VERTIKALNI UZGOJ JAGODE
U zaštićenom prostoru
 |
Preporučuje se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju sorte «elsanta», uz modifikovan (smanjen) broj biljaka po jedinici površine
Proizvođači širom sveta tragaju za najboljim tehnologijama koje će omogućiti produžetak sezone plodonošenja jagoda i ostvarivanje visokih prinosa na malim površinama. Među njima su i različiti sistemi hidroponskog uzgoja u zaštićenom prostoru, odnosno staklenicima i plastenicima. U poslednje vreme nove tehnologije primenjuju se i u našoj zemlji i često su predmet istraživanja.
Dr Mihailo Nikolić, mr Jasminka Milivojević i dipl. inž.Čeda Nikolić, stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ispitivali su rodnost i kvalitet ploda sorte «elsanta» u vertikalnom hidroponskom sistemu gajenja. Cilj je bio da se utvrde prednosti i nedostaci ove tehnologije i daju preporuke za šire gajenje.
Na privatnom posedu u Surčinu, u visokom tunelu površine 90 kvadratnih metara, frigo živići «elsante» posađeni su početkom avgusta 2006. godine. Korišćene su specijalno dizajnirane stiroporske saksije ispunjene s pet i po litara originalnog nemačkog supstrata «flora gard». Po devet saksija postavljeno je na stubove nosače u vertikalnom rasporedu jedna iznad druge. U svaku su posađena četiri živića,tako da je gustina sklopa bila 36 biljaka po kvadratnom metru. Stubovi nosači raspoređeni su u četiri reda, na 1,2 metra rastojanja između redova i u redu. Ogled je postavljen u tri ponavljanja, a svako su činila dva stuba, odnosno 18 saksija sa 72 biljke.
Živići u vršnim saksijama su četiri dana ranije cvetali od onih u donjim. Pre su i završili ovu fenofazu i ranije počeli zrenje za šest dana u odnosu na biljke u donjim saksijama,ali im je istovremeno period zrenja duže trajao.
Slabiji rodni potencijal zabeležen je u donjim posudama, u kojima je bilo po biljci 3,1 cvast, 13,6 cvetova i 12,7 zametnutih plodova. To se objašnjava lošijim mikroklimatskim uslovima (nižim temperaturama i slabijom osvetljenošću) i neujednačenom snabdevenošću hranljivim materijama po vertikali.
Najveći prinos po živiću ostvaren je u drugoj vršnoj saksiji(539,8 grama),što je u skladu s najvećim brojem zametuntih plodova. Idući ka osnovi, rod se smanjivao do 199,6 grama u najnižoj, devetoj saksiji.
Masa ploda bila je od 15,72 grama u donjim do 18,30 grama u vršnim posudama,dok je oblik okruglastoizdužen do zatupastokonusan.
Najbolje hemijske osobine,odnosno sadržaj rastvorljive suve materije,ukupnih,invertnih šećera i vitamina C, imali su plodovi u gornjim saksijama, a u skladu s tim i visoku organoleptičku ocenu kvaliteta (17,5).
Stručnjaci zaključuju da se za komercijalnu vansezonsku proizvodnju «elsante» u visokom tunelu može preporučiti hidroponski sistem gajenja. Istovremeno napominju da vertikalni uzgoj ima brojne nedostatke, pa treba težiti njegovoj modifikaciji, pre svega smanjenju broja biljaka po jedinici površine,odnosno u vertikali.
Isti mikroklimatski uslovi unutar objekta mogu se postići povećanjem njegove zapremine ili postavljanjem kontejnera (saksije,vreće) u horizontalnoj ravni. Tako bi se znatno povećala i ujednačila produktivnost i poboljšao kvalitet ploda.
S.Malinović
«ELSANTA»
Vodeća sorta jagode u zapadnoj Evropi je «elsanta», stvorena u Holandiji.
Razvija srednje bujan bokor. Plod je krupan, konusan, svetlocrven. Ima čvrst, narandžastocrven mezokarp izražene arome.
Neznatno je osetljiva na prouzrokovača sive truleži plodova(Botryotinia fuckeliana).Rađa veoma dobro,lako se bere i dobro podnosi prevoz. Pogodna je za stonu upotrebu, zamrzavanje i industrijsku preradu.
