BLAGO SKRIVENO U MOČVARI
 |
Nalazišta treseta na Baltiku
U Letoniji tresetišta zauzimaju jedanaest procenata ukupne površine, od kojih se šest odsto koristi za razne namene, od poljoprivrede do grejanja
Osnovni sastojak svih kvalitetnih supstrata je treset, pa je veoma cenjen i tražen. Veliki deo na tržište Evrope stiže s Baltika, odnosno iz Letonije, Litvanije i Estonije, koji se, inače, smatra najkvalitetnijim.
Ove zemlje pokrivene su močvarama, u kojima se kriju velike naslage treseta. Samo u Letoniji zauzima jedanaest procenata površine, od kojih se šest odsto koristi za razne namene, od poljoprivrede do grejanja. U svetskim okvirima nalazišta treseta prelaze tri procenta.
Drenaža i berba
Ova organska materija sakuplja se na tresetnim poljima, što smo nedavno videli prilikom posete jednom od polja danske kompanije "Pindstrup" u Letoniji. Klimatski uslovi otežavaju ovaj posao, tako da se obavlja samo tokom leta. Verovatno se i zbog toga koristi naziv "berba", za koju su, inače, potrebna 72 radna dana, kada mehanizacija može da udje u polja. U tom periodu pripremi se količina dovoljna za celu godinu. Ako je kišovito, sezona berbe je kraća i usled nedostatka treseta cena raste, a na pojedinim tržištima ga i nema. Posao počinje pripremom polja i gradnjom niza kanala namenjenih drenaži, odnosno odvođenju vode. Zatim se mašinski odstranjuje površinski sloj zemljišta, da bi se polja očistila pre sakupljanja. Ali, prethodno se mora organizovati takozvana logistika, koja uključuje čak i montažu desetina kilometara duge pruge za izvlačenje treseta.
Postoje dva načina sakupljanja. Tresetne kocke mogu da se vade, a zatim slažu u redove, što osigurava očuvanje strukture u dužem periodu i treset je kvalitetniji. Drugi način podrazumeva primenu vakuumskih sakupljača koji, poput usisivača, uzimaju gornji, prosušeni sloj na polju.
Očuvanost strukture direktno određuje kvalitet treseta i supstrata. Koliko je to značajno pokazuje podatak da je na mnogim nalazištima sličnog ili gotovo istog kvaliteta, ali u procesu berbe i kasnije obrade, na tržište dospeva veoma različit.
Treset je mekan i vazdušast, a kada se pritisne, iz njega izlazi voda. Ako se zalije, zadržava tečnost. Upravo te osobine zavise od strukture i određuju vodno-vazdušni kapacitet, presudan za razvoj biljke, pre svega korena.
U sterilnom tresetu ne postoji mogućnost razvoja bilo kakvih patogena. To se najbolje može videti na poljima, na kojima je godinu ili dve na otvorenom, ali na njemu ništa ne raste, osim izrazito acidofilnih vrsta. Tokom perioda prosušivanja postoji mogućnost da vetar i ptice donesu seme korova, medjutim, u takvima uslovima seme ne klija, već samo posle dodavanja kalcijum-karbonata. Tada može doći i do razvoja patogena, ali u kontrolisanim uslovima proizvodnje to nije moguće. Samim tim, ni supstrat se ne kontaminira
Priprema i kontrola supstrata
Prosušeni treset, sakupljen na poljima, dovozi se do fabrike i dalje obradjuje. Pod tim se podrazumeva izdvajanje nečistoća poput korenja, zemlje i drugog, odvajanje metala pomoću magneta i prelazak na separatore, koji ga razdvajaju po frakcijama (slično separaciji šljunka). Potom mašine odabrani tip treseta prenose u velike kontejnere, što je polazna tačka u proizvodnji supstrata.
Ceo proces odvija se pod kontrolom kompjutera. U program se unose željeni tip i sadržaj supstrata, a zatim računar izvlači treset iz kontejnera, odmerava i unosi kalcijum-karbonat, NPK formulacije, mikromaks, specijalni okvasivač... Po potrebi, ubacuju se glina, perlit i drugi dodaci. Posle mešanja, odabira se veći broj uzoraka iz svake šarže, koji kasnije služe za kontrolu kvaliteta. Takođe, po završenom mešanju, supstrat se transporterima odnosi na pakovanje.
Treset i supstrat tokom proizvodnje podležu brojnim kontrolama. U prvom slučaju proveravaju se prisustvo semena korova, specifična masa, sadržaj vlage i suve materije, pH i EC vrednost. Ova testiranja obavljaju se pre ulaska u fabriku, jer treset koji ne odgovara standardima, ne može ući u pogon.
Supstrat se ispituje testom kvaliteta, kojem podleže svaka šarža proizvoda i sastoji se od nekoliko "koraka".
Laboratorijsko testiranje fizičke strukture obuhvata ispitivanje veličine čestica i vlakana. Rezultati moraju odgovarati deklarisanim vrednostima fabrike. Proverava se i sposobnost supstrata da usvaja vodu i kontrolišu pH i EC vrednost tokom proizvodnje. Utvrdjivanje vodno-vazdušnog kapaciteta podrazumeva sposobnost supstrata da zadrži potrebnu količinu vode, a da istovremeno ima dovoljno pora za propuštanje vazduha.
Tekst i fotografije: dipl.inž.Srdjan Dragojević
ORGANSKO POREKLO
Treset je organska materija nastala u močvarnim predelima, odnosno u sterilnim uslovima s malom pH vrednošću (kisela sredina). To odgovara razvoju mahovine spagnum (Sphagnum), od koje nastaje. Raste svega milimetar godišnje, tako da su polja stara više hiljada godina. Odumiranjem mahovine ne dolazi do raspadanja, usled nedostatak kiseonika, već se organska materija taloži.
Prema starosti treseta postoji podela na svetle i tamne. Svetli se nalaze u površinskim slojevima i mladji su, imaju do nekoliko hiljada godina. Tamni su stariji, teži, sabijeniji, samim tim i više razgrađeni. Nalaze se na većoj dubini, pa je njihova starost od pet do osam hiljada godina.
Uopšteno se može reći da svetli treset omogućuje bolji vodno-vazdušni režim, dok tamni uspešnije zadržava vlagu.
