ZASTIRANJE ZEMLJIŠTA
 |
Korisna stara mera
Čuva optimalnu vlagu i utiče na prinos i kvalitet plodova
Na razvoj reproduktivnih organa i početak rodnosti voćaka dobro utiče zastiranje zemljišta. Naročito je korisno u krajevima u kojima godišnje padne manje od 550 milimetara vode ili nema uslova za navodnjavanje. Pokriveno zemljište čuva u toku vegetacije optimalnu vlagu, utiče na prinos i kvalitet plodova, ali i bolju pripremu mladih voćaka za zimske uslove.
Ova mera najčešće se primenjuje u starijim zasadima,ali se preporučuje i za mlade. Kada je u pitanju “oblačinska” višnja, to su potvrdila ispitivanja dr Rada Miletića, dr Nevene Mitić, dr Radomirke Nikolić, dipl. inž Mihaila Žikića, stručnjaka Instituta za voćarstvo u Čačku,Instituta za Biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru.
Zasad ove sorte u okolini Zaječara podizan je tokom tri godine, na zemljištu tipa smonice, na blagoj istočnoj padini. Međuredni razmak je četiri, a u redu dva i po metra. Stabla su jednogodišnja,dvogodišnja i trogodišnja.
Početkom juna, nakon obilnijih prolećnih kiša za zastiranje su korišćeni bela i crna folija, biljni materijal (natrula slama)i ručno okopavanje (prašenje), dok su za kontrolu poslužila stabla gajena bez obrade. Ogled je postavljen u tri ponavljanja sa po pet voćaka za svaku varijantu.
Širina pokrivenog prostora bila je dva metra, a ostakak između redova je stalno obrađivan. Sredinom svakog meseca, od juna do oktobra, uzimani su uzorci zemljišta na dubinama do 30 i od 30 do 60 centimetara da bi se odredio sadržaj vlage. Istovremeno je utvrđivan sadržaj ukupne vode u lišću, a početkom vegetacije i procenat (intenzitet) cvetanja i zametanja plodova.
U godinama ispitivanja, posebno u prvoj i drugoj, bilo je samo oko 490 milimetara padavina. Najmanje je zabeleženo od juna do oktobra, 272 milimetra. Temperature vazduha u prvoj godini bile su visoke, u drugoj nešto niže, a u trećoj najniže.
Sadržaj vlage do 30 centimetara dubine razlikovao se u zavisnosti od načina zastiranja i starosti stabala. Najviše je zemljišnu vlagu sačuvala natrula slama (17 odsto), koja je dobar izolator i tokom vegetacije omogućava prodor vode u pokriveno zemljište. Kontrolna varijanta imala je svega 13 procenata, pa se ovakav način održavanja zemljišta ne preporučuje.
Na većim dubinama razlike u vlažnosti bile su manje. U varijantama zastiranja izmereno je 17-18, prašenja 17, a kontroli svega 13 procenata.
Načini zastiranja uticali su i na sadržaj ukupne vode u lišću. Najviše je bilo kada je korišćena crna folija(60,2 procenta), a najmanje u kontrolnoj varijanti (54,4 odsto). Od juna do oktobra te vrednosti su se smanjivale, što je u skladu sa potrebama voćaka različite starosti. Naime, starija stabla imaju razvijeniji koren, koji usvaja više vode, a u ovom periodu počinje i stvaranje cvetnih pupoljaka, pa su potrebe još veće.
Voćke su najviše cvetale na zastiranom zemljištu, pogotovu starija stabla, a najviše zametanutih plodova bilo je kada je korišćena crna folija.
S.Malinović
SITNA,ALI KVALITETNA
“Oblačinska” je samooplodna sorta višnje koja prorodi u drugoj godini posle sadnje. Razvija slabo do srednje bujno stablo i loptastu do široko piramidalnu krunu, zbog čega je pogodna za gustu sadnju. Razmnožava se izdancima, pa se gaji na sopstvenom korenu,na rastojanju 4x3 metra. Rađa dobro i redovno, 15-30 tona po hektaru.
Otporna je prema niskim zimskim temperaturama i kasnim prolećnim mrazevima. Podnosi suva područja i tipična vinogradarska zemljišta.
Plod je sitan,a pokožica tanka, tamnocrvena. Srednje čvrsto crveno meso je sočno, kiselkasto, aromatično. Tamnocrven sok bogat je rastvorljivim suvim materijama, šećerima i kiselinama. Koštica se lako odvaja od mesa,a plod od peteljke.
Dobro podnosi prevoz. U običnim uslovima čuva svežinu i do pet dana.
