Suzbijanje štetočina
u toku gajenja maline
Nastavak teksta...."Gajenje maline".
Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i štetočina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Održavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ciljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva proizvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.
INSEKTI ŠTETOČINE
MALININA BUBA
BYTURUS TOMENTOSUS
Slika 1 i 2: Malinina buba - odrasla i larva.
 |
 |
Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. Često se, prilikom branja plodova, mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda.
Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.
MALININ MOLJAC
LAMPRONIA RUBIELLA
Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdancima.
Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.
Slika:Malinin moljac.
 |
Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.
PREGALJ
TETRANYCHUS URTICAE
Slika: Grinje na malini.
 |
Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjujeu kontroli ove štetočine, nakon berbe.
VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI I
MALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ
Slika: Lisne vaši.
 |
 |
Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.
ŠPANSKI POPAC
OECANTHUS PELLUCENS
Slika: Španski popac.
 |
Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polaganjem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.
JAGODIN CVETOJED
ANTHONOMUS RUBI
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.
Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.
ERIOFIDNA GRINJA
PHYLLOCOPTES GRACILIS
Slika: Oštećenje od grinje.
 |
Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani.
Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje
Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i Glen empl, ali i druge.
MALININA MUŠICA
RESELIELLA THEOBALDI
Slika: Malinina mušica - larve.
 |
Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose.
Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće.
Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. Primena preparata spinosad takođe može biti efikasna mera kontrole ove štetočine.
MALININA MUVA GALICA
LASIOPTERA RUBI
Slika: Malinina muva.
 |
Malinina muva galica, sicušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kruničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza.
Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće. Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.
PROUZROKOVAČI GLJIVIČNIH OBOLJENJA
TULEŽ KORENA PROUZROKOVAČ
PHYTOPHTHORA FRAGARIAE VAR. RUBI
Slika: Simptomi fitoftore na listu maline.
 |
Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim, slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.
Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveda za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.
LJUBIČASTA PEGAVOST IZDANAKA
MALINE
PROUZROKOVAČ DIDYMELLA APPLANATA
Slika: Simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline
 |
 |
Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa koriščenih fungicida prilikom rotiranja preparata.
ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST IZDANAKA
PROUZROKOVAČ ELSINOE VENETA
Slika: Simptomi pegavoti izdanka maline.
 |
Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.
Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.
Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.
SUŠENJE IZDANAKA MALINE
PROUZROKOVAČ LEPTOSPHAERIA
CONIOTHYRIUM
Slika: Sušenje izdanaka maline.
 |
Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.
Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka
Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.
SIVA PLESAN
PROUZROKOVAČ BOTRYTIS CINEREA
Slika: Simptomi sive truleži maline.
 |
Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.
Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.
Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 ˇV 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja.
Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.
SMEĐA PEGAVOST LISTA MALINE
PROUZROKOVAČ SPHAERULINA RUBI
Slika: Simptomi smeđe pegavosti.
 |
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.
UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLIUM
ALBOATRUM I/ILI V. DAHLIAE.
Slika: Simptomi virusnog oboljenja maline na lišću.
 |
 |
Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica. Oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze crne maline (BRNV), virusom uvijenosti lista maline (RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja.
Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbunova
Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plodovi sparuše. Takođe se prenosi mehanički, korišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.
BAKTERIJSKA OBOLJENJA
RAK KORENA I IZDANAKA MALINE
AGROBACTERIUM TUMEFACIENS I/ILI A.RUBI
Slika: Rak izdanka maline.
 |
Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obično pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.
Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala. Treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.
BAKTERIJSKO SUŠENJE
PSEUDOMONAS SYRINGAE
Slika: Bakterijsko sušenje maline.
 |
Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota.
Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.
Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malciranje u godini sadnje, permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru razlicitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).
