Šljiva u Srbiji je vodeća voćna vrsta i po statističkim podacima vodi se da ima 41.795.592 rodnih stabala sa priozvodnjom od 556.227 t, sa prosečnim prinosom od 13,31 kg po stablu.
Privatni sektor zauzima 99,6 %. Razne bolesti i štetočine kao i korovi na ne zaštićenoj šljivi smanjuju prinos i upotrebnu vrednost samog ploda.
Rak korena i Šarka šljive prvenstveno se prenose sa sadnim materijalom i oni se ne mogu suzbijati hemijskim putem već iskljuèčivo treba nabavljati i saditi zdrav sadni materijal. Rogač napada uglavnom domaću sortu požegaču i sprečava se pojava isključivo sa plavim prskanjem u proleće. Prvo prolećno prskanje obavlja se u fazi pucanja pupoljaka sa preparatima na bazi bakra.
Plamenjača, rða, i šupljikavost su bolesi lista i redovnom zaštitom koja se sprovodi protiv Monilioze uspešno se štiti lisna masa šljive.
Iz navedenog nije teško zaključiti da je MONILIOZA glavna bolest šljive, ali i trešnje i višnje.
Koji uslovi pogoduju razvoju monilioze?
Duži period vlažnog vremena u fazi cvetanja nije dobar i upravo u tim uslovima dolazi do infekcije kasnije do inkubacije i pojave simptoma koji se manifestuju u sušenju cvetova, lastara, grančica i plodova šljive, trešnje i višnje. Najvažnija zaštita šljive, trešnje i višnje protiv Monilioze obavlja se u periodu cvetanja koje obuhvata period od faze belih kokica do precvetavanja
Najvažniji prouzrokovaci bolesti kod šljive su:
Rogač ( Taphrina pruni ),
Plamenjača ( Polistigma rubrum ),
Rða ( Tranzshelia pruni-spinoza ),
Siva pegavost ili Sitasta
šupljikavost lišca (Sphaceloma pruni),
Rak korena (Agrobacterium tumefaciens ),
Šarka šljive (Plum pox protyvirus),
Monilioza (Monilinia laxa i M.fructigena)
Koliko puta prskati protiv monilioze?
Treba pratiti fazu cvetanja i ceo period u kom se obavlja cvetanje, voæke treba da su pokrivene sa fungicidima koji su efi kasni protiv prouzrokovača bolesti. Prvo prskanje se obavlja od faze belih kokica, pa dok se ne otvori jedna treæina cvetova. Drugo prskanje se izvodi za pet dana i ono se poklapa sa fazom punog cvetanja šljive, trešnje i višnje.
Napomena : Ako u periodu cvetanja nema padavina i cvetanje se obavi u kratkom periodu od 3 do 5 dana dovoljno je obaviti jedno prskanje. Ako doðe do pojave sušenja cvetova i voćke dobiju izgled kao da su polivene vruæom vodom njima se više ne može pomoæi sa fungicidima. Zaštita se mora i treba nastaviti u cilju očuvanja zdrave lisne mase radi normalnog rasta stabla i formiranja pupova za narednu vegetaciju.
Faza precvetavanja kod navedenih voćnih vrsta je znaèajna zbog pojave Šljivinih osa (Hoplocampa fl ava i H.minuta ) koje se suzbijaju sa insekticidima. Protiv šljivinih osa je obavezna zaštita kao i protiv monilioze.
Monilioza i šljivine ose su jedini glavni uzrok zašto šljive obilno cvetaju, a slabo ili nikako ne raðaju.
mr. Pilja Dakić
