost i sočnost, sposobnost čuvanja, transportabilnost). Uprkos napretku, potrošači u Evropi nisu potpuno zadovoljni kvalitetom plodova. Novi oplemenjivački ciljevi moraju uzeti u obzir potrebe proizvođača, potrošača i trgovinske mreže.
R. S.
