MALO CVETA ZA MNOGO ZDRAVLJA
LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE
Vesnici proleća
 |
Cvetovi ljubičice, daninoći, gorocveta, podbela, kukureka i maslačka imaju značajna lekovita svojstva. Doprinose, između ostalog, pročišćavanju krvi i boljem radu srca, izbacivanju tečnosti iz organizma, smanjuju nivo šećera, holesterola, triglicerida...
Ali, pre sakupljanja treba znati da li su ove biljke zaštićene. I, naravno, moraju se poštovati određena pravila, pre svega da se bokori što manje oštećuju i ne čupaju iz korena.
GOROCVET (Adonis vernalis L) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije ljutića. Raste u jugoistočnom delu naše zemlje, na peskovitim mestima, suvim livadama i pašnjacima, najčešće na krečnjačkoj podlozi. Sakuplja se nadzemni deo u vreme cvetanja i suši u hladovini, na promaji, da bi se izbegao gubitak lekovitih sastojaka.
Od 20 glikozida koje gorocvet sadrži, najvažniji su adonitoksin, adonitoksigen, cimarin, a ima i flavonoida, kumarina, saponina, fitosterina. Dobar je kardiotonik, diuretik i sedativ. Deluje na poremećaje u radu srca, vodenu i bazedovu bolest. Ne treba da se koristi bez stručnog nadzora, jer predoziranje ili nepravilna upotreba mogu biti štetni.
Čaj se preprema od četiri grama suvih i usitnjenih izdanaka i dva decilitra ključale vode. Posle petnaestak minuta se procedi i pije šest do osam puta dnevno jedna kašika.
DANINOĆ (Viola tricolor L) sadrži flavonoide, salicilnu kiselinu i njene derivate, desetak procenata sluzi, tanine, karotenoide, kumarine i malu količinu saponina. U narodnoj medicini koristi se za lečenje prehlade, upale disajnih puteva i ispiranje grla. Ulazi u sastav biljnih mešavina koje podstiču izlučivanje mokraće, znojenje i pražnjenje creva.
Za čaj je potrebna kašičica suvih ili kašika svežih cvetova i dva decilitra ključale vode. Pije se tri puta dnevno, bez šećera ili s bagremovim medom.
LJUBIČICA (Viola odorata L) je bogata saponinima, gorkim materijama i salicilnom kiselinom. Sadrži i vitamin C, provitamin A i jednu lekovitu materiju koja jača srce i snižava krvni pritisak. Saponini utiču na razbijanje gustog sekreta u plućima, pa zbog toga ova biljka ulazi u sastav čajeva za grudobolju, bronhitis i astmu.
PODBEL (Tussilago farfara L) može da se nađe pored potoka, reka i na nasipima. Sakupljaju se listovi i žuti cvetovi, a zatim suše u hladovini ili u sušari, na temperaturi 35 stepeni.
Cvet sadrži sluzi, inulin, tanine, flavonoide, saponine, organske kiseline, karotenoide, vitamin C, pirolizidinske alkaloide. Upotrebljava se protiv kašlja, bronhitia, astme, upale sluzokože usta i grla, prehlade i gripa, za preznojavanje i izlučivanje mokraće.
Ulazi u sastav čajnih mešavina (grudni čaj), ali se i samostalno priprema na uobičajen način i pije s medom.
Zbog sastojaka koji štetno utiču na jetru, najveća dnevna doza je devet grama, a rok trajanja je samo mesec dana.
MASLAČAK (Taraxacum officinale) ima mnogo lekovitih svojstava, ali se, pak, malo upotrebljava. Mladi listovi, ubrani pre cvetanja biljaka, odlična su vitaminska salata i izvor vitamina A,B i C. Sadrže gvožđe, kalcijumovu so, enzime , tanine, holin i etarsko ulje.
Gorke materije podstiču varenje, apetit i rad tankog i debelog creva, a svež sok odličan je za slezinu i pankreas, snižava šećer, holesterol i trigliceride. Na taj način se usporava starenje i poboljšava cirkulacija.
Maslačak je i diuretik koji ublažava upalu bešike i doprinosi izbacivanju kamenca i peska.
Koren je takođe lekovit, a vadi se pre cvetanja, čisti i suši. Inače, od cvetova se mogu pripremiti sirup i med karakterističnog ukusa.
D. Radivojac
